Šta se dešava sa električnim automobilima kada pređu 150.000 km? Veliko istraživanje pokazalo neočekivane rezultate

Decenijama je velika kilometraža na odometru bila jedan od glavnih razloga da kupci odustanu od polovnog automobila. Međutim, kada su u pitanju električna vozila, podaci pokazuju da bi ovo pravilo možda trebalo preispitati.

Nova studija, objavljena 22. septembra 2026. godine od strane Britanske asocijacije za iznajmljivanje i lizing vozila (BVRLA), uz analizu agencije New AutoMotive, obradila je 47,4 miliona stvarnih tehničkih pregleda (MOT) u Velikoj Britaniji. Uzorak obuhvata preglede obavljene od jula 2024. do jula 2026. godine i potiče iz zvanične baze britanske agencije DVSA.

Ono što je najzanimljivije ne odnosi se na nova vozila, već na ona koja su prešla veliku kilometražu.

Kod automobila starih između tri i osam godina, sa pređenih 145.000 do 193.000 kilometara, tehnički pregled nije prošlo 16,5 odsto potpuno električnih vozila, u poređenju sa 22,1 odsto benzinaca i 21,2 odsto dizelaša.

Jednostavnije rečeno, kada se starost i kilometraža uporede pod jednakim uslovima, električna vozila iz ove kategorije imala su oko 25 odsto manju verovatnoću da padnu na tehničkom pregledu u odnosu na benzince.

I što brojke na odometru više rastu, razlika postaje sve veća.

Preko 193.000 pređenih kilometara, stopa pada na tehničkom pregledu kod električnih vozila (EV) iznosila je 16,0 odsto, dok je kod benzinaca skočila na 23,5, a kod dizelaša na 22,8 odsto.

Velika promena nastupa nakon 100.000 kilometara

Pexels

Posebno interesantan podatak iz studije jeste da ova razlika nije toliko očigledna kada automobili imaju malu kilometražu. Do pređenih 32.000 km, EV su imala stopu pada od 8,7 odsto, naspram 8 odsto kod benzinaca. Između 32.000 i 64.000 km, te vrednosti su iznosile 12 odsto u odnosu na 11,7 odsto.

Međutim, kada pređu granicu od oko 97.000 km, slika počinje da se menja.

Na kilometražama od 64.000 do 97.000 km, EV već preuzimaju vođstvo sa 14,1 odsto padova na tehničkom naspram 15,5 odsto kod benzinaca. U rasponu od 97.000 do 145.000 km, ta razlika raste na 16,1 odsto naspram 19,1 odsto.

Prema rečima istraživača, stopa neispravnosti kod električnih vozila se praktično stabilizuje na oko 16 odsto, dok kod benzinaca i dizelaša nastavlja da raste kako se gomilaju godine i kilometri.

Najverovatnije objašnjenje leži u znatno jednostavnijoj mehaničkoj konstrukciji električnog pogonskog sistema. Ne postoji motor sa unutrašnjim sagorevanjem, izduvni sistem, katalizator, filter čestica, sistem za dovod goriva niti niz drugih delova koji vremenom mogu zadavati glavobolje.

To se jasno vidi i u pojedinačnim nalazima. Kod automobila sa preko 145.000 km, istraživači su zabeležili 2,2 problema sa kočnicama na 100 pregleda kod EV, naspram 6,5 kod benzinaca. Što se tiče sistema oslanjanja (vešanja), EV su imala 6,2 problema na 100 pregleda, naspram 7,9 kod benzinaca.

Dakle, barem prema ovom ogromnom britanskom uzorku, pada u vodu teorija da veća težina baterije nužno dovodi do češćih kvarova na sistemu oslanjanja.

Ipak, postoji potpuno suprotan efekat kada su u pitanju gume. Studija je izračunala da električna vozila ukupno imaju oko 1,8 puta više problema sa pneumaticima u poređenju sa benzincima. Na vozilima sa preko 145.000 km zabeleženo je 9,4 problema sa gumama na 100 pregleda kod EV, u poređenju sa 5,4 kod benzinaca.

Povećana masa, a pre svega trenutna isporuka obrtnog momenta, mogu ubrzati habanje. Međutim, isto istraživanje je pokazalo da i sam dizajn automobila igra ogromnu ulogu.

Starija električna vozila, zasnovana na platformama prvobitno dizajniranim za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, pokazala su veće trošenje guma. Kod novijih modela, koji su od samog starta razvijani isključivo kao električni, ovaj fenomen je znatno ublažen.

Kočnice su takođe zanimljive. Regenerativno kočenje (povraćaj energije) znači da se kod električnih vozila konvencionalne kočnice ređe koriste, što kod automobila sa velikom kilometražom rezultira manjim habanjem. Sa druge strane, kod starijih električnih vozila koja prelaze malo kilometara može doći do korozije na diskovima i čeljustima, upravo zbog toga što se retko koriste.

Detalj koji se ne sme pogrešno protumačiti

Pexels

Postoji, međutim, jedan važan detalj koji menja način na koji treba tumačiti ovo istraživanje.

Britanski MOT (tehnički pregled) jeste provera osnovne tehničke ispravnosti vozila za učešće u saobraćaju, a ne sveobuhvatno merenje pouzdanosti automobila.

On proverava, između ostalog, kočnice, upravljački sistem, vešanje, gume, svetlosnu signalizaciju i strukturne elemente. Kod električnih vozila proveravaju se i dostupni elementi baterije i sistema visokog napona sa stanovišta bezbednosti, ali ova procedura ne utvrđuje stvarni energetski kapacitet baterije.

Prema tome, studija nije merila "zdravstveno stanje" baterije (State of Health - SoH), gubitak dometa, elektrohemijsku degradaciju baterije, brzinu punjenja, softverske probleme ili vanredne popravke obavljene u garantnom roku ili van njega.

To znači da se ne može izvući zaključak da električni automobil sa pređenih 200.000 km nužno ima i bateriju u savršenom stanju.

Ipak, može se izvući jedan drugačiji i veoma važan zaključak: velika kilometraža sama po sebi više ne izgleda kao dovoljan razlog da se električni automobil mehanički otpiše.

Istraživači su takođe ispitali da li starija električna vozila ranije nestaju sa puteva. U starosti od 15 godina, 94,6 odsto električnih vozila koja su prethodno bila na pregledu vratilo se na novi tehnički pregled, naspram 88,1 odsto benzinaca. Studija precizira da odsustvo iz baze ne znači nužno i trajno povlačenje iz saobraćaja, jer to može podrazumevati izvoz vozila ili privremenu odjavu.