Posle jezovuka, naučnici planiraju da "ožive" izumrlu džinovsku pticu: U projekat uključen i reditelj Piter Džekson

Režiser Piter Džekson vlasnik je jedne od najvećih privatnih kolekcija kostiju moa, izumrle vrste ptica sa Novog Zelanda. Njegova fascinacija ovom pticom nalik noju, dovela je do neobične saradnje s biotehnološkom kompanijom poznatom po ambicioznim i kontroverznim planovima da vrati izumrle vrste u život.

Kompanija Colossal Biosciences objavila je u utorak da pokreće projekat genetskog inženjeringa živih ptica kako bi se stvorila bića nalik džinovskoj južnoj moi – čiji su primerci dostizali visinu od 3,6 metara. Projekat je podržan investicijom od 15 miliona dolara, koju su obezbedili Džekson i njegova partnerka Fren Voš. U saradnju je uključen i istraživački centar Ngai Tahu sa Novog Zelanda.

"Filmovi su mi dnevni posao, a moa je nešto čime se bavim iz ljubavi. Svako novozelandsko dete je fascinirano moom", rekao je Džekson za AP.

Ipak, naučnici van ovog projekta upozoravaju da je ideja o vraćanju izumrlih vrsta u današnji svet verovatno neostvariva. Možda je moguće modifikovati gene postojećih životinja da bi ličile na izumrle rođake, ali mnogi se pitaju da li to zaista ima smisla, a neki strahuju da bi ovakvi pokušaji mogli da odvuku pažnju od zaštite vrsta koje još uvek postoje.

Moa je lutala Novim Zelandom oko 4.000 godina, dok nije izumrla pre oko 600 godina – uglavnom zbog prekomernog lova. Veliki skelet koji je u 19. veku prebačen u Englesku, a danas je izložen u Jorkširskom muzeju, u to vreme izazvao je veliku pažnju javnosti u vezi s ovom džinovskom pticom.

AP/Matt Dunham

Za razliku od drugih planova kompanije Colossal, poput vraćanja jezovuka, projekta koji je žestoko osporavan zbog manipulisanja terminologijom, jer zapravo nije oživeo drevnu vrstu, rad na moa ptici je još u početnoj fazi. 

Kako je Džekson uključen u projekat

Sve je počelo telefonskim razgovorom pre oko dve godine, kada je Džekson saznao za pokušaje kompanije da revitalizuje vrste poput vunastog mamuta i jezovuka.

Tada je reditelj kompaniju spojio s ekspertima koje je upoznao tokom godina skupljanja kostiju moa, a sada u kolekciji ima između 300 i 400 primeraka. (Na Novom Zelandu je legalno kupovati, prodavati moa pronađene na privatnom zemljištu, ali ne i one sa zaštićenih područja.)

"Prva faza projekta biće identifikacija dobro očuvanih kostiju iz kojih bi mogla da se izdvoji DNK", objašnjava glavna naučnica kompanije Colossal Bet Šapiro.

Sekvence DNK zatim će se upoređivati s genomima živih vrsta ptica koje ne lete, poput tinamua i emua, kako bi se utvrdilo šta je tačno činilo moju jedinstvenom u odnosu na ostale ptice, rekla je ona.

Sličnim pristupom kompanija je ranije upoređivala DNK izumrlih jezovuka sa genomom sivog vuka. Zatim su uzeli krvne ćelije sivog vuka i uz pomoć CRISPR tehnologije izvršili genetske izmene na 20 lokacija, a krajem prošle godine na taj način na svet su došli mladunci s dugom belom dlakom i snažnim vilicama koje karakterišu izumrlu vrstu. Ipak, prema mišljenju mnogih naučnika, a i prema priznanju ekipe iz kompanije Colossal, oni ne mogu da se smatraju pripadnicima vrste jezovuka, nego tek hibridima. 

Šta se očekuje od novog projekta

Rad s pticama, međutim, donosi drugačije izazove, kaže Šapiro. Za razliku od sisara, ptice razvijaju embrione u jajima, tako da proces "prenosa" embriona na surogat neće biti slične vantelesnoj oplodnji.

"Kod svake vrste koju uzmemo za kandidata za oživljavanje postoji čitav niz naučnih prepreka koje moramo savladati", rekla je Šapiro, dodajući da su još u ranoj fazi.

Ako tim uspe da stvori ogromnu pticu sa masivnim stopalima i kandžama nalik na noju, postavlja se pitanje – gde će ona živeti? Ekolog sa univerziteta Djuk, Stjuart Pim, koji nije uključen u projekat, pita se: "Možete li vratiti vrstu u divljinu kad ste je prethodno istrebili? Mislim da je to izuzetno malo verovatno. To bi mogla biti veoma opasna životinja".