Okeani kao ekspres lonac: Zašto uragani sve brže postaju sve snažniji
Komentari
29/10/2025
-14:41
Kako okeani postaju topliji, stvaraju se uslovi koji omogućavaju uraganima da brzo ojačaju – kada brzina vetra uragana poraste za 56 kilometara po satu ili više u roku od 24 sata. Uragan Melisa je najnoviji primer ovog fenomena.
Uragan Melisa je za samo 48 sati prerastao iz tropske oluje u snažan uragan kategorije 5 sa brzinom vetra od 144 kilometara na sat, a meteorolozi predviđaju da oluja može izazvati katastrofalne poplave, klizišta opasna po život i izuzetno jake vetrove širom Kariba.
Uragan Melisa je u utorak stigao do obale Jamajke kao oluja kategorije 5, čineći je najsnažnijim uraganom koji je pogodio ovo ostrvo od kada se vode beleženja, od 1851. godine. Melisa je takođe i najintenzivniji uragan koji je ikada stigao do obale u Atlantskom okeanu.
Ovakvi nagli skokovi u jačini uragana postali su sve češći poslednjih godina, sa razornim posledicama.
Pre nego što je uragan Helena pogodio Floridu u septembru 2024. godine, prerastao je iz uragana kategorije 1 u snažan uragan kategorije 4 za samo jedan dan. Uragan Milton takođe je ojačao iz tropske oluje u uragan kategorije 5 u roku od dva dana u oktobru iste godine.
Brzo jačanje se javlja samo kod nekoliko tropskih ciklona godišnje. Međutim, studija iz 2023. objavljena u časopisu Nature pokazala je da su oluje koje brzo jačaju unutar 386 kilometara od obale sada znatno češće nego pre 40 godina. Jedan od razarajućih primera bio je uragan Majkl 2018. godine. On je skočio sa oluje kategorije 2 na kategoriju 5 dan pre nego što je stigao do obale na Floridi. Uzeo je desetine života i prouzrokovao štetu od 25 milijardi dolara.
Tanjug AP/Matias Delacroix
I dok neki uragani jačaju nad otvorenim morem, oni koji brzo jačaju neposredno pre nego što stignu do kopna predstavljaju veliki rizik za ljude koji žive na obali. U takvoj situaciji, evakuacije koje se narede očekujući, recimo, uragan kategorije 2 ili 3, mogu biti potpuno nedovoljne, ostavljajući hiljade ljudi ranjivim – što je noćna mora svakog meteorologa, piše National Geographic.
Povezane vesti
Sve do skoro bilo je teško predvideti brzo jačanje uragana, koje može nastati iznenada, delimično zato što se mora uskladiti mnogo promenljivih uslova da bi se ono pokrenulo. Pored toga, mnogo toga zavisi od aktivnosti u samom jezgru uragana, odakle je, po pravilu, teško prikupiti podatke. Naučnici sada razvijaju nove metode koje bi im pomogle da upozore ljude na ovu rastuću pretnju.
Recept za uragan
Razvoj bilo kog uragana zavisi od odgovarajućih uslova u okruženju. Ako je voda u okeanu ispod uragana dovoljno topla, ona oslobađa velike količine energije dok isparava, što stvara pad vazdušnog pritiska koji pokreće snažne vetrove.
Sistem jačanja takođe koristi okolni vlažan vazduh, koji zadržava vlagu i energiju unutar samog uragana. Niska vertikalna smena vetrova, gde vetrovi na većim visinama ostaju relativno spori, takođe pomaže uraganu da održi svoju snagu.
Ali šta je to u svim ovim uslovima što pravi razliku između oluje koja postepeno jača i one koja se rapidno intenzivira?
"Sve mora da se poklopi", kaže Brajan Tang, stručnjak za atmosferu sa Univerziteta u Albaniju. Svi ti uslovi koji se razvijaju istovremeno pomažu da se pokrene brzo jačanje.
Neposredno pre nego što je uragan Li iznenada osnažio, Tang je imao predosećaj da će se situacija eskalirati – zahvaljujući snimcima vrtložne mase ledenih kristala i kišnice unutar uragana.
"Bio je vrlo simetričan. Taj znak je govorio: ‘Da, ovo će uskoro zaista naglo porasti u intenzitetu’", priseća se Tang.
Tanjug AP/NOAA via AP
Povezane vesti
Tang nije bio jedini koji je naslutio da će Li postati znatno snažniji. On napominje da su modeli poput Hurricane Analysis and Forecast System (HAFS) pri Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA) zapravo predvideli brzo jačanje ovog uragana oko 24 sata unapred.
Ipak, bilo je i iznenađenja, kaže Džejson Djunon, meteorolog i direktor NOAA programa za terenska istraživanja uragana.
"Meni i drugim meteorolozima bilo je prilično jasno da ćemo videti brzo jačanje – tih 56 kilometara po satu u jednom danu. Ali bilo je mnogo brže od toga", priseća se.
Prikupljanjem više podataka iz unutrašnjeg jezgra uragana unapred, uključujući i putem izviđačkih letova Hurricane Hunter koje Djunon i njegovi kolege obavljaju, ovi modeli mogli bi biti još precizniji u predviđanju stepena brzog jačanja koji će se dogoditi.
Detaljnija merenja takođe pomažu meteorolozima. Uzmimo za primer uragan Majkl iz 2018. Studija iz 2020. godine je pokazala da su satelitski podaci i očitanja s bova u Meksičkom zalivu ukazivali na prisustvo morske toplotne talase dok se uragan približavao. Slični podaci mogli bi u budućnosti upozoriti meteorologe da se nadolazeći uragan sprema da brzo ojača.
Pored toga, istraživači sve češće koriste dronove za proučavanje slabo istraženog, najopasnijeg donjeg dela uragana, poznatog kao granični sloj, kako bi prikupili korisne informacije o tome kako oluje jačaju.
U vrućoj vodi
Rubi Leung, stručnjak za atmosferu u Nacionalnoj laboratoriji Pacifičkog severozapada pri Ministarstvu energetike SAD, ističe da uticaj okeana na tropske ciklone može biti složen.
Na primer, ako velika količina slatke vode iz reke dospe u okean, može se stvoriti gornji, svežiji sloj tople vode iznad gušće, slanije vode ispod. To otežava oluji da promeša okean i donese hladnu duboku vodu na površinu. Ako gornje vode ostanu tople, uragan može nastaviti da jača.
Ovaj efekat je dodatno pojačao uragan Irma 2017. godine.
Tanjug AP/NOAA via AP
"Brzo je ojačao upravo u trenutku kada je prošao preko područja sa vrlo svežom vodom na površini okeana", kaže Leung.
Ona i njene kolege su 2020. godine objavili studiju u kojoj su pokazali kako slatka voda iz sistema reka Amazon-Orinoko povećava šanse za brzo jačanje uragana u istočnom Karibima i zapadnom tropskom Atlantiku.
Slična slojevitost okeana javlja se kada uragani izazivaju posebno velike količine padavina, što takođe dodaje sloj slatke vode na površini okeana i otežava njegovo mešanje. Već postoje znakovi da klimatske promene, koje izazivaju povećanu svežinu okeana zbog jačih padavina, na primer u severnom Tihom okeanu, pojačavaju tajfune – ekvivalent uragana u toj oblasti.
Uragani, i oluje generalno, proizvode više padavina kako temperatura vazduha raste, dodaje Leung, povećavajući verovatnoću intenziviranja i stvarajući neku vrstu povratne sprege.
Henri Poter, okeanograf sa Univerziteta Texas A&M, proučavao je kako je uragan Harvi brzo ojačao 2017. godine dok je dostizao obalu Teksasa, u oblasti poznatoj kao Teksas Bajt u Meksičkom zalivu. Jedan od pokazatelja toplotne energije dostupne olujama sugerisao je da je rizik od brzog jačanja bio relativno nizak. Ali to nije uzimalo u obzir činjenicu da je voda bila topla do samog dna.
"Nije važno koliko mešanja uradite, nećete podići hladnu vodu na površinu", objašnjava Poter.
Istraživanja pokazuju da će naseljena područja u bliskoj budućnosti biti sve izloženija uraganima. Na primer, Fondacija First Street procenjuje da značajan deo, oko 40 odsto, stanovništva jugoistočnog Mičigena potencijalno nije svestan povećanog rizika od poplava u svom kraju zbog jačih padavina, uključujući one izazvane uraganima.
Očekuje se i značajno širenje ukupnog područja na koje tropski cikloni mogu uticati, što znači da bi milioni ljudi mogli biti pogođeni razornim efektima ovih ogromnih oluja, a posebno njihovim naglim jačanjem, u narednim godinama.
"Ovo je veliki problem. Neizbežno je da će okeani postati kao kupka leti — duboke kupke koje su idealne za intenziviranje oluja", kaže Poter.
Komentari (0)