Neočekivano otkriće o našoj galaksiji: Iz središta Mlečnog puta se širi ogroman talas (FOTO)
Komentari
22/10/2025
-21:35
Naša galaksija Mlečni put je u neprekretom pokretu: rotira se, naginje i, kako pokazuju nova posmatranja - talasa. Podaci prikupljeni pomoću svemirskog teleskopa Gaia Evropske svemirske agencije otkrivaju da se iz njenog središta širi ogroman talas.
Astronomi već oko jednog veka znaju da zvezde Mlečnog puta kruže oko srca galaksije, a Gaia je precizno izmerila njihove brzine i putanje. Još pedesetih godina prošlog veka otkriveno je da galaktički disk nije ravan, već iskrivljen. Zatim je 2020. godine Gaia pokazala da taj iskrivljeni disk polako osciluje tokom vremena – slično kao što se klati zvrk koji se okreće.
Sada su istraživači identifikovali ogroman talas koji prolazi kroz celi sistem i utiče na zvezde udaljene desetinama hiljada svetlosnih godina od Sunca. Pojava je slična kamenu bačenom u vodu, gde se koncentrični talasi šire u krug – samo što su u ovom slučaju "talasi" sastavljeni od zvezda koje se prostiru preko spoljašnjih oblasti galaksije.
EESA
Na ilustraciji iznad prikazan je novootkriveni talas - hiljade sjajnih zvezda, prikazanih crvenom i plavom bojom, ucrtane su preko detaljne mape Mlečnog puta koju je napravila Gaia.
Na levoj slici vidi se pogled odozgo na galaksiju, dok desni panel prikazuje presečeni bočni pogled kroz njen galaktički disk. Iz te perspektive, leva strana galaksije blago se savija nagore, a desna nadole, što je poznato "uvijanje" diska. Crvene i plave oblasti označavaju novootkriveni talas: crvene ukazuju na zvezde iznad savijenog diska, dok plave pokazuju one koje se nalaze ispod njega.
Iako nijedna letelica ne može da napusti galaksiju, izuzetno precizna merenja teleskopa Gaia – koja obuhvataju sve tri prostorne dimenzije i tri komponente kretanja (ka nama, od nas i poprečno) – omogućavaju naučnicima da rekonstruišu pogled na Mlečni put "odozgo" i "sa strane".
Mape pokazuju da se talas prostire kroz ogroman deo galaktičkog diska i utiče na zvezde udaljene između 30.000 i 65.000 svetlosnih godina od centra (dok Mlečni put u celini ima prečnik od oko 100.000 svetlosnih godina), piše Science Daily.
Povezane vesti
"Ono što ovaj nalaz čini još uzbudljivijim jeste činjenica da sada, zahvaljujući Gaia teleskopu, možemo da merimo i kretanje zvezda unutar samog diska", objašnjava Eloiza Pođo, astronomkinja sa Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku (INAF) i vođa tima koji je otkrio ovaj talas.
"Zanimljivo nije samo to što talas možemo videti u 3D prostoru, već i što njegovo ponašanje, kada analiziramo kretanja zvezda, zaista podseća na talasanje", dodala je Pođo.
EESA
Fenomen poredi sa publikom na stadionu koja pravi "talase", a ako bismo taj trenutak "zamrzli", neki bi ljudi stajali uspravno, neki bi se upravo spustili posle talasa, a neki bi tek počinjali da ustaju. Slično važi obrazac važi i za zvezde u galaktičkom talasu, samo na mnogo dužim vremenskim razmerama.
Eloiza i njen tim otkrili su ovo izuzetno kretanje proučavajući mlade džinovske zvezde i Cefeide – zvezde koje pulsiraju i menjaju sjaj na predvidljiv način, što ih čini pogodnim za posmatranje na velikim udaljenostima.
Pošto se čini da se te zvezde kreću zajedno sa talasom, istraživači pretpostavljaju da bi i gas u galaktičkom disku mogao učestvovati u ovom masovnom kretanju. Nove zvezde, koje nastaju iz tog gasa, možda zadržavaju "sećanje" na talas kroz svoj raspored i brzine.
Uzrok ovih ogromnih oscilacija Mlečnog puta još nije poznat. Jedna mogućnost je da je naša galaksija u prošlosti doživela bliski susret ili sudar sa manjom patuljastom galaksijom, ali su za potvrdu potrebne dodatne analize.
Ovaj novootkriveni "veliki talas" mogao bi imati veze sa manjom, talasastom strukturom poznatom kao Redklifov talas, koji se nalazi oko 500 svetlosnih godina od Sunca i proteže na oko 9.000 svetlosnih godina.
Povezane vesti
"Međutim, Redklifov talas je mnogo manji i nalazi se u drugom delu galaktičkog diska – bliže Suncu nego veliki talas koji smo mi proučavali. Možda su povezani, a možda i nisu. Zato želimo da sprovedemo dodatna istraživanja", dodaje Eloiza.
Sledeće, četvrto izdanje podataka sa teleskopa Gaia trebalo bi da donese još preciznije informacije o položajima i kretanjima zvezda Mlečnog puta, kažu istraživači.
"To će omogućiti naučnicima da naprave još tačnije mape i time bolje razumeju osobine naše galaksije", zaključuje Johan Sahlman, naučnik ESA-inog projekta Gaia.
Povezane vesti
Komentari (0)