Šta nam to Zemlja "šapuće"? Naučnici otkrili novu vrstu zemljotresa koje zapravo niko ne može da oseti

Jedan poseban i manje poznat geološki fenomen sve više privlači pažnju naučnika poslednjih godina - takozvani spori i tihi zemljotresi ili "slow-motion earthquakes". Reč je o seizmičkim oscilacijama koje se, za razliku od uobičajenih zemljotresa, ne manifestuju u sekundama ili minutima, već se mogu razvijati postepeno tokom nekoliko dana ili čak nedelja.

Slow Slip Events (SSE) kako se naučno nazivaju, izuzetno su blagi i ne izazivaju vibracije koje možeo osetiti niti predstavljaju neposrednu opasnost za stanovništvo. Međutim, njihov značaj nije nimalo zanemarljiv, pošto se čini da mogu biti povezani sa nastankom ili oslobađanjem energije u mnogo većim seizmičkim događajima.

Praćenje tihih zemljotresa u realnom vremenu

Niz studija sprovedenih na Institutu za geofiziku Univerziteta Teksas (UTIG) zabeležio je u realnom vremenu dva odvojena slučaja tihog zemljotresa: prvi se dogodio 2015. godine, a drugi 2020. Istraživanje se fokusiralo na zonu subdukcije Nankai Trough, na otvorenom moru duž japanske obale - jednom od seizmički najaktivnijih područja na planeti i delu Pacifičkog vatrenog prstena.

Tanjug/AP

To je mesto gde tektonska ploča Filipinskog mora uranja ispod evroazijske ploče, stvarajući uslove za intenzivnu seizmičku i vulkansku aktivnost. Zahvaljujući opsežnoj mreži podvodnih senzora, naučnici su uspeli da zabeleže prigušeno, ali značajno kretanje ploča.

Spori zemljotresi utiču na rasede - i možda upozoravaju

Prikupljeni podaci osnažuju hipotezu da tihi zemljotresi mogu i ublažiti i akumulirati pritisak oko geoloških raseda. Štaviše, pokazalo se da u nekim slučajevima gornji deo nekog raseda može da oslobodi pritisak nezavisno od dubljih slojeva - što otvara nove puteve razumevanja seizmičkog ponašanja.

Posebno interesantna je i moguća veza tihih zemljotresa sa visokim pritiscima geoloških fluida, koji se čini da igraju ključnu ulogu u manifestaciji ovih neuobičajenih oscilacija.

Iako tihi zemljotresi ne izazivaju razaranja, naučnici se nadaju da bi njihovo dublje razumevanje moglo da unapredi predviđanje opasnijih zemljotresa. Seizmologija je i dalje puna neizvesnosti, jer predviđanje zemljotresa zavisi od mnogobrojnih faktora i ostaje izuzetno teško. Međutim, fenomeni poput ovog možda se ispostave da su komadi slagalice koji nedostaju.