Zašto su neki ljudi gojazni, a zdravi, dok se drugi suočavaju sa velikim problemima: Iznenađujući rezultati nove studije

Lekari već dugo upozoravaju da višak kilograma može povećati rizik od ozbiljnih stanja poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska. Ali nova istraživanja sugerišu da je slika složenija. Iako je gojaznost opasna za većinu ljudi, ne suočavaju se svi sa istim rizicima, prenosi Euronews.

Naučnici su otkrili genetske razlike koje pomažu da se objasni zašto neki ljudi sa gojaznošću ostaju relativno zdravi, dok drugi razvijaju ozbiljna stanja poput dijabetesa i srčanih bolesti.

Velika studija Icahn škole medicine na Mount Sinai u Njujorku i Univerziteta u Kopenhagenu analizirala je genetske podatke više od 450.000 ljudi evropskog porekla.

Tim je uporedio nivoe telesne masti sa markerima metaboličkog zdravlja, kao što su krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.

Pronašli su 266 genetskih varijanti koje su, čini se, "odvojile" gojaznost od rizika od bolesti. Drugim rečima, ljudi koji nose ove varijante imali su veću verovatnoću da se ugoje, ali manju verovatnoću da pokažu upozoravajuće znake metaboličkih bolesti.

Istraživači kažu da bi nova otkrića mogla na kraju promeniti način na koji predviđamo, sprečavamo i lečimo gojaznost i njene komplikacije.

"Ovi uvidi bi jednog dana mogli pomoći lekarima da predvide koji su pacijenti najranjiviji na komplikacije i da razviju nove tretmane koji imitiraju zaštitne genetske efekte pronađene kod nekih ljudi", rekla je Natali Šami, prva autorka rada i instruktorka za oblast ekološke medicine, veštačke inteligencije i ljudskog zdravlja na Icahn školi medicine.

Istraživanje je identifikovalo osam različitih podtipova gojaznosti, od kojih je svaki povezan sa jedinstvenim zdravstvenim rizicima.

"Otkrivanjem ovih genetskih razlika možemo početi da razumemo zašto gojaznost dovodi do različitih zdravstvenih ishoda kod različitih pojedinaca", rekla je Šami.

Unsplash

"Gojaznost nije samostalno stanje. Sastoji se od različitih podtipova, od kojih svaki nosi sopstvene rizike“, dodala je.

Istraživanje je takođe pokazalo da su efekti ovih zaštitnih varijanti koje smanjuju rizik od bolesti već vidljivi kod dece.

Deca koja nose zaštitne varijante imala su veću verovatnoću da razviju gojaznost, ali nisu pokazivala očekivane upozoravajuće znake metaboličkih bolesti.

Istraživači sada planiraju da prouče raznovrsnije populacije kako bi pronašli nove gene koji utiču na telesnu masu, ali nisu povezani sa stanjima poput dijabetesa ili srčanih bolesti.

To će učiniti ispitivanjem merenje telesne masti zajedno sa ključnim pokazateljima kao što su nivo holesterola, kontrola šećera u krvi i krvni pritisak.

Međutim, upozoravaju da ova otkrića ne znače da je gojaznost bezopasna.

"Većina ljudi sa gojaznošću i dalje se suočava sa zdravstvenim izazovima, a faktori životnog stila kao što su ishrana i fizička aktivnost ostaju ključni za opšte zdravlje", rekao je Že Vang, koautor rada i vanredni profesor za oblast veštačke inteligencije i ljudskog zdravlja na Icahn školi medicine, kao i docent na Univerzitetu Alabame u Birmingemu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 2022. godine svaka osma osoba na svetu živela je sa gojaznošću. Globalna gojaznost kod odraslih se više nego udvostručila od 1990. godine, dok se gojaznost kod adolescenata učetvorostručila, navodi organizacija.