Tajna večne mladosti krije se u kornjači od 194 godine: Naučnici otkrili genetsku mapu koja može da zaustavi starenje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Genetska analiza džinovske kornjače Džonatana, za koju se procenjuje da ima 194 godine i da je najstarija kopnena životinja na svetu, otkrila je moguće tragove dugovečnosti koji bi jednog dana mogli da doprinesu razvoju terapija za usporavanje starenja kod ljudi, navodi se u novoj studiji objavljenoj u časopisu "Science Advances".
Istraživači su analizirali Džonatanov genom, odnosno celokupan skup njegove DNK, kao i epigenom, koji obuhvata mehanizme za uključivanje i isključivanje gena. Uočili su 287 genskih varijanti povezanih sa zaštitom od ćelijskih oštećenja koja se nagomilavaju tokom života.
"Oduvek se pretpostavljalo da je njihov metabolizam veoma sporiji u poređenju sa nama. To znači da su procesi koji se odvijaju unutar ćelija sporiji, pa je manje hemijskih reakcija i samim tim manje oštećenja ćelija i DNK", rekao je koautor studije Džastin Gerlah, saradnik na odseku biologije na Univerzitetu u Kembridžu u Velikoj Britaniji.
Prema njegovim rečima, analiza je pokazala da Džonatan poseduje gene povezane sa efikasnijom popravkom DNK i smanjenjem upalnih procesa, što su dva važna mehanizma u proučavanju starenja.
Naučnici su, takođe, utvrdili da ova kornjača i u dubokoj starosti uspeva da održava odgovarajuću aktivnost gena, dok se kod mnogih drugih životinja, uključujući ljude, ta kontrola tokom starenja narušava.
"Naše ćelije počinju da funkcionišu na pogrešan način i dolazi do razvoja bolesti, poput raka. Međutim, Džonatan je zadržao genetske mehanizme kontrole karakteristične za mnogo mlađu životinju", naveo je Gerlah.
Džonatan pripada vrsti džinovskih kornjača sa atola Aldabra na Sejšelima, a najveći deo života proveo je na ostrvu Sveta Jelena, britanskoj prekomorskoj teritoriji u južnom Atlantiku.
Unsplash
Njegova tačna starost nije poznata. Naučnici procenjuju da ima oko 194 godine na osnovu fotografije iz 1882. godine, na kojoj se vidi kao odrasla životinja. Pošto ove kornjače dostižu odraslu veličinu sa približno 50 godina, istraživači su na osnovu te fotografije izračunali njegovu približnu starost.
Guverner Svete Jelene mu je 2022. godine odredio zvanični datum rođenja, 4. decembar 1832. godine, iako istraživači ne isključuju mogućnost da je još stariji.
Džonatan je težak oko 180 kilograma i dalje je aktivan, iako je izgubio vid zbog katarakte. Uzorci DNK za istraživanje prikupljeni su brisom usne duplje, kako bi se izbegao rizik od infekcije kod tako stare životinje.
Poređenjem njegovog genetskog materijala sa uzorcima mlađih pripadnika iste vrste sa atola Aldabra istraživači su uočili značajne sličnosti, dok su mitohondrije, ćelijske strukture koje proizvode energiju, bile u iznenađujuće dobrom stanju.
Vođa studije Stiven Klark iz fondacije Kalel, neprofitne organizacije iz Nešvila koja se bavi istraživanjem dugovečnosti, naveo je da je jedan od narednih ciljeva analiza drugih džinovskih kornjača kako bi se utvrdilo da li su uočene osobine karakteristične za celu vrstu ili samo za Džonatana.
"Pojedini podaci ukazuju na to da je zdravlje mitohondrija važno za dugovečnost, a istraživanja su pokazala da ljudi koji dožive 110 ili više godina imaju efikasnije mitohondrije. Naši nalazi kod Džonatana u skladu su sa tim rezultatima", rekao je Klark.
On je dodao da Džonatanov genom nudi mapu ćelijske otpornosti koja bi mogla da se pretvori u tretmane za ljude.
"Veoma smo zainteresovani za pronalaženje generičkih lekova za ljude koji poboljšavaju zdravlje mitohondrija i želimo da ove lekove uvedemo u klinička ispitivanja na ljudima u narednih godinu ili dve", dodao je.
Ipak, naučnici upozoravaju da analiza jedne životinje ne može da pruži konačan odgovor na pitanje zbog čega Džonatan živi toliko dugo.
Profesorka Handan Melike Donertaš sa Tehničkog univerziteta Bliskog istoka u Turskoj, koja nije učestvovala u istraživanju, ocenila je da su potrebne dodatne analize drugih dugovečnih životinja kako bi se bolje razumeli genetski faktori koji utiču na životni vek.
"Upoređivanjem takvih ekstremnih pojedinaca sa drugima, ne samo među ljudima kao što su stogodišnjaci, već i kod drugih vrsta, možemo steći saznanja šta ih čini posebnim, a uz napredak medicinske tehnologije možemo pronaći načine da primenimo ono što naučimo", navela je ona.
Pojedini stručnjaci ukazali su i na ograničenja korišćenih metoda, koje mogu dovesti do pogrešnog tumačenja značaja pojedinih genetskih promena.
"Razvili smo računarske metode da bismo utvrdili da li su mutacije adaptivne, dobre ili štetne. Ali ove metode su veoma osetljive na pretpostavke koje pravimo o tome kako geni evoluiraju. Model koji su koristili, iako uobičajen, pravi nerealne pretpostavke koje mogu dovesti do toga da se dobre mutacije nazivaju lošim, a loše mutacije dobrim", smatra Vinsent Dž. Linč, profesor na odeljenju za biološke nauke na Univerzitetu u Bafalu u Njujorku, koji nije bio uključen u istraživanje.
Naučnici, međutim, smatraju da istraživanje doprinosi boljem razumevanju bioloških mehanizama dugovečnosti i da bi buduća saznanja mogla da budu korisna u istraživanjima starenja i raka kod ljudi.
Povezane vesti
Komentari (0)