Budućnost i pomoć u pisanju ili pretnja po profesiju: Upotreba veštačke inteligencije u novinarstvu u Srbiji
Komentari19/06/2025
-13:55
Sve više medija u svetu pribegava upotrebi veštačke inteligencije. Iako mnogi tvrde da ona olakšava mnoge radnje, ključno pitanje je da li novinarstvo treba da prigrli ovu tehnologiju ili da joj se suprotstavi.
Da li je upotreba veštačke inteligencije u redakcijama budućnosti informisanja ili opasnost i to po istinu, kredibilitet i ljudske poslove? O tome su u za Euronews Srbija govorili direktor sektora za digitalne medije Euronews Srbija Pavle Savović i glavni urednik štampanog i online izdanja Blica Marko Stjepanović.
Prema rečima Stjepanovića, upotreba AI u novinarstvu je i budućnost i sadašnjost, ali i opasnost. Ona se već koristi u većini redakcija širom sveta, a ujedno će u budućnosti doneti revoluciju u ceo posao, ne sam medijski, nego i u mnoge druge industrije.
"Istovremeno je i opasnost, zato što ja mislim da na ovim velikim izborima što nas očekuju u koje je predsednik Vučić najavio za godinu, dve, mislim da će to biti prvi izbori na kojima više nećete moći sa sigurnošću da znate da li je nešto što vidite na društvenim mrežama ili na sajtovima tačno ili je kreirano veštačkom inteligencijom. Već negde do kasne 2026. rane 2027. to će se toliko izveštiti i usavršiti da kad vi budete gledali snimak nekog događaja sa izbora vi nećete znati", rekao je on.
Konkretno, kada je reč o Euronews Srbija, Savović objašnjava da se u redakciji već koriste neki servisi i da se na njih gleda kao na vrstu ispomoći novinarima.
"Ne gledam to kao neku pretnju, već su to alati koji pomažu novinarima da bolje rade svoj posao, prvenstveno u procesu automatizacije određenih procesa. Recimo, mi koristimo već dosta AI vezano za automatizaciju, recimo za transkripte, kada slušate neke intervjue. Ranije je novinaru trebalo ceo dan, pola dana da to presluša, da ispiše, da prekuca. Tako da ja jednostavno ne vidim to kao neku pretnju. Naravno, zavisi kako se koristi i u koje svrhe, ispomoć je novinarima da se bave više poslom kojim treba da se bave, da se ti neke repetitivni i dosadni zadaci eliminišu", rekao je on.
Euronews Srbija
Što se tiče samog pisanja tekstova, Savović naglašava, novinari su i tu dalje ključni.
Povezane vesti
"AI ne može da ode na teren, ne može da uzme izjavu, ne može da dobije ekskluzivu, tako da nekako ja to vidim kao ispomoć, AI asistent, što bi rekli, ili agent koji pomaže u radu. Tako da su to neki trendovi u svetu - digital first. I mi sada prebacujemo na tu strategiju", rekao je on.
Na pitanje da li novinari strahuju da bi mogli da budu zamenjeni nekom od ovih tehnologija, Stjepanović kaže da misli da nisu još, ali da postoji strah za celu industriju jer će biti nekih dobrih i nekih loših stvari.
"Dobra stvar će biti ta koju je Pavle pomenuo, automatizacija procesa. Šta će se desiti u budućnosti? Vi ćete moći da veštačku inteligenciju istrenirate na svom najboljem novinaru i onda će taj najbolji novinar biti praktično duša te veštačke inteligencije, ali će veštačka inteligencija, umesto koliko jedan čovek može ljudski da proizvede u jednom danu, moći da proizvede daleko više. Praktično ćete imati jednog novinara multiplikovanog deset puta, samo ga hranite informacijama, a on izbacuje sadržaj. To će potpuno doneti jednu disrupciju u taj naš biznis", rekao je on.
Kako je naglasio Stjepanović, problem kod svake tehnologije je što ona ide nekoliko koraka ispred regulacije.
"Industrijska revolucija je svetu i Velikoj Britaniji pogotovo, gde je začeta, donela ogromne prednosti i neslućeni boljitak u to vreme. Ali niko se sad ne pita zašto su od početka industrijske revolucije, pa sve negde do pedesetih godina prošlog veka, ljudi masovno umirali svake zime u Londonu. Na stotine, hiljade ljudi umire od smoga. I to je trajalo sve dok regulacija i tehnologija zaštite od prljavih tehnologija nisu uhvatile korak, za to je trebalo 60-70 godina. Problem je sad što su ove tehnologije još brže od industrijske revolucije, koja je bila isto za svoje vreme revolucionarna stvar, i sada ove tehnologije sustići je još veći problem zato što one odoše. Fejsbuk je izbombardovan lažnim snimcima, odnosno ne lažnim, nego snimcima generisanim putem veštačke inteligencije i svi ti snimci generišu mnogo više lajkova i šerova", rekao je on.
Euronews Srbija
Savović napominje da u Evropi postoji AI Act, koji tačno reguliše i definiše smernice koje se tiču zloupotrebe AI.
"Kod nas, koliko sam video od početka godine, predložene su neke etičke preporuke, zakon je u pripremi, usvojeni su neki predlozi zakona, tako da nadam se da će Srbija vrlo brzo da izglasa taj zakon, gde će donekle uspeti da zaštiti širu javnost od zloupotrebe. Takođe, da kažemo, mislim da nećemo čekati 60 godina, već postoje neki alati koji se koriste i u redakcijama, i u određenim firmama, koji mogu da vam pomognu", rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje kako korisnici da prepoznaju šta je generisala veštačka inteligencija, šta je napisao čovek, Stjepanović kaže da će za pisanje ići sve teže.
"Video se može prepoznati, zato što je to malo kompleksnija tehnologija i generalno, recimo, u video domenu AI, malo lošije barata sa rukama i nogama, stopalima i šakama ljudi. I po tome se može prepoznati. Ili su udovi u nekom neprirodnom položaju, ili ih ima više nego što bi trebalo. Već u domenu tekstualnog pisanja je malo komplikovanije i ono što je moj savet za moju redakciju uvek bio i čega se mi držimo u Blicu, jeste ako nešto izgleda previše dobro da bi bilo istina, onda najverovatnije postoji mogućnost da nije istina i onda takve stvari moraju da se provere iz više nezavisnih izvora. Imali smo mi grešaka, ja to ne krijem. Poenta je u tome da što pre reagujete na te greške, da te greške ispravite i da naučite iz tih grešaka šta ste pogrešno uradili i da vam se onda to ne dešava", naveo je Stjepanović.
Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)