Nije kasno za spas planete: Naučnici predstavili pet poteza koji mogu da preokrenu klimatsku krizu u narednih pet godina
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Novo kapitalno istraživanje koje su sproveli "The Earthshot Prize" i Univerzitet u Ekseteru otkrilo je 51 rešenje koje može da pokrene "brzu i transformativnu promenu" radi obnove planete tokom narednih pet godina, prenosi Euronews.
Nedavni izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) upozorio je da će rast globalne temperature verovatno premašiti 1,5 stepeni Celzijusa već u narednih nekoliko godina, čime će biti probijena granica utvrđena pravno obavezujućim Pariskim klimatskim sporazumom.
To bi ubrzalo veliki deo degradacije životne sredine koju prirodni svet već trpi, od smanjenja ledenih pokrivača do porasta nivoa mora i "nezapamćenog propadanja" koralnih grebena i prašuma.
UNEP navodi da "ne postoje dobri ishodi ako ostanemo iznad 1,5 stepeni" i da vlade moraju da se usredsrede na to da prekoračenje bude što manje i što kraće.
Međutim, istraživači tvrde da još nije kasno i da postoji 51 rešenje za globalne probleme raspoređeno u pet prioritetnih grupa, odnosno pet "Ertšotova", kako su ih oni nazvali.
Posle najtoplijeg avgusta otkako postoje merenja, koji se izjednačio sa julom 2023. godine, kao i usled razvoja snažnog El Ninja nad Pacifikom, istraživači navode da studija predstavlja "novu, objedinjenu agendu pozitivnog delovanja".
"Da bismo preokrenuli štetu nanetu našim ekosistemima pre nego što bude kasno, moramo da otključamo pozitivne prelomne tačke u kojima se napredak sam nadograđuje, troškovi opadaju sa širenjem primene, a oporavak postaje samoodrživ", kaže profesor Tim Lenton, stručnjak za klimatske promene i nauku o Zemljinom sistemu na Univerzitetu u Ekseteru.
Povezane vesti
Čista energija kao "glavni pokretač promena"
Obnovljivi izvori energije poput sunca i vetra već su u mnogim tržištima prešli pozitivne prelomne tačke i ključni su za okončanje zavisnosti od fosilnih goriva.
Prošle godine solarna i energija vetra činile su rekordnih 30 odsto proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji, prvi put nadmašivši energiju dobijenu iz fosilnih goriva. U istom periodu proizvodnja solarne energije u EU dostigla je rekordnih 369 TWh, što je za 20 odsto više nego 2025. godine.
Henglein and Steets / ImageSource / Profimedia
Predviđa se da će samo solarna energija do 2030. smanjivati emisije Evropske unije za 154 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida godišnje. To odgovara ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte Holandije tokom 2023. godine.
"Pošto čista električna energija istovremeno omogućava električnu mobilnost, toplotne pumpe, čistu industriju i čist vazduh, ovo je tranzicija sa najvećim uticajem među svih pet Ertšotova. Glavna ograničenja sada su širenje elektroenergetske mreže, reforma procedura za izdavanje dozvola i nedostatak ulaganja u čistu energiju na Globalnom jugu", navodi se u izveštaju.
Iako Afrika raspolaže sa 60 odsto najboljih svetskih solarnih resursa, na taj kontinent odlazi manje od dva odsto globalnih investicija u čistu energiju.
Neke od najvećih afričkih ekonomija, poput Južnoafričke Republike, Maroka i Nigerije, već ubrzavaju planove za razvoj domaće proizvodnje solarne opreme kako bi smanjile zavisnost od kineskog uvoza koji trenutno dominira svetskim tržištem.
Maroko je udvostručio proizvodnju na oko jedan gigavat godišnje. Južnoafrička Republika raspolaže sličnim kapacitetom, dok se u Egiptu u rad puštaju projekti gigavatnih razmera.
Povezane vesti
"Pre nekoliko godina lokalna proizvodnja solarne opreme jedva da je bila tema bilo gde u Africi. Sada postaje prepoznat stub industrijske politike i zelenog ekonomskog razvoja", rekao je Bendžamin Klark, direktor za politike u Afričkom udruženju solarne industrije, za agenciju AP.
Čisto kuvanje i čista energija za domaćinstva
Uprkos procvatu čiste energije, oko 2,1 milijarda ljudi i dalje koristi čvrsta goriva za kuvanje.
To je najveći izvor zagađenja vazduha u zatvorenim prostorima i značajan izvor "crnog ugljenika", poznatijeg kao čađ.
"Čisto kuvanje približava se prelomnoj tački na nekoliko tržišta jer se solarni sistemi sa plaćanjem po korišćenju i kompanije za čisto kuvanje ubrzano šire u istočnoj i južnoj Africi. U Latinskoj Americi i delovima Azije prelazak na tečni naftni gas (LPG) uglavnom je završen, donoseći zdravstvene koristi milionima ljudi", navodi se u izveštaju.
Kako zaštićena morska područja postaju "samoodrživa"
Istraživači ističu da su dobro osmišljene i dosledno sprovedene mere zaštite okeana poslednjih godina dovele do "vidljivog oporavka" ribljeg fonda i biodiverziteta.
Unsplash/Paul Einerhand
"Kako su lokalne zajednice ubirale koristi od zaštite mora, zaštićena područja su se širila, a napredak se ubrzavao. Time su dodatno ojačani prehrambena sigurnost priobalnog stanovništva i otpornost na klimatske promene, što potvrđuju primeri poput Morskog parka Velikog koralnog grebena u Australiji", navodi se u izveštaju.
Početkom ove godine na snagu je stupio dugo očekivani Sporazum o otvorenom moru, što predstavlja "istorijsku prekretnicu" za zaštitu svetskih okeana, podseća Euronews.
Pojam otvoreno more koristi se za sva morska područja van nacionalnih jurisdikcija, uključujući morsko dno i vodeni stub, odnosno vertikalni sloj vode od površine do dna. Reč je o međunarodnim vodama koje pokrivaju više od dve trećine svetskog okeana, odnosno gotovo 50 odsto površine planete.
Nekada smatrano pustim i negostoljubivim prostorom, otvoreno more danas naučnici vide kao jedan od najvećih rezervoara biodiverziteta na Zemlji. Ono ima važnu ulogu u regulisanju klime i podržava "ključne" cikluse ugljenika i vode.
Međutim, ljudske aktivnosti predstavljaju sve veći problem za otvoreno more. Savez za otvoreno more (HSA) upozorava da destruktivne ribarske prakse, poput kočarenja i ilegalnog ribolova, ugrožavaju morski svet, uz dodatne probleme kao što su plastično i hemijsko zagađenje, rudarenje na morskom dnu i zakiseljavanje okeana izazvano globalnim zagrevanjem.
Sporazum sada omogućava državama da uspostave povezanu mrežu zaštićenih morskih područja na otvorenom moru. Takva područja mogu biti usvojena glasanjem čak i kada nije postignut konsenzus, čime se sprečava da jedna država blokira njihovo osnivanje.
Sporazum takođe podržava zemlje u razvoju kroz jačanje kapaciteta i prenos pomorske tehnologije kako bi bile osposobljene da razvijaju, sprovode, nadziru i upravljaju budućim zaštićenim područjima na otvorenom moru.
Krčenje tropskih šuma
Više studija utvrdilo je da rastuća globalna potražnja za mesom, posebno za govedinom, predstavlja jednu od ključnih sila koje stoje iza uništavanja Amazonske prašume.
Uwe Bauch, Panther Media Global / Alamy / Profimedia
Istraživanje Univerziteta u Mančesteru objavljeno ranije ove godine pokazalo je, na primer, da se do 80 odsto iskrčene šumske površine pretvara u pašnjake za goveda, dok propusti u nadzoru lanaca snabdevanja omogućavaju nastavak krčenja šuma.
Izveštaj "Pozitivne prelomne tačke" upozorava da su koncentrisani globalni lanci snabdevanja govedinom, sojom (koja se često koristi za ishranu stoke), palminim uljem, drvetom, kakaom i kafom čine mali broj kupaca i finansijera glavni krivci za krčenje tropskih šuma.
Međutim, propisi poput Uredbe EU o sprečavanju krčenja šuma, koja "garantuje da proizvodi koje građani EU koriste ne doprinose krčenju šuma niti degradaciji šumskih ekosistema širom sveta", mogli bi značajno da promene situaciju, naročito ako podstaknu promene i među drugim velikim uvoznicima poput Kine, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.
Kako se mogu postići pozitivne prelomne tačke?
Istraživači naglašavaju da je stvaranje pravih uslova za dostizanje prelomne tačke u svakoj oblasti od presudne važnosti. Oni izdvajaju tri preduslova koja su neophodna za svih pet potencijalnih Ertšotova: pristupačnost po ceni, dostupnost i privlačnost.
Izveštaj takođe navodi da je svih pet Ertšotova "duboko povezano" i da često dele iste uslove, infrastrukturu i rizike unutar jednog sistema.
Na primer, procvat proizvodnje čiste električne energije mogao bi da ubrza pozitivne prelomne tačke u svih pet oblasti, dok bi prepreke poput nedostatka investicija na Globalnom jugu mogle da uspore napredak upravo u regionima kojima je on najpotrebniji.
"Predugo je preovladavao osećaj da su rešenja za klimatsku i ekološku krizu nedostižna. Ovo novo istraživanje jednom zauvek ruši taj mit", rekao je Džejson Knauf, izvršni direktor Nagrade Ertšot.
"Ovo ključno istraživanje daje nam razlog za optimizam. Pred nama je nacrt za pretvaranje ambicija u delovanje kako bismo našu planetu usmerili na put brzog oporavka."
Komentari (0)