Nobelova nagrada za fiziku pripala Frensisu Halzenu, pioniru lova na kosmičke neutrine

Kraljevska švedska akademija nauka odlučila je da Nobelovu nagradu za fiziku za 2026. godinu dodeli naučniku Frensisu Halzenu sa Univerziteta Viskonsin-Medison "za presudan doprinos Opservatoriji neutrina IceCube i otkriće visokoenergetskih neutrina astrofizičkog porekla".

Halzen je shvatio da led na Južnom polu može da se koristi za praćenje čestica poznatih kao neutrini. Njegova vizija i naučno vođstvo bili su od ključnog značaja za razvoj Opservatorije neutrina IceCube - kubnog kilometra leda opremljenog senzorima za detekciju svetlosti. Koristeći IceCube, istraživači mogu da registruju neutrine nastale u izuzetno energetski bogatim procesima u udaljenom svemiru.

Ko je Frensis Halzen

Frensis Halzen postavio je temelje za potpuno novu vrstu astronomije. Njegova ideja bila je da se glacijalni led na Južnom polu iskoristi za registrovanje misterioznih čestica poznatih kao neutrini.

Rezultat te zamisli je Opservatorija neutrina IceCube, koja može da prati neutrine koji potiču iz udaljenih krajeva kosmosa.

Belgijski fizičar čestica i najnoviji Nobelovac je ugledni profesor "Hildejl i Gregori Brajt" na Univerzitetu Viskonsin-Medison i direktor tamošnjeg Instituta za fiziku elementarnih čestica.

Halcen je glavni istraživač Opservatorije neutrina "IceCube" u stanici Amundsen-Skot na Južnom polu na Antarktiku, najvećem detektoru neutrina na svetu, koji je u funkciji od 2010. godine.

Rođen je i odrastao u Belgiji. Diplomirao je fiziku na Univerzitetu u Luvenu (UCLouvain) 1966. godine, stekavši zvanje mastera, doktorirao je 1969, a 1972. stekao je i najviše univerzitetsko nastavničko zvanje u Belgiji (Agrégé de l'Enseignement Supérieur). U periodu od 1969. do 1971. radio je kao naučni saradnik u CERN-u. Od 1972. godine profesor je na Univerzitetu Viskonsin-Medison i glavni istraživač na projektima AMANDA i IceCube.

Tanjug /Christine Olsson/TT News Agency via AP

Od 1970-ih godina Halcen je jedan od vodećih naučnika u razvoju fizike kosmičkih zraka i fizike astročestica. Pored fizike čestica, objavio je brojne rane radove o anomalijama kosmičkih zraka i kvarkovima, o vezama između fizike čestica i kosmičkih zraka, o česticama koje nastaju u supernovama, kao i o proizvodnji muona u atmosferskim pljuskovima gama-zraka.

Bio je član različitih savetodavnih tela, uključujući odbore eksperimenata SNO, "Telescope Array" i "Auger Upgrade", institut "Maks Plank" u Hajdelbergu i Minhenu, Institut za istraživanje kosmičkih zraka Univerziteta u Tokiju (ICRR), američki Panel za određivanje prioriteta u fizici čestica i evropski savetodavni panel za astrofiziku čestica ApPEC.

Zajedno sa Alanom Martinom koautor je knjige "Kvarkovi i leptoni" ("Quarks and Leptons"), koja se smatra standardnim univerzitetskim udžbenikom u toj oblasti.

Nobelova nagrada za fiziku dodeljuje se od 1901. godine.

Prošlogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobila su trojica naučnika za istraživanja kvantnog tunelovanja i ponašanja subatomskih čestica. Njihov rad doprineo je razvoju izuzetno osetljivih merenja koja se koriste u magnetnoj rezonanci, kao i razvoju naprednijih mobilnih telefona i bržih računara. 

Proglašenje ovogodišnjeg laureata nastavlja Nobelovu nedelju, koja je počela u ponedeljak objavljivanjem dobitnika Nobelove nagrade za medicinu Karlu Dajserotu (54), Peteru Hegemanu (71) i Georgu Nagelu (73) za istraživanje o moždanoj aktivnosti koje podrazumeva proučavanje jonskih kanala kontrolisanih svetlošću i optogenetike.

Proglašenje Nobelove nagrade za hemiju zakazano je za sutra, dok će dobitnik nagrade za književnost biti poznat u četvrtak.

Nobelova nagrada za mir biće dodeljena u petak, a dobitnik Nobelove memorijalne nagrade za ekonomske nauke biće saopšten narednog ponedeljka.

Novčani deo Nobelove nagrade ove godine iznosi 12 miliona švedskih kruna, odnosno oko 1,2 miliona dolara, bez obzira na to da li je nagrada dodeljena pojedincu, grupi laureata ili organizaciji.