Koliko bi ekstremne vrućine mogle da koštaju ekonomije EU: Koja zemlja je pod najvećim udarom
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ekstremne vrućine mogle bi ove godine da koštaju ekonomije Evropske unije oko 180 milijardi evra, što je približno jedan odsto BDP-a i gotovo u potpunosti odgovara rastu koji je EU očekivala u 2026. godini. Među velikim članicama, Francuska bi mogla da pretrpi najveći udar.
Dugotrajni toplotni talas koji ovog leta pogađa Evropu mogao bi da izbriše čitavu godinu ekonomskog rasta, navodi se u istraživanju banke Triodos.
Prema analizi, šteta izazvana ekstremnim vrućinama i šumskim požarima koštaće EU kumulativno oko 180 milijardi evra tokom 2026. godine, što predstavlja približno jedan odsto BDP-a. Imajući u vidu očekivani rast EU od oko 1,1 odsto ove godine, to bi blok ostavilo gotovo na ivici stagnacije.
Banka je štetu analizirala kroz četiri kanala, od kojih su tri kvantifikovana kao prosečni efekti na nivou EU, prenosi Euronews.
Manji prinosi useva i pad proizvodnje mleka, zajedno sa posledičnim rastom cena hrane, odgovorni su za oko 0,15 odsto gubitka. Ograničena proizvodnja nuklearnih, hidro i termoelektrana, slabija efikasnost solarnih panela i više veleprodajne cene električne energije dodaju još 0,12 do 0,15 odsto, dok poremećaji u železničkom, drumskom i rečnom saobraćaju doprinose sa dodatnih 0,15 odsto.
Najveći efekat, ali i onaj koji je najteže precizno izmeriti, odnosi se na produktivnost rada.
Proizvodnja po zaposlenom opada kada temperature pređu otprilike 25 do 30 stepeni Celzijusa, pri čemu su gubici najveći u poslovima koji se obavljaju na otvorenom i zahtevaju fizički napor. Vrućina utiče i na kancelarijske poslove, delom zato što narušava san i kognitivne sposobnosti.
Tanjug/AP
Povezane vesti
Analiza kompanije Allianz, koju istraživanje citira, pokazuje da se gubi oko tri odsto proizvodnje po satu rada za svaki stepen iznad 30 stepeni Celzujusa, ukoliko se takve temperature zadrže tokom više dana.
Francuska najteže pogođena
Rezultati ne predstavljaju rang-listu najtoplijih zemalja. Triodos ocenjuje svaku ekonomiju na osnovu udela proizvodnje u sektorima izloženim vrućinama, dužine putovanja na posao, rasprostranjenosti klima-uređaja i stepena prilagođenosti stanovništva visokim temperaturama, a zatim te faktore povezuje sa brojem dana sa ekstremnim vrućinama zabeleženim ove godine.
Francuska je najteže pogođena, sa procenjenim gubitkom od 1,4 procentna poena ekonomskog rasta, što bi moglo da je gurne u pad od oko 0,6 odsto, sa već ionako slabe početne pozicije.
Holandija bi mogla da izgubi oko 0,8 procentnih poena, što bi njen rast približno dovelo do nule. Španija i Italija imaju najveći udeo radne snage izložene visokim temperaturama, kao i najveći broj vrelih dana, ali decenije prilagođavanja ublažavaju posledice pojedinačnih toplotnih talasa.
Poljska, sa malom zastupljenošću klima-uređaja i manjim stepenom prilagođenosti stanovništva visokim temperaturama, bila bi veoma ranjiva. Međutim, leto je tamo bilo svežije, pa se očekuje da će ekonomija i dalje rasti za oko 2,9 odsto.
Troškovi koji se ne vide u podacima o BDP-u
Ljudske žrtve uglavnom nisu obuhvaćene ovim ekonomskim procenama.
Procenjuje se da je tokom junskog toplotnog talasa u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Italiji zabeleženo oko 20.400 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom. Kada se vrednuje gubitak godina života zbog približno 25.000 smrtnih slučajeva tokom ovog leta, procenjeni trošak iznosi između 1,5 i 7 milijardi evra.
Povezane vesti
Šumski požari zahvatili su više od 490.000 hektara širom EU do prošle nedelje, u poređenju sa dvadesetogodišnjim prosekom od 197.000 hektara, prema podacima Evropskog sistema za informisanje o šumskim požarima. Francuska je zabeležila rekordne površine pogođene požarima.
Gubitak ekosistemskih usluga na izgorelim područjima mogao bi da doda još između 100 miliona i 4,6 milijardi evra.
Prilagođavanje klimatskim promenama moglo bi da smanji gubitke produktivnosti za oko 40 odsto, navodi se u istraživanju, ali ih ne bi u potpunosti eliminisalo. Autori takođe upozoravaju da su njihove procene zasnovane na konzervativnim pretpostavkama.
Banka zaključuje da samo prilagođavanje nije dovoljno i da je Evropi potrebno snažnije delovanje na smanjenju emisija. Kao suprotan potez navodi odluku Evropske komisije od 17. jula da ublaži putanju glavnog sistema EU za određivanje cene emisija ugljenika.
Komentari (0)