Zrelost se ne stiče punoletstvom: Naučno potvrđeno da ljudi imaju tinejdžerski mozak sve do tridesetih godina života

Nova studija Univerziteta u Kembridžu otkrila je da ljudi imaju "mozak adolescenta" sve do 32. godine.

Analiza snimaka mozga više od 3.800 ljudi otkrila je pet "važnih perioda" u strukturi i funkcijama mozga, koje su obeležene jasno definisanim prekretnicama. Mozak doživljava značajne promene sa devet, 32, 66 i 83 godine, pokazalo je istraživanje.

Dr Aleksa Mousli, autorka studije, istakla je da je reč o prvoj studiji koja identifikuje glavne faze razvoja mozga tokom čitavog ljudskog života.

Ti periodi pružaju važan kontekst za ono u čemu naš mozak može biti najbolji ili na šta je osetljiv u različitim fazama života.

"To bi nam moglo pomoći da razumemo zašto se neki mozgovi razvijaju drugačije u ključnim trenucima života, bilo da je reč o poteškoćama u učenju u detinjstvu ili demenciji u kasnijim godinama", kaže dr Mousli.

profimedia

Ljudski mozak prelazi iz "detinjstva" u "adolescenciju" sa devet godina, otprilike u vreme početka puberteta, a prve godine života vidimo rast i usavršavanje mreže neurona u procesu nazvanom "konsolidacija mreže".

Tokom adolescentne epohe, mozak je na vrhuncu kada je u pitanju brza komunikacija, dok istovremeno usavršava organizaciju i razvija belu materiju. Siva materija obrađuje informacije, dok ih bela materija prenosi po mozgu.

"Naša istraživanja sugerišu da u zapadnim zemljama, tj. u Velikoj Britaniji i SAD, adolescentni topološki razvoj traje do oko 32. godine, pre nego što mreže mozga krenu u novu fazu", naveli su naučnici.

Kako je objašnjeno u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, sa 32 godine mozak doživljava najveću promenu u životu osobe.

Naučnici su napomenuli da se oblikovanje odraslog mozga oko 32. godine uzima kao prosečno, ali može se desiti i do tri godine ranije ili kasnije, u zavisnosti od osobe, pa neki ljudi dostižu odraslost sa 35, a neki sa 29 godina.

Period "odraslog mozga" traje najduže, u proseku 34 godine, i obuhvata većinu radne karijere osobe. Mozak se u ovom periodu stabilizuje, što rezultira dostizanjem platoa u inteligenciji i ličnosti.

"Rano starenje" počinje sa 66 godina, a "kasno starenje" predstavlja završni oblik, sa 83 godine.

Promene u ovom periodu manje su značajne nego one sa devet i 32 godine, a karakteriše ih suptilna reorganizacija i smanjena povezanost. To je verovatno zbog degeneracije bele materije usled starenja, dodaju naučnici.

"Ovo je starosni period kada ljudi imaju povećan rizik od različitih zdravstvenih stanja koja mogu uticati na mozak, poput hipertenzije", navodi studija.

Postoji uobičajeno mišljenje da frontalni režanj mozga dostiže pun razvoj sa 25 godina, što se često tumači kao ključni trenutak sazrevanja. Ova tvrdnja, koja se proširila društvenim mrežama, nema veliku naučnu osnovu.

Profesor Dankan Astl, glavni autor nove kembridžke studije, rekao je da se istraživanje fokusiralo na povezanost, odnosno na to koliko je frontalni režanj integrisan sa ostatkom mozga.

"Naše ključno otkriće je da mozak prosečne osobe sa 32 godine ulazi u novu fazu promena", rekao je za The Telegraph. "To znači da mozak i dalje menja, ali na drugačiji način nego do tada. Naš cilj nije da kažemo 'ovde mozak prestaje da se menja', već da ovo predstavlja početak novog perioda promena".