Matematika sudnjeg dana: Naučnici tvrde da su izračunali koje će godine čovečanstvo nestati
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Stručnjaci veruju da su uspeli da odrede kada će nastupiti kraj sveta sa stopom uspešnosti od oko 95 odsto. Naime, matematička jednačina poznata kao Argument sudnjeg dana (Doomsday argument) sugeriše da postojanje čovečanstva ima svoju fiksnu krajnju tačku.
Ovu teoriju je prvobitno predložio australijski astrofizičar Brendon Karter i ona je poznata kao Karterova katastrofa. Njena suština je u tvrdnji da postoji specifičan, konačan broj ljudi koji će ikada živeti na Zemlji. Kada se taj broj "potroši", svet kakav poznajemo doći će do svog kraja.
Kako prenosi IFLScience, ova teorija se oslanja na stariju hipotezu iz 16. veka poznatu kao Kopernikanski princip. Ovaj princip tvrdi da naša zapažanja sa Zemlje predstavljaju prosečnu poziciju u svemiru, a ne neku privilegovanu ili posebnu lokaciju.
Iako nas činjenica da još nismo otkrili drugi oblik života van naše planete može navesti na pomisao da zauzimamo jedinstveno mesto u kosmosu, Kopernikanski princip sugeriše da je naša pozicija zapravo obična i reprezentativna za širi univerzum. Karterova katastrofa se bazira upravo na toj pretpostavci - da je naše mesto u vremenu i prostoru prosečno, a ne izuzetno.
Ova logika se već stotinama godina koristi za razna predviđanja. Na primer, fizičar Dž. Ričard Got III koristio ju je kako bi izračunao koliko će se određene predstave zadržati na Brodveju. Sada se ista ta matematika primenjuje na daleko važnije pitanje: kraj ljudske egzistencije.
Pod pretpostavkom da je ukupan broj ljudi koji će ikada postojati već određen, život svakog pojedinca može se smatrati nasumičnom pozicijom unutar tog ukupnog skupa. Na osnovu toga, proizilazi da postoji 95 odsto šanse da je bilo ko od nas rođen unutar poslednjih 95 odsto ukupnog broja ljudi koji će ikada postojati.
Procenjuje se da je do danas rođeno oko 60 milijardi ljudi. Matematički gledano, postoji 95 odsto verovatnoće da će ukupan broj ljudi koji će ikada živeti dostići cifru od 1,2 biliona (1.200 milijardi).
Povezane vesti
Naravno, postoje i zanimljivi protivargumenti, uključujući stav da se možda nalazimo u prvih pet odsto ukupnog postojanja čovečanstva. Ipak, Karterova katastrofa izvodi naizgled preciznu godinu za kraj sveta.
Uz pretpostavku da će se svetska populacija stabilizovati na oko 10 milijardi ljudi i da će prosečan životni vek ostati 80 godina, ova teorija smešta kraj čovečanstva u 11.146. godinu nove ere. To je otprilike 9.120 godina od danas.
Za bilo koga ko živi u sadašnjem trenutku, ovaj vremenski period deluje nezamislivo daleko, iako ideja da se nalazimo u završnim fazama ljudskog postojanja i dalje izaziva nelagodu.
Naravno, postoji i realna mogućnost da naša planeta postane nenastanjiva mnogo ranije usled klimatskih promena. Gledajući još dalje u budućnost, Zemlja će se suočiti sa širenjem Sunca koje će je na kraju progutati. Na ovaj ili onaj način, iščeznuće čovečanstva deluje neizbežno.
Komentari (0)