Stručnjaci o visokoj temperaturi i suši: Poljoprivreda mora da se prilagođava

Ekstremno visoka temperatura i suša utiču na poljoprivrednu proizvodnju širom Evrope i posledice se razlikuju u zavisnosti od poljoprivredne kulture, a stručnjaci upozoravaju da će prilagođavanje klimatskim promenama biti jedan od ključnih izazova za proizvođače u budućnosti.

Poljoprivrednik iz Srema Goran Eror rekao je za Tanjug da se na klipovima kukuruza vidi da u gornjem delu nije došlo do nalivanja zrna i procenio da na njegovim parcelama prinos ove proizvodne sezone neće preći šest tona po hektaru.

Eror je naveo da je situacija delovala drugačije do pre mesec dana i da je sve obećavalo da će rod kukuruza biti natprosečan, ali i da su povrtarske kulture, poput paprike i paradajza, u znatno boljem stanju i uspevaju. Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ocenio je da mogućnosti za prilagođavanje proizvodnje kukuruza nisu iscrpljene i kao jednu od najvažnijih mera izdvojio promenu tehnologije gajenja.

On je upozorio na štetnost spaljivanja žetvenih ostataka i nevraćanja organske materije zemljištu, ali i istakao da je ovogodišnja proizvodnja pokazala značaj pravovremene setve, jer su usevi posejani početkom aprila bili u znatno boljoj situaciji od onih posejanih početkom maja.

Kao važan faktor prilagođavanja poljoprivrede ekstremnim vrućinama u budućnosti, Bekavac i Eror naveli su i izbor sorti i hibrida koji su tolerantniji na sušu, ekstremnu temperaturu i snažne olujne vetrove. Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije objasnio je da klimatski izazovi zahtevaju prilagođavanje i u stočarstvu, ali i da u Srbiji trenutno svega iz tog sektora ima dovoljno.

On je naveo da stočari treba da pripremaju kabastu hranu, silažu, seno i lucerku u budućnosti, ali i da razmišljaju o alternativnim hranivima, poput proizvoda prehrambene industrije, pivskog trebera, repinih rezanaca i suncokretove sačme.