Dve decenije mreže X: Kako bi moglo da se reši onlajn nasilje u "digitalnom Hajd parku"?

Platforma Tviter, danas poznata kao X, obeležava tačno 20 godina od kada je 15. jula 2006. godine puštena u javnost. Ono što je započelo kao interni sistem za razmenu kratkih poruka unutar kompanije Odeo, preraslo je u globalnu digitalnu infrastrukturu za vesti i oštre društvene debate.

Povodom ovog jubileja, novinar i politički analitičar Uroš Piper analizirao je za Euronews evoluciju ove mreže, njen stvarni politički uticaj u Srbiji, kao i izazove koje sa sobom nosi anonimnost na internetu.

Prema Piperovim rečima, platforma se tokom godina drastično promenila, donoseći sa sobom i pozitivne i negativne strane. Sa jedne strane, ona je pojedincu omogućila da potpuno slobodno iskaže svoje mišljenje, dok je sa druge strane otvorila vrata ponašanju koje često prelazi granice pristojnosti. 

"Nekada ste u Hajd parku u Londonu imali ljude koji drže govore i oko kojih se narod okupljao – tu je bilo pametnih ljudi, ali i raznoraznih čudaka. Plašim se da je Tviter dobrim delom postao baš to. Mnogi danas koriste pravo na anonimnost koju im ova mreža dozvoljava kako bi vređali i pretili bez ikakvih pravnih konsekvenci", ističe sagovornik Euronews Srbija.

Iako se u Srbiji zvanično računa da postoji nekoliko stotina hiljada registrovanih naloga, Piper naglašava da je realna slika potpuno drugačija kada se oduzmu neaktivni profili i botovi. Prema podacima koje je izneo, "broj stvarno aktivnih korisnika u Srbiji kreće se između 60.000 i 65.000, što predstavlja jedva jedan odsto ukupnog biračkog tela".

Ova statistika drastično razlikuje Srbiju od Sjedinjenih Američkih Država, gde mrežu X na nedeljnom nivou koristi oko 20 odsto stanovništva, a na dnevnom oko 10 odsto. Zbog toga Piper situaciju na srpskom X-u opisuje kao "buru u čaši vode". On objašnjava da domaći političari, a naročito oni iz opozicije, često žive u zatvorenom virtuelnom mehuru i, kako kaže, "precenjuju sopstveni domet na osnovu algoritamskih pokazatelja".

"Neko okači tvit, dobije 200 retvitova i 2.400 lajkova, pa pomisli da je cela Srbija uz njega, zaboravljajući da je to zapravo samo jedan procenat građana koji uopšte prate te objave", ističe Piper.

Kako rešiti onlajn nasilje?

Piper podvlači da je prostor koji je nekada služio za razmenu mišljenja danas preplavljen najprizemnijim uvredama i otvorenim pretnjama.

On naglašava da je osnovni problem u tome što platforma omogućava korisnicima da pod lažnim imenima i bez ikakvih posledica targetiraju druge ljude.

"Vi danas možete da napravite nalog pod imenom Pera Perić, okačite sliku koju god hoćete i da sa tog profila najstrašnije vređate i pretite ljudima", upozorava Piper, dodajući da izostanak pravnih konsekvenci samo dodatno ohrabruje takvo ponašanje u digitalnom prostoru.

Kao ključni razlog zašto ovakve pojave prolaze nekažnjeno u Srbiji, on vidi neefikasnost nadležnih institucija koje bi morale da štite građane na internetu. Piper je izneo oštru kritiku na račun domaćih pravosudnih organa, istakavši da "tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, takoreći, ne radi svoj posao".

Prema njegovoj oceni, broj pretnji, a prvenstveno onih koje ugrožavaju bezbednost pojedinaca, izuzetno je veliki, dok su reakcije nadležnih organa i dalje izuzetno retke, spore i prilično slabe da bi imale bilo kakav odvraćajući efekat.

Rešenje za ovaj globalni problem Piper vidi u radikalnoj promeni pravila same platforme kroz uvođenje obavezne verifikacije identiteta svakog korisnika.

Više pogledajte u videu iznad teksta.