Ruska kompanija razvila sistem za daljinsko upravljanje čitavim jatima ptica: Golubovi špijuni kao "biodronovi"
Komentari
27/11/2025
-22:14
Jedna ruska kompanija predstavila je nove golubove špijune, kojima je moguće daljinski upravljati putem moždanih implanta.
Moskovska neurotehnološka firma "Neiry" objavila je na svom sajtu da može da po želji usmerava čitava jata ptica, koje nazivaju "biodronovima".
Reč je o golubovima (PJN-1), kojima su hirurški ugrađeni neuralni čipovi koji operatorima omogućavaju da upravljaju njihovim rutama letenja.
Pticama se može upravljati daljinski, u realnom vremenu, a operateri mogu da im prenesu komande za let stimulisanjem određenih regiona mozga.
Golub zatim "veruje da želi da leti" u zadatom smeru, tvrde iz kompanije Neiry, čiji je projekat finansiran iz ruskog državnog Fonda NTI Nacionalne tehnološke inicijative.
Operacija podrazumeva umetanje elektroda u mozak sa milimetarskom preciznošću, a ptice potom nose sićušne solarne "rančeve" sa ugrađenom elektronikom, GPS praćenjem i prijemnikom koji šalje signale u neuralni implant.
Iz "Neiry" kompanije tvrde da "trening nije potreban", navodeći da se svakom životinjom može daljinski upravljati posle operacije, a njihovi golubovi špijuni su sposobni da prelete 500 kilometara dnevno, odnosno više od 3.000 kilometara nedeljno.
Povezane vesti
"Rešenje trenutno radi na golubovima, ali bilo koja ptica može da se koristi kao nosač. Za teže terete planiramo da koristimo gavranove, za nadzor obale galebove, a za ogromne morske teritorije albatrose", rekao je osnivač kompanije Aleksandar Panov.
Iako firma tvrdi da "teži stopostotnom preživljavanju", nije otkrila koliko je ptica uginulo tokom ili nakon invazivne procedure.
Alexander NEMENOV / AFP / Profimedia
Tehnologija upravljanja jatima, za koju kompanija kaže da se može koristiti za "nadzor i zaštitu osetljivih objekata", mogla bi da se koristi u vojne ili obaveštajne svrhe, navode iz kompanije.
Golubovi - najuspešniji špijuni životinjskog sveta
Golubovi su već duže od jednog milenijuma bliski saveznici ljudi, a usluge pismonoša koristili su čak i Džingis Kan i Napoleon Bonaparta.
Iako su angažman uglavnom imali kao kuriri koji su poruke ispisane na papiru nosili zakačene u specijalnim "torbicama" na nozi, nemački pronalazač Julius Nojbroner 1907. godine prvi je opremio svoje ptice majušnim kamerama, a njegov sistem kasnije su koristile i mnoge vojske.
Najpoznatiji golub špijun koje istorija pamti bio je "Šer Ami", čije ime znači "Dragi Prijatelj". On je opravdao svoje ime spasivši živote 194 američka vojnika koji su ostali izolovani iza neprijateljskih linija tokom ofanzive na liniji Meza-Argon u istočnoj Francuskoj 1918. godine. Hrabri golub je usled neprijateljske vatre ostao bez oka i noge ali je nastavio da leti i na vreme preneo poruku, a nakon Prvog svetskog rata odlikovan je francuskim Ratnim krstom.
Uginuo je 13. juna 1919. od zadobijenih rana, a posthumno je u novembru 2019. godine odlikovan američkom Medaljom hrabrosti za životinje u ratu i miru.
Povezane vesti
Rusi su poslednjih decenija otišli najdalje u treniranju životinja za špijunske poslove, a jedna od njih koja je privukla najviše pažnje je beluga po imenu Hvaldimir.
Iako Kremlj nikad nije potvrdio da je Hvaldimir njihov "agent", poznato je da su još u Hladnom ratu trenirali beluge i delfine da detektuju mine i torpeda, pronalaze staru opremu i pomažu u navigaciji kapetanima. Pored toga, 2019. su objavljeni satelitski snimci nečega za šta se sumnja da su trening centri za morske životinje u Olenja zalivu u Rusiji.
Komentari (0)