NASA snimila spektakl: Zašto Crno more menja boju i postaje sve tirkiznije?

Svakog proleća, Crno more prolazi kroz fascinantnu transformaciju - njegova boja se menja iz tamnoplave u mlečnu, uskovitlanu tirkiznu. Ovaj fenomen uzrokuju kokolitofori, mikroskopske jednoćelijske alge prekrivene sićušnim pločama od kalcijum-karbonata. Ove ploče raspršuju sunčevu svetlost na način koji čitava prostranstva mora boji u tirkizne nijanse.

NASA-in satelit PACE zabeležio je 22. juna 2026. godine Crno more u jeku cvetanja fitoplanktona pomoću instrumenta OCI (Ocean Color Instrument). Posebna fotografija, koju je 27. maja snimio astronaut sa Međunarodne svemirske stanice (ISS), zabeležila je isti fenomen koji se proteže kroz Bosfor, sa tirkiznim prugama koje prate morske struje sa obe strane moreuza koji spaja Crno more sa Mramornim morem.

Ono što ove slike čini važnijim od pukog vizuelnog spektakla jeste biološko i hemijsko pitanje koje naučnici proučavaju decenijama: šta određuje početak, obim i završetak ovog cvetanja? Studija objavljena u časopisu "Diversity" otkrila je da je 2022. i 2023. godine cvetanje kokolitofora u severoistočnom Crnom moru trajalo znatno duže nego obično, ostajući aktivno do jula, umesto da oslabi sredinom juna.

Blagi vetrovi i neobična hemija produžili cvetanje

Istraživači su identifikovali specifičnu kombinaciju vetrova, temperaturne strukture vode i neravnoteže hranljivih materija koja je održala cvetanje tokom celog leta, odlažući sledeću fazu sezonskog ciklusa za oko dva meseca.

Crno more obično prati utvrđeni ciklus. Krajem proleća dominiraju kokolitofori. Početkom leta nivo azota opada, voda postaje manje stabilna i njihovo mesto zauzimaju dijatomeje, druga vrsta algi sa silicijumskim ljušturama koje zatamnjuju vodu. Međutim, 2022. i 2023. godine do ove tranzicije nije došlo na vreme.

NASA

Glavni razlog bilo je produženo odsustvo jakih vetrova. Bez mešanja vode, tanak i stabilan površinski sloj (termoklina) ostao je plitak (svega tri do osam metara dubine), pružajući kokolitoforima idealne uslove za rast.

Tirkizna boja je vidljiva iz svemira jer kokolitofori postaju toliko gusti da njihove ljušture od kalcijum-karbonata menjaju boju morske površine. Ova gustina je ključna za hemiju okeana. Kokolitofori su deo "biološke pumpe ugljenika" - procesa putem kojeg morski organizmi vezuju ugljen-dioksid (CO₂) iz atmosfere i prenose ga u dublje slojeve okeana.

Mehanizam u kojem učestvuju naziva se "karbonatna pumpa". Kada formiraju svoje ploče, oni koriste rastvoreni ugljenik iz morske vode. Kada uginu, deo tog ugljenika tone na dno, gde može ostati uskladišten veoma dugo. Ipak, postoji specifičnost: proces formiranja ovih ploča istovremeno oslobađa CO₂ kao nusproizvod, što privremeno smanjuje sposobnost okeana da apsorbuje dodatni ugljen-dioksid iz vazduha.

Crno more kao prirodna laboratorija

Naučnici koriste Crno more kao model za proučavanje odgovora okeana na ekološke promene. Njegov zatvoreni geografski oblik i decenije prikupljenih podataka čine ga idealnim za uočavanje anomalija koje su u otvorenim okeanima teže primetne.

Analiza podataka iz poslednjih 25 godina pokazuje da je cvetanje koje traje do jula zabeleženo samo dva puta: upravo 2022. i 2023. godine. Iako naučnici ovo još uvek ne nazivaju stalnim trendom, upozoravaju da su mehanizmi koji ga izazivaju veoma osetljivi na klimatske promene.

Ako porast temperature pojača stabilnost površinskih voda, kokolitofori bi mogli postati češći, što bi promenilo kapacitet mora da apsorbuje CO₂. S druge strane, ako klimatske promene donesu više oluja, dublje mešanje vode pogodovaće dijatomejama. Dugoročno praćenje je neophodno kako bi se utvrdilo koji će od ova dva scenarija prevladati u budućnosti.