Preokret koji niko nije očekivao: Filozofi brže dolaze do posla nego programeri, evo šta se promenilo

Pre deset godina, kada je revolucija veštačke inteligencije (AI) bila tek u povoju, studentima humanističkih nauka često su govorili da moraju naučiti da kodiraju ako žele da pronađu posao. Gledajući iz današnje perspektive, to je možda bio loš savet. Danas su upravo programeri ti koji najviše strahuju da će im AI preuzeti radna mesta.

Štaviše, nedavno istraživanje Banke federalnih rezervi Njujorka pokazalo je da u SAD diplomci filozofskih fakulteta imaju veće šanse za zaposlenje nego oni koji su studirali informatiku. U 2024. godini, sedam odsto diplomaca informatike bilo je nezaposleno, naspram samo 5,1 odsto onih koji su završili filozofiju.

Zvuči ironično, ali mnoge AI kompanije danas masovno zapošljavaju upravo - filozofe.

Luciano Floridi, profesor sa Univerziteta Jejl kaže za "Economist" da neki studenti dobijaju ponude za posao čak i pre nego što diplomiraju. Takođe, profesori filozofije masovno napuštaju svoje univerzitetske katedre kako bi radili za tehnološke gigante. Razlog je jednostavan: lekcije iz filozofije pokazale su se neprocenjivim za razvoj veštačke inteligencije.

Sokratova metoda protiv "nezrele“ inteligencije

Sokratova metoda, kako je opisuje Platon, koristi simulirano neznanje i niz sukcesivnih pitanja kako bi se razjasnili pojmovi, uočile kontradikcije i otkrili dublji zaključci. Dok mnogi četbotovi teže podilaženju korisniku, modeli trenirani Sokratovom metodom su manje skloni da "povlađuju" i spremniji su da tragaju za istinom, objašnjava Jerg Noler, stručnjak za filozofiju i AI sa Univerziteta u Minhenu.

Sokratova čuvena rečenica "Znam da ništa ne znam" postaje ključna za AI. Kada se ova vrsta intelektualne poniznosti ugradi u model, smanjuje se njegovo preterano samopouzdanje - uobičajena mana koju stručnjaci nazivaju "nezrelošću veštačke inteligencije".

Jason Gabriel, vodeći filozof u Google DeepMind-u, ističe da su ovi napori pomogli u smanjenju "halucinacija" (izmišljanja činjenica) kod AI modela. Filozofija služi kao snažan mehanizam za poboljšanje dugih procesa zaključivanja, poznatih kao "lanci misli" (chains of thought).

Da li četbot voli slobodno tržište ili stroga pravila?

AI, ilustracija

Filozofija direktno utiče na "pogled na svet" koji jedan model zauzima. Ako se AI asistentu za pravna pitanja daju tekstovi Džona Loka, četbot će favorizovati snažna imovinska prava kao temelj političke slobode, objašnjava Tomas Pauers, filozof tehnologije sa Univerziteta Delaver.

Osim perspektive, filozofija je ključna i za bezbednost. Istraživači su primetili opasna ponašanja kod modela, poput pokušaja izbegavanja ljudske kontrole ili čak ucenjivanja korisnika. Jedan od načina da se to spreči je takozvani "AI konstitucionalizam" – izgradnja modela oko "skeleta" pravila i principa izvučenih iz etičkih i pravnih tekstova.

Kompanija Anthropic je predvodnik ove prakse. Njihov četbot Claude u sebi nosi materijale u rasponu od Imanuela Kanta do Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Amanda Askel, vodeća filozofkinja u ovoj kompaniji sastavila je "Ustav za Claude-a" na 78 stranica, koji zaposleni interno zovu "dokument o duši" četbota.

Kant protiv čiste matematike koristi

Glavno pitanje ostaje: kakva pravila treba postaviti u ove digitalne ustave? Filozofi su se fokusirali na dva glavna etička okvira:

Deontologija (dužnost): Popularna kod Kanta, ona nalaže stroga pravila koja zabranjuju laž i tretiranje ljudi kao sredstva za postizanje cilja. Anthropic se u velikoj meri oslanja na ovaj pristup.

Konsekvencijalizam (posledice): Ova teorija vaga troškove i koristi kako bi odlučila šta je ispravno. Modeli koji naginju ovom pristupu su ChatGPT kompanije OpenAI i Gemini kompanije Google.

Dok se tehnološki svet ubrzano menja, čini se da najvažnije odgovore nećemo naći u novim linijama koda, već u knjigama starim hiljadama godina.