Od naučne fantastike do Šapca: Humanoidni roboti počinju da se proizvode u Srbiji, evo šta će sve raditi

Humanoidni roboti više nisu samo deo naučne fantastike – njihova proizvodnja počela je u Šapcu, a stručnjaci ocenjuju da bi Srbija kroz razvoj ove industrije mogla da napravi novi iskorak u robotici.

Docent Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jokić kaže da Srbija već ima dugu tradiciju u ovoj oblasti, koja datira još nekoliko decenija unazad.

"Robotika kao oblast u Srbiji prisutna je već dobrih 50-60 godina. Imamo naše slavne akademike iz Instituta Mihajlo Pupin, koji su još 70-ih i 80-ih godina bili vrlo poznati u svetu", rekao je Jokić za Euronews Srbija.

Među pionirima srpske robotike posebno se izdvaja akademik Miomir Vukobratović, koji je još sedamdesetih godina razvijao teoriju neophodnu za kretanje robota, odnosno osnove koje su važne za razvoj humanoidne robotike.

Euronews Srbija

Pored Instituta Mihajlo Pupin, značajnu ulogu u razvoju ove oblasti imaju Mašinski i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, a robotikom se bave i istraživački centri i fakulteti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima.

Prema Jokićevim rečima, proizvodnja humanoidnih robota u Srbiji predstavlja značajnu priliku, ali je za ozbiljniji razvoj neophodno povezivanje proizvođača sa domaćim fakultetima i istraživačkim institucijama.

"Za razvoj Srbije u toj oblasti neophodno je da se ostvari saradnja između ljudi koji su došli i koji proizvode te robote i nas kao istraživačke zajednice u Srbiji", istakao je Jokić.

Gde će humanoidni roboti prvo raditi?

Iako prizori robota koji hodaju i obavljaju različite zadatke sve češće izgledaju kao svakodnevica, tehnologija je i dalje u fazi testiranja. Humanoidni roboti se trenutno najviše razvijaju za rad u industrijskim i logističkim centrima, gde mogu da obavljaju zadatke poput transporta i manipulacije materijalom.

"Oni se implementiraju stvarno u ta okruženja, rade određene poslove koji su uglavnom vezani za manipulaciju, transport materijala, kutija, u logističkim nekim centrima. Međutim, to je još uvek u fazi praktično testiranja", objasnio je Jokić.

Roboti se zato uglavnom koriste u kontrolisanim i ograđenim prostorima. Razlog je bezbednost, jer još nije moguće garantovati da će se humanoidni robot u svakom trenutku ponašati predvidivo u okruženju u kojem se nalaze ljudi.

TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

Veliki potencijal postoji u logističkim centrima, gde bi roboti mogli da sortiraju i prenose pakete, kao i u proizvodnim sistemima, gde bi mogli da dostavljaju materijal do mašina i obavljaju jednostavne zadatke manipulacije.

Za razliku od humanoidnih robota, klasični industrijski roboti najčešće su specijalizovani za jednu vrstu posla. Tipičan primer su robotske ruke koje se koriste za zavarivanje, farbanje ili manipulaciju delovima.

„Robotska ruka uglavnom izvršava samo jedan zadatak. Ona ima aparat za zavarivanje i može na automobilu da izvrši zavarivanje karoserije. I to je jedini zadatak koji izvršava“, kaže Jokić.

Humanoidni roboti trebalo bi da budu znatno fleksibilniji. Ideja je da isti robot može da prenese materijal, donese alat, sastavi određeni deo ili izvrši neki drugi zadatak bez potrebe da bude potpuno rekonfigurisan.

Ipak, Jokić smatra da humanoidni roboti neće nužno zameniti klasične industrijske robote.

„Mi očekujemo da će ti specijalizovani roboti i dalje biti tu, a da će se humanoidni roboti koristiti za zadatke koji su trenutno previše komplikovani za jednu industrijsku ruku“, rekao je.

Veštačka inteligencija kao sledeći korak

Razvoj humanoidnih robota usko je povezan sa napretkom veštačke inteligencije. Cilj je da roboti ne budu samo mašine koje izvršavaju unapred definisane pokrete, već da mogu da prepoznaju okruženje, donose odluke i prilagođavaju se promenama.

To je posebno važno u prostorima koji nisu strogo uređeni – poput domaćinstava, prodavnica ili ugostiteljskih objekata.

„Sada svi pokušavaju da implementiraju različite tipove mašinskog učenja, odnosno veštačke inteligencije, kroz robotske sisteme, kako bi se oni efikasnije kretali, kako bi imali bolje sisteme percepcije, da razumeju šta se nalazi oko njih“, objašnjava Jokić.

TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

Na Mašinskom fakultetu u Beogradu radi se i na razvoju sistema koji bi mogli da doprinesu bezbednosti robotskih sistema. U okviru projekta MC Security razvijaju se sistemi veštačke inteligencije za mobilne robote koji bi trebalo da prepoznaju sajber napade i neuobičajeno ponašanje.

Cilj je da sistem prepozna kada robot radi nešto što nije predviđeno i da reaguje pre nego što dođe do ugrožavanja ljudi ili opreme.

Da li će roboti zameniti ljude?

Jedno od najčešćih pitanja koje prati razvoj humanoidne robotike jeste da li će ljudi zbog njih ostajati bez posla.

Jokić smatra da takav scenario nije realan u bliskoj budućnosti, posebno kada je reč o stručnim zanimanjima koja zahtevaju iskustvo i praktične veštine.

Humanoidni roboti mogu da preuzmu jednostavnije i repetitivne poslove, ali bi istovremeno mogli da budu pomoć ljudima koji rade složenije zadatke.

„Ono što mogu roboti da rade jeste praktično da im pomognu, da im budu kao neki šegrti, da im dodaju materijal, da im dodaju elemente, alate, da im olakšaju“, naveo je Jokić.

Uvođenje humanoidnih robota u fabrike zato ne mora nužno da znači zamenu radnika, već može da podrazumeva promenu načina rada i preuzimanje fizički zahtevnih ili repetitivnih zadataka.

Srbija ima kadar, ali nedostaje oprema

Domaća industrija već ima iskustva sa klasičnim robotskim sistemima, poput robotskih ruku za zavarivanje, manipulaciju i paletizaciju. Međutim, primena humanoidnih robota još je veoma ograničena, kako u Srbiji tako i u svetu.

Jokić navodi da Srbija ima stručnjake koji se robotikom bave decenijama, ali da su za dalji razvoj neophodna veća ulaganja u istraživačku opremu.

„Da biste se poredili sa nekim najboljim laboratorijama na svetu, morate da imate opremu koja je donekle slična njihovoj, da možete da uporedite vaše naučno-istraživačke rezultate sa njihovim“, istakao je.

Pored novca za opremu, važna je i saradnja sa privredom, odnosno povezivanje fakulteta i instituta sa kompanijama koje razvijaju i proizvode robotske sisteme.

Kada ćemo robote viđati u prodavnicama i restoranima?

Humanoidni roboti još nisu dovoljno zreli za masovnu primenu u svakodnevnom okruženju. Poseban problem predstavlja njihova stabilnost i bezbednost.

Za razliku od robota na točkovima, koji su stabilniji i već se koriste u pojedinim restoranima i hotelima, humanoidni robot mora neprestano da održava ravnotežu.

Zbog toga je, prema Jokićevim rečima, mnogo lakše i bezbednije primeniti ih u kontrolisanim industrijskim uslovima nego u prostoru gde se neprestano kreću ljudi.

U svetu trenutno prednjače različite zemlje u različitim segmentima razvoja. Kina ima snažnu poziciju u proizvodnji hardvera, motora i aktuatora, dok Sjedinjene Američke Države imaju značajan potencijal u razvoju kognitivnih sposobnosti robotskih sistema.

Euronews Srbija

Za Srbiju, kako ocenjuje Jokić, proizvodnja humanoidnih robota na domaćem terenu predstavlja priliku koju bi trebalo iskoristiti.

„Ova kolaboracija između proizvođača robota, ovih humanoidnih robota koji trenutno dolaze u Srbiju, i instituta i fakulteta u Srbiji jedna je velika prednost“, zaključio je Jokić.

Humanoidni roboti tako još nisu spremni da postanu deo svakodnevnog života u Srbiji, ali razvoj tehnologije, veštačke inteligencije i domaće proizvodnje mogao bi da ih približi fabrikama, logističkim centrima i drugim kontrolisanim okruženjima. Pitanje više nije da li će humanoidni roboti postati deo industrije, već koliko brzo će tehnologija omogućiti njihovu bezbednu i širu primenu.