Atanacković o minimalcu i gorivu: Povećanje od 9,2 odsto je maksimum, dizel pod pritiskom

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenio je da postoje uslovi da se na sednici Socijalno-ekonomskog saveta u utorak postigne dogovor o povećanju minimalne cene rada za narednu godinu. Kako je rekao, predlog povećanja od 9,2 odsto blizak je procenama poslodavaca i predstavlja, prema njihovoj oceni, realan maksimum koji privreda može da iznese.

"Poslodavci svaki put, pre nego što krenu pregovori, imaju anketu među svojim članovima. Ovog puta rezultati ankete i naši zahtevi, koji uvek idu ka realnom povećanju, praktično su vezani za procenu rasta bruto domaćeg proizvoda i inflacije koja se očekuje u narednoj godini“, rekao je Atanacković za Euronews Srbija.

On je naveo da su poslodavci, konsultujući procene međunarodnih organizacija, došli do zaključka da su njihove procene veoma blizu predlogu Vlade.

"Mi smo došli do zaključka da smo dosta blizu onoga što je Vlada predložila. Smatramo da je ovaj put taj predlog bio vrlo umesan“, kazao je Atanacković.

Posebno je, kako je dodao, značajno to što je prihvaćen zahtev poslodavaca da se u istom procentu, odnosno za 9,2 odsto, poveća i neoporezivi deo bruto zarade. Zbog toga u Uniji poslodavaca smatraju da su stvoreni uslovi za postizanje konsenzusa.

"Što se tiče Unije poslodavaca, mislim da su stečeni uslovi da se čak postigne konsenzus na Socijalno-ekonomskom savetu u utorak. Uslov tome je da i sindikati prihvate to povećanje“, rekao je Atanacković.

Euronews

On je, međutim, odbacio mogućnost da se sadašnji predlog dodatno uveća, navodeći da sindikati svoj zahtev zasnivaju i na ranijim najavama da bi minimalna zarada do kraja naredne godine mogla da dostigne 650 evra.

"Apsolutno je to nemoguće. Ovo je vrlo realno povećanje i jedino moguće“, istakao je Atanacković.

Prema njegovim rečima, sada se odlučuje o iznosu minimalne zarade koji će važiti od januara, dok tokom 2027. godine, ukoliko se ekonomski uslovi promene, postoji mogućnost da se ponovo razmatra njeno povećanje.

"Mi sad odlučujemo o tome koliko treba, na koji iznos ići sada u januaru naredne. Tokom 2027. može se, ako se neki uslovi promene, tražiti da Socijalno-ekonomski savet i Vlada ponovo promene i povećaju te iznose“, objasnio je Atanacković.

Atanacković je upozorio i na posledice koje bi veće povećanje troškova rada moglo da ima na domaću privredu i strane investitore. Podsetio je da su pojedine kompanije stranih investitora koje proizvode u Srbiji i svoju robu izvoze na zapadnoevropsko tržište već suočene sa rastom troškova.

"Mnoge firme stranih investitora koje su ovde radile, a onda svoje proizvode koji su ovde pravljeni izvozile u zapadnu Evropu, praktično kroz povećanja troškova rada, između ostalog, ali i nekih drugih troškova, nisu više u stanju da plasiraju proizvode na zapadnoevropsko tržište“, rekao je on.

Pixabay

Kako je naveo, povećanje troškova od devet odsto nije zanemarljivo, posebno ako se uporedi sa stopama privrednog rasta u zapadnoj Evropi.

"Ako govorimo o povećanju nečega za devet odsto godišnje, to je značajno veće povećanje nego što, recimo, zapadna Evropa ima, gde je rast privrede jedan do dva odsto. Neki čak nemaju ni toliko“, upozorio je Atanacković.

On je dodao da se slični problemi već osećaju i među domaćim malim i srednjim preduzećima, ali i kod velikih kompanija.

"Veliki deo naših članova, malih i srednjih preduzeća, pa i onih velikih, u opasnosti je. Oni su nam u ovoj anketi izneli da već sada, pri ovom nivou minimalnih zarada, odnosno kod onih koji imaju zarade nešto veće od minimalnih, ali ne mnogo veće, već postoje teškoće“, rekao je Atanacković.

Zbog toga, kako ističe, povećanje minimalne zarade ne bi trebalo posmatrati kao pitanje želje, već kao ekonomsku kategoriju koja mora biti zasnovana na realnim mogućnostima privrede.

"Ne može povećanje minimalne zarade da bude nečija želja. Ona mora biti iskazana realno. Mislim da je ovog puta Ministarstvo finansija realno ocenilo da je to ovoliko, ali da je to najviše što je moguće“, poručio je Atanacković.

Rast cena goriva i problemi sa snabdevanjem dizelom

Govoreći o novom rastu cena goriva, Atanacković je ocenio da na cenu dizela utiče više faktora, među kojima su rast cene sirove nafte, ali i problemi sa dopremanjem derivata do Srbije i drugih evropskih tržišta.

Kako je naveo, Srbija za sada ima relativno povoljnu poziciju jer sirovu naftu dobija preko Jadranskog naftovoda i može da je prerađuje, ali je problem nastao kod dela uvoza gotovih derivata.

Tom Wang / Alamy / Profimedia

"Mi imamo sreću i još uvek, daj Bože, da dobijamo redovno snabdevanje preko Jadranskog naftovoda sirovom naftom, pa možemo sami to da prerađujemo“, rekao je Atanacković.

On je objasnio da su međunarodni snabdevači derivate do sada u značajnoj meri dopremali Dunavom, iz pravca Crnog mora, ali i iz Mađarske i Austrije. Međutim, nizak vodostaj Dunava sada otežava ili onemogućava takav transport.

"Sad je to nemoguće, jer ovaj nivo Dunava onemogućio je dovoz baržama, a to je jedini ozbiljan način kako derivat može da dođe“, kazao je Atanacković.

Problem sa dizelom, prema njegovim rečima, nije ograničen samo na Srbiju, već predstavlja širi evropski problem. Evropa, kako je objasnio, nema dovoljno kapaciteta da svu raspoloživu sirovu naftu preradi u dovoljne količine dizela.

Dodatni problem predstavlja i situacija u Rusiji, koja, iako i dalje izvozi velike količine sirove nafte, zbog oštećenja rafinerija ima sve veće probleme sa sopstvenom proizvodnjom dizela.

"Rusija se sada pojavljuje ne kao izvoznik dizela, nego kao potencijalni uvoznik. E onda, to je problem“, naveo je Atanacković.

Zbog svega toga, očekuje da će pritisak na cene goriva i dalje postojati, posebno zbog problema sa snabdevanjem evropskog tržišta.

"Za snabdevanje našeg tržišta vrlo su značajni ovi snabdevači koji derivate dovoze sa strane. Međutim, oni su sada onemogućeni i tu postaje veći problem za naše snabdevanje“, rekao je Atanacković.

On je zaključio da dodatni pritisak predstavljaju i više cene po kojima strani dobavljači nude derivate, zbog čega ostaje nada da će se situacija stabilizovati.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.