Koliko koraka dnevno vam je potrebno kako biste poboljšali zdravlje? Nova studija pokazuje da to nije 10.000

Postala je mantra dobrog zdravlja - napravite dovoljno koraka, idealno bi bilo 10.000 dnevno. Ali, koliko vam zapravo koraka treba da bi zaista imali koristi po zdravlje? I šta tačno hodanje radi vašem telu?

Nova istraživanja pokazuju da je "magični broj" oko 7.000 koraka dnevno. Dostizanje te cifre povezano je sa značajno manjim rizikom od raznih zdravstvenih problema – od demencije i srčanih bolesti, do depresije, dijabetesa tipa 2 i raka, prenosi Euronews.

Prema studiji objavljenoj u časopisu The Lancet Public Health, taj pozitivan uticaj kretao se od 6 odsto manjeg rizika od raka do čak 38 odsto manjeg rizika od demencije.

Dostizanje 7.000 koraka dnevno takođe je povezano sa 28 odsto manjim rizikom od padova, koji mogu biti kobni za starije osobe.

Nalazi "razbijaju mit da bi cilj za optimalno zdravlje trebalo da bude 10.000 koraka dnevno", rekao je dr Danijel Bejli, stručnjak sa Univerziteta Brunel u Londonu, koji nije učestvovao u studiji.

Rezultati verovatno neće iznenaditi one koji su upoznati s dobrobitima hodanja za zdravlje srca. Brzo hodanje ubrzava rad srca, poboljšava cirkulaciju, snižava krvni pritisak i može pomoći u gubitku kilograma.

Međutim, prema rečima međunarodnog istraživačkog tima, ova analiza je prva koja istražuje kako broj koraka može smanjiti rizik od više različitih zdravstvenih problema istovremeno.

Prednosti hodanja

Istraživači su u analizi pratili podatke više od 160.000 ljudi iz 31 studije.

Otkrili su da su osobe sa čak i umerenim brojem koraka – oko 4.000 dnevno – imale bolje zdravstvene ishode u poređenju sa onima koji su vodili izrazito sedentaran način života, sa oko 2.000 koraka dnevno.

Što su ljudi više hodali, to su bolje prolazili, posebno ako su već imali neko stanje poput srčane bolesti. Međutim, kada je reč o drugim zdravstvenim ishodima, koristi su, prema rezultatima studije, počele da se smanjuju nakon otprilike 7.000 koraka dnevno.

"Praktične posledice ovih rezultata su da ljudi mogu imati zdravstvene koristi čak i od malih povećanja fizičke aktivnosti, poput dodatnih 1.000 koraka dnevno", rekao je Bejli.

Izveštaj ima i određena ograničenja – posebno kada je reč o nalazima koji se odnose na rak i demenciju, jer su ti podaci dobijeni iz samo nekoliko studija. Takođe, neke od uključenih studija nisu u potpunosti uzele u obzir druge faktore koji mogu uticati na zdravstvene ishode, kao što su starost ili fizička slabost.

I pored toga, istraživači ističu da bi ovi nalazi mogli biti ohrabrujući za osobe koje nisu posebno fizički aktivne, s obzirom na to da je cilj od 7.000 koraka dnevno verovatno realniji od neformalnog cilja od 10.000 koraka.

Stiven Heridž, profesor humane i primenjene fiziologije na Kraljevskom koledžu u Londonu, koji nije učestvovao u studiji, izjavio je da brojanje koraka ne daje potpunu sliku o intenzitetu fizičke aktivnosti, koji je takođe važan za opšte zdravlje.

Zdravstveni stručnjaci preporučuju da odrasle osobe imaju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti – poput brzog hodanja ili vožnje bicikla – nedeljno, ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti jednom nedeljno.

Ipak, Heridž je pozdravio rezultate studije.

"Ovo istraživanje doprinosi sve većem znanju koje pokazuje da je fizička aktivnost od vitalnog značaja za zdravlje, i sve što podstiče ljude da se više kreću dobro je i za fizičko i za mentalno zdravlje", rekao je Heridž.