Trećina veruje u skori kraj: Šta pokazuje novo istraživanje o apokalipsi

Socijalni psiholozi u Sjedinjenim Državama otkrili su da trećina ispitanih ljudi veruje da će se svet završiti tokom njihovog života. To nije samo depresivno, već utiče i na osećaj lične moći i delovanja ljudi kada se suočavaju sa ratom ili klimatskim promenama, piše Dojče vele (DW).

"Neki ljudi misle na izumiranje čovečanstva. Neki misle na kolaps civilizacije ili neku vrstu transformacije civilizacije kakvu poznajemo, koja ponekad vodi ka utopiji ili obnovi čovečanstva. A neki misle na potpuno uništenje Zemlje usled komete, solarne baklje ili nečeg sličnog", rekao je Metju Bile, socijalni psiholog na Univerzitetu Kalifornija. 

Većina nas je imala takve misli o kraju sveta. Ali ono što su Bile i njegove kolege želeli da otkriju jeste kako ta verovanja utiču na stavove ljudi.

Istraživači su utvrdili da stavovi ljudi o globalnim rizicima zavise od četiri faktora: koliko brzo mislite da će svet nestati, kako mislite da će se to dogoditi, kakvu ličnu ulogu imate u tome, šta mislite da će se desiti nakon kraja.

"Na primer, ako verujete da je kraj sveta u Božjim rukama, ako je to ispunjenje natprirodnog proročanstva, to ukazuje da niste spremni da preduzmete skupe — i ponekad ekstremne — mere kako biste sprečili globalne rizike, poput klimatskih promena", navode.

Slično tome, ako smatrate da ne postoji kolektivna budućnost, manje je verovatno da ćete podržati politike koje utiču na celu zajednicu, poput viših poreza za finansiranje smanjenja emisije ugljenika u atmosferi.

Proučavanje psihologije razmišljanja o kraju sveta

Istraživači su sproveli šest pilot-studija sa ukupno 2.079 učesnika u SAD i Kanadi, kao i jednu unapred registrovanu studiju sa 1.409 ispitanika.

Tanjug/AP/NASA

Unapred registrovane studije imaju za cilj da povećaju transparentnost i smanje rizik od pristrasnosti, poput "formulisanja hipoteze nakon što su rezultati već poznati" (HARKing) — kada naučnici prilagođavaju početnu hipotezu rezultatima, umesto da priznaju da podaci osporavaju njihovu pretpostavku.

Učesnici su dolazili iz različitih verskih sredina: katoličke, glavne protestantske, evangelističke, jevrejske, muslimanske, kao i nereligiozne. Prosečna starost bila je 50 godina, polovi su bili približno ravnomerno zastupljeni, većina učesnika izjasnila se kao belci (dok se oko četvrtine identifikovalo kao Afroamerikanci, Hispano/Latino ili Azijci), a ekonomsko poreklo bilo je raznoliko.

Prikazana im je lista pet globalnih rizika: ekonomski (npr. kolaps lanaca snabdevanja; dužnička kriza); ekološki (prirodne katastrofe; neuspeh u ublažavanju klimatskih promena); geopolitički (nuklearni rat; raspad država); društveni (globalna pandemija; slabljenje društvene kohezije); tehnološki (veštačka inteligencija; dezinformacije).

Učesnicima su zatim postavljena pitanja kako bi se utvrdilo koliko im se kraj sveta čini bliskim; da li veruju da će ga izazvati ljudi ili božanska i/ili kosmička intervencija; da li osećaju da imaju kontrolu nad događajima koji vode ka kraju, kao i kakav emocionalni stav imaju prema apokalipsi — da li je doživljavaju kao nešto dobro ili loše.

Rezultati su pokazali da, iako se kraj sveta većini ljudi čini "udaljenim i apstraktnim", jedan od tri savremena Amerikanca apokalipsu doživljava kao "ličnu i neposrednu".

"Ljudi koji veruju da će se svet završiti tokom njihovog života imaju tendenciju da globalne rizike, poput klimatskih promena, pandemija ili veštačke inteligencije, vide kao ozbiljnije, više ih se plaše i spremniji su da preduzmu skupe mere kako bi ih sprečili", rekao je Metju Bile.

Kako razmišljanje o kraju sveta pomaže u suočavanju sa neizvesnošću

Ova studija ipak nudi određenu nadu — ali sve zavisi od toga kako doživljavate kraj sveta.

Kako je Bile objasnio, neki ljudi veruju da posle kraja sveta ne dolazi ništa dobro: "Ako dođe do nuklearnog rata, to je kraj. Svi su mrtvi".

"Ali drugi veruju da će nakon toga nastupiti utopija, da će doći do obnove Zemlje, posebno za pravedne", rekao je on.

Način na koji doživljavate kraj sveta je ličan. Ipak, razmišljanje o kraju sveta je i kolektivni proces, ističe Bile — svi smo uključeni, bez obzira na to kako pojedinačno mislimo ili osećamo.

Upravo zato što je kolektivno, ovakvo razmišljanje može pomoći ljudima da se nose sa krhkošću svojih grupa, zajednica i same civilizacije.

"Ako verujete da imate ličnu ulogu u apokalipsi, da vaši postupci imaju značaj, i ako verujete da će nakon toga nastupiti utopija, tada lakše podnosite suočavanje sa globalnim pretnjama koje su za druge ljude uznemirujuće. Postoje dokazi da nam ovakva uverenja pomažu da se nosimo sa neizvesnim svetom", rekao je Bile.