Od simbola nestanka do simbola opstanka: Veliki povratak orla krstaša
Komentari26/07/2025
-09:01
U najuspešnijoj sezoni za poslednjih osam godina u Srbiji je registrovano čak 19 parova orla krstaša, strogo zaštićene vrste, koja je 2017. godine imala samo jedan gnezdeći par u našoj zemlji.
Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica kaže da su ti primerci, po imenu Bora i Eržika, bili prva vrsta u Srbiji, koja je imala svakodnevnu i celodnevnu zaštitu.
"To znači da su ornitolozi, volonteri i ljubitelji ptica 2017. celu gnezdeću sezonu proveli na par stotina metara udaljenosti od Bore i Eržike, posmatrali ih dvogledima iz šatora, pazili da im se ne desi bilo šta loše. Ovi i još mnogi drugi napori koji su urađeni od 2017. su zapravo urodili plodom da se ova vrsta polako oporavlja, a naravno, pomogli su i populaciji iz okolnih zemalja gde orlovi krstaši stoje malo bolje što se tiče brojnosti", kaže Stojiljković.
Ornitolog ističe da je ova vrsta vrlo osetljiva na uznemiravanje, naročito u periodu kada imaju mladunce, što je obično oko prvomajskih praznika, kada ljudi najviše hrle u prirodu.
"Mi ne znamo šta se tada sve dešava i kakve procese možemo da prekinemo. Ljudi sa područja gde se nalaze krstaši često nisu svesni kakvu prirodnu vrednost imaju tu negde u svojoj blizini. Posao nas volontera je bio da ih upozorimo i nađemo neko kompromisno rešenje", kaže Stojiljković, dodajući da je to bio veoma težak zadatak.
John Holmes / imageBROKER / Profimedia
Veliki problem koji krstaši imaju jeste nedostatak drveća gde bi mogli da se gnezde. Ovo je vrsta koja se prostire isključivo u Vojvodini, a zasad ih ima u Banatu i Bačkoj. To je izrazito poljoprivredno područje gde nema dovoljno starog drveća, pa su im članovi Društva postavljali veštačke platforme za gneždenje.
"Drugi problem su naravno i trovanja ptica. Nažalost, ptice grabljivice koje se nalaze na vrhu lanca ishrane stradaju najčešće, iako možda nisu primarni cilj trovanja. Naime, krstaši u toku zime vole i da strvinare usled nedostatka druge hrane, a često se dešava da to budu životinje koje su otrovane. Tu je i stradanje u saobraćaju, kao i od strujnog udara na dalekovodima", upozorava stručnjak.
Povezane vesti
Krstaši postali velike zvezde
Sve su to problemi sa kojima su se suočavali, pokušavajući da povećaju brojnost ove vrste u Srbiji. S vedrije strane, to je doprinelo tome da krstaši postanu prave zvezde, jer se intenzivno radilo i na njihovoj promociji.
"Recimo, imali smo veliku kampanju, 2023. tokom koje smo prikupljali sredstva da bismo mogli da obilazimo sva ta gnezda. Prošlo je vrlo uspešno, jer je cilj bio da se skupi milion dinara, a ta suma je premašena", kaže Stojiljković, dodajući da se sada suočavaju sa novim izazovima, jer je teže kontrolisati teren za gnežđenje, budući da se neprestano proširuje.
Gnezda se obilaze najmanje tri puta. Prvo se ona otkrivaju detaljnim pretraživanjem terena, zatim se nakon mesec dana ponovo posećuju, kako bi se ispratile aktivnosti oko izgradnje gnezda, a zatim i da se registruju mladunci.
"Ukoliko se steknu uslovi, određen broj parova posećujemo i četvrti put da bismo ih obeležili metalnim i plastičnim prstenovima i satelitskim odašiljačima, što smo ove sezone odradili na dve lokacije. Na severu Bačke, u opštini Subotica, obeležen je jedan orao po imenu Feliks, i to je prvi krstaš posle 70 godina koji će poleteti sa teritorije Bačke. Drugi je u srednjem Banatu, u opštini Sečanj, po imenu Dušan. Mi ga zovemo od milošte Duda, tako da sad ukupno imamo sedam krstaša koje pratimo s pomoću satelitskih odašiljača", objašnjava naš sagovornik.
Zahvaljujući intenzivnom praćenju, raste i znanje o krstašima, a više o tome kako oni žive i kako se ponašaju u prirodi, saznaćete iz priloženog videa.
Komentari (0)