Kome je vruće, može da ide na Konkordiju: Na Antarktiku je upravo izmerena najniža temperatura u poslednjih 14 godina
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Smeta vam novi toplotni talas? Možda biste želeli da menjate mesto sa istraživačima stanice Konkordija na Antarktiku, gde je upravo izmerena najniža temperatura u poslednjih 14 godina - neverovatnih -84,1 stepen Celzijusa.
"Konkordija" se smatra najudaljenijom terenskom istraživačkom stanicom na svetu i smeštena je u unutrašnjosti antarktičkog kontinenta, gde trenutno vlada zimska polarna noć.
Temperature na stanici u ovo doba godine redovno padaju ispod -80 stepeni Celzijusa, pa novo merenje nije bez presedana, ali je ipak značajno.
"Čak i ovde, gde se očekuje ekstremna hladnoća, temperature ispod minus 84 stepena Celzijusa su izuzetne i pokazuju koliko vreme na Antarktiku i dalje može biti promenljivo", rekao je za Live Science Gabrijele Karugati, rukovodilac stanice Konkordija u okviru Italijanskog nacionalnog programa za istraživanje Antarktika (PNRA).
Francuski polarni institut "Pol-Emil Viktor", koji upravlja stanicom Konkordija zajedno sa PNRA, objavio je sirove podatke od 18. jula, koji pokazuju da je temperatura pala na minus 84,1 stepen Celzijusa dva puta, u 6.25 i 6.34h po lokalnom vremenu.
Ekstremna hladnoća na Konkordiji predstavlja oštar kontrast sparnim vrućinama koje trenutno pogađaju mnoge zemlje. Severna Amerika i Evropa ovog leta suočavaju se sa toplotnim talasima, dok je Zapadna Evropa zabeležila najtopliji jun otkako postoje merenja. U međuvremenu, šumski požari besne u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj, Španiji i drugim zemljama.
Na globalnom nivou prosečne temperature rastu jer čovečanstvo u atmosferu ispušta sve više gasova sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu. Međutim, vremenski sistemi na Zemlji veoma su složeni i klimatske promene ne znače da će svuda i u svakom trenutku biti toplije.
Povezane vesti
"Klimatske promene opisuju dugoročne globalne trendove, dok pojedinačni vremenski događaji i dalje mogu doneti izuzetnu hladnoću. Na Antarktik utiču složeni atmosferski procesi, pa ekstremno niska temperatura na jednoj lokaciji ne protivreči široj slici globalnog zagrevanja", rekao je Karugati.
"Astronauti leda"
Konkordija se smatra najudaljenijom i najekstremnijom istraživačkom stanicom na svetu. Izgrađena je na ledenom pokrivaču debljine 3.300 metara, a koristi se za različite svrhe, uključujući seizmička posmatranja, astronomiju i modelovanje klimatske prošlosti Zemlje, navode iz Francuskog polarnog instituta "Pol-Emil Viktor".
ESA / Eyevine / Profimedia
"Konkordija je posebno mesto jer se nalazi na više od 3.200 metara nadmorske visine na Antarktičkoj visoravni i više od 1.000 kilometara je udaljena je od obale", rekao je Karugati.
"Tokom zime mesecima nema sunčeve svetlosti, atmosfera je izuzetno suva i stabilna, a pod vedrim nebom toplota neprekidno odlazi u svemir jer nema oblaka, što omogućava da temperature padnu na neverovatno niske vrednosti."
Okruženje na Konkordiji toliko je surovo i izolovano da se stanica koristi i za bolje razumevanje fizičkih, psiholoških i društvenih izazova sa kojima se astronauti suočavaju u svemiru. Karugati je istakao da je jedina osoba na stanici koja ne proučava životnu sredinu lekar biomedicinar iz Evropske svemirske agencije, koji proučava istraživače zaposlene na stanici, poznate pod nadimkom "ledeni astronauti".
Kada nastupi zima, avioni više ne mogu da sleću na Konkordiju, a najbliža istraživačka stanica udaljena je oko 600 kilometara. To znači da su posade tehnički izolovanije čak i od astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici, koja kruži oko 400 kilometara iznad Zemlje, navodi Evropska svemirska agencija.
Koja je najniža temperatura ikada zabeležena?
Najniža temperatura ikada registrovana na Konkordiji iznosila je -84,7 stepeni Celzijusa, a izmerena je tokom zime 2010. godine, prema podacima Italijanske antarktičke meteorološko-klimatološke opservatorije.
Povezane vesti
Međutim, druga visokoplaninska istraživačka stanica u Istočnoj Antarktici drži apsolutni rekord za najnižu temperaturu ikada izmerenu na Zemlji. Ruska meteorološka stanica Vostok, najbliža Konkordiji, zabeležila je u julu 1983. godine temperaturu od -89,2 stepena Celzijusa, prema podacima Svetske meteorološke organizacije.
Satelitski podaci ukazuju da temperature u Istočnom Antarktiku mogu pasti i do -98 stepeni, pokazalo je istraživanje objavljeno 2018. godine u časopisu Geophysical Research Letters.
ESA / Eyevine / Profimedia
Ipak, iako je Antarktik najhladniji i najsuvlji kontinent na Zemlji, nije imun na globalno zagrevanje.
Veliki glečeri i ledeni pokrivač koji ih podržava ugroženi su na Zapadnom Antarktiku, dok Antarktičko poluostrvo, koje se pruža sa zapadne strane kontinenta, beleži najbrže zagrevanje. Studija objavljena u februaru u časopisu "Frontiers in Environmental Science" pokazala je da će današnje odluke o emisijama gasova sa efektom staklene bašte odrediti obim promena na poluostrvu tokom narednih vekova. U opasnosti su morski led, ledene platforme i glečeri, kao i pingvini koji na njima žive.
Konkordija se nalazi na najvećem ledenom pokrivaču na Zemlji. Taj ledeni pokrivač je u Istočnom Antarktiku stabilniji od manjeg ledenog pokrivača Zapadne Antarktike, ali je i dalje osetljiv na rast temperatura.
Tokom nezabeleženog zimskog toplotnog talasa na Antarktiku u martu 2024. godine, temperature u blizini Konkordije porasle su do rekordnih -9,4 stepena Celzijusa, što je bilo oko 18 stepeni toplije od prethodnog martovskog maksimuma. Prema studiji objavljenoj u aprilu u časopisu "NPJ Climate and Atmospheric Science", ovaj toplotni talas u Istočnom Antarktiku bio je pojačan uticajem globalnog zagrevanja.
Zemlja je nedavno ušla u fazu El Ninja, toplu fazu višegodišnjeg prirodnog klimatskog ciklusa, koja bi mogla da donese temperaturne ekstreme bez presedana svetu koji se već zagreva. Britanski specijalizovani časopis "Carbon Brief", koji izveštava o klimatskim temama i politikama zaštite klime, procenjuje da će 2026. godina verovatno biti druga najtoplija godina otkako postoje merenja, odmah iza 2024. godine, dok intenziviranje fenomena El Ninjo povećava verovatnoću da 2027. postane najtoplija godina ikada zabeležena.
Za sada, istraživači na Konkordiji nastavljaju svoj rad u ledenoj hladnoći antarktičke zime. Karugati naglašava da će najnoviji podaci o ekstremnim temperaturama pomoći u unapređenju prognoza i dugoročnog praćenja klimatskih promena.
"Ovakva ekstremna merenja pomažu naučnicima da bolje razumeju atmosferske procese i unaprede klimatske modele", zaključio je on.
Komentari (0)