Neobična pojava utiče na merenje vremena: Jučerašnji dan bio je kraći od današnjeg, jer se naša planeta brže okretala

Možda to niste primetili, ali jučerašnji dan, 9. jul, bio je neznatno kraći od svog prethodnika. Razlog je taj što se tog dana Zemlja nešto brže okretala, nego što je to uobičajeno, a to će se ovog leta ponoviti još dva puta. 

Sa uobičajenih 24 sata koliko je potrebno da se Zemlja jednom okrene oko svoje ose, juče je "oduzeto" nekoliko milisekundi – manje čak i od treptaja oka, navodi se na sajtu Time and Date.

Zašto se menja brzina Zemljine rotacije?

Naša planeta je neka vrsta sata, ali koji nije savršen.

Jedan dan traje 24 sata, odnosno 86.400 sekundi, koliko je potrebno da se Zemlja okrene oko svoje ose. Ipak, ta rotacija može svakodnevno da varira za milisekundu (0,001 sekundi) ili dve.

Na brzinu rotacije može da utiče i položaj Meseca, pa se brže okreće kada je naš pratilac daleko na severu ili jugu u odnosu na Zemljin ekvator.

Pored toga, zemljotresi, vulkanske erupcije, plime i oseke, pa čak i geološki sastav ispod površine Zemlje, mogu ubrzati ili usporiti rotaciju naše planete. Ti mikropomeraji se vremenom mogu pretvoriti u trajnije promene, piše Popular Mechanics.

Na primer, zemljotres jačine 8,9 stepeni koji je 2011. pogodio Japan, ubrzao je rotaciju Zemlje i skratio trajanje dana za 1,8 mikrosekundi (0,0018 milisekundi).

Tanjug/AP/Martin Meissner

Ovakve male dnevne oscilacije počele su da se precizno mere od 1950-ih uz pomoć atomskih časovnika. Svako odstupanje od standardnih 86.400 sekundi naziva se "dužina dana" (LOD).

Najkraći dan dosad zabeležen bio je 5. jula 2024. godine, kada se Zemlja okrenula oko svoje ose 1,66 milisekundi brže nego što je uobičajeno.

Kada će se to ponoviti?

Ovog leta postoje tri datuma kada će Mesec biti na svojoj najvećoj udaljenosti od Zemljinog ekvatora, što će dovesti do neznatnog ubrzanja rotacije planete. Prema naučnim procenama, to su:

• 9. jul – dan kraći za 1,30 milisekundi
• 22. jul – kraći za 1,38 milisekundi
• 5. avgust – kraći za 1,51 milisekundu

Da li će dan uvek trajati 24 sata?

Nekada dan nije trajao 24 sata. Naučnici veruju da je u periodu jure Zemlji bilo potrebno samo 23 sata da se okrene oko svoje ose. Vremenom, dužina dana se povećava – za oko 1,7 milisekundi po veku.

Na duge staze, to ima značajne posledice. Stručnjaci procenjuju da će za oko 200 miliona godina dan trajati 25 sati.