Posetilac iz svemira juri ka Suncu: Da li treba da nas brine novi međuzvezdani objekat u "komšiluku"
Komentari
07/07/2025
-19:20
Astronomi su nedavno uočili još jedan objekat koji dolazi izvan našeg Sunčevog sistema i kreće se ka Suncu brzinom od oko 240.000 km/h. Ova velika, smrznuta lopta leda i prašine predstavlja retku priliku da se prouči nebesko telo koje je nastalo u blizini neke druge zvezde – možda čak i pre mnogo milijardi godina, u ranim danima Mlečnog puta.
Objekat je nazvan 3I/ATLAS – a "3I" označava da je u pitanju (tek) treći do sada otkriveni međuzvezdani objekat, dok se "ATLAS" odnosi na sistem teleskopa koji ga je otkrio (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System). Pošto pokazuje i znake kometske aktivnosti, objekat je dobio i oznaku C/2025 N1 (ATLAS).
"Isprva je izgledao kao sasvim običan asteroid u blizini Zemlje. Ništa nije ukazivalo da je međuzvezdanog porekla", rekao je za "Astronomy" astronom Lari Deno, sa Univerziteta na Havajima i jedan od glavnih istraživača ATLAS-a.
Međutim, preciznim merenjem njegove putanje i brzine, astronomi su zaključili da je 3I/ATLAS morao doći izvan Sunčevog sistema.
"Normalna gravitacija Sunca ne može da ubrza telo na toliku brzinu", kaže Deno.
Takođe, iako se neki objekti mogu dodatno ubrzati ako im se planeta nađe blizu, simulacije pokazuju da na njegovoj putanji nije bilo bližih susreta sa planetama.
Redak gost iz međuzvezdanog prostora
Do sada su naučnici zabeležili samo dva objekta iz međuzvezdanog prostora – 1I/ʻOumuamua i 2I/Borisov. Novi objekat, 3I/ATLAS, kreće se znatno brže od prethodna dva i dolazi iz sasvim drugog pravca – iz pravca centra galaksije, iz sazvežđa Strelca.
Tanjug AP/NASA/JPL-Caltech via AP
Povezane vesti
"To sugeriše da potiče iz potpuno drugačijeg okruženja", kaže Kris Lintot, astronom sa Univerziteta u Oksfordu koji nije učestvovao u otkriću.
Putanja i brzina objekta ukazuju na to da bi mogao dolaziti iz takozvanog debelog diska naše galaksije, stare populacije zvezda koja okružuje tanji disk u kom se nalazi i naše Sunce. Zvezde i objekti iz te regije često imaju drugačiji hemijski sastav, pa se pretpostavlja da bi 3I/ATLAS mogao biti bogatiji ledom i vodom.
Kometa u nastajanju?
Istraživači još pokušavaju da precizno odrede veličinu objekta, što nije lako.
"Na osnovu nekoliko dana posmatranja, vodimo debatu da li izgleda svetlo zato što je zaista velik – možda 10 do 20 kilometara u prečniku – ili zato što pokazuje rane znake kometske aktivnosti", objašnjava Lintot. Čini se da objekat ispušta materijal koji formira oblak oko njega, što može stvoriti lažnu sliku da je veći nego što jeste.
"Sada izgleda da je upravo to slučaj", dodaje naučnik.
Kako se bude približavao Suncu, moguće je da će se razviti u aktivnu kometu, što bi naučnicima omogućilo da proučavaju gasove koji isparavaju sa njegove površine – pa možda čak i da vide samu površinu. "Na osnovu boje može se nagađati o sastavu", kaže Lintot.
Objekat će svoj najbliži prolaz pored Sunca imati u oktobru, kada će stići unutar orbite Marsa – ali ključno je to da će prema sadašnjim procenama, ostati daleko od Zemlje.
Povezane vesti
Tajne koje možda nikada nećemo odgonetnuti
Najveća misterija ovog objekta možda će zauvek ostati nerazjašnjena – a to je njegovo tačno poreklo.
"Sanjamo da jednog dana budemo u mogućnosti da međuzvezdani objekat povežemo sa konkretnom zvezdom iz koje potiče. Ali možda već milijardama godina luta svemirom, tako da to i nije tako jednostavno", kaže Lintot.
Ipak, šanse da ih u budućnosti uočavamo češće sve su veće.
"Imamo i alate koji nam omogućavaju da brzo izračunamo orbitu i okupimo timove za proučavanje", kaže Karen Mič, astronomkinja sa Univerziteta na Havajima koja je igrala ključnu ulogu u analizi ʻOumuamue.
Dodaje i da će sa početkom rada Opservatorije "Vera C. Rubin", koja uskoro počinje da snima južno nebo, "broj otkrivenih objekata iz međuzvezdanog prostora sigurno rasti".
Komentari (0)