Dan podizanja svesti o anafilaksi: Kako prepoznati životno ugrožavajuću alergijsku reakciju i delovati pravovremeno?
Komentari
21/11/2025
-16:25
Evropska akademija za alergologiju i kliničku imunologiju (EAACI) je 2024. godine ustanovila Dan podizanja svesti o anafilaksi, kako bi se skrenula pažnja javnosti na ovu iznenadnu i životno ugrožavajuću alergijsku reakciju. Povodom ovog datuma, važno je podsetiti da alergije danas često nazivamo "bolestima XXI veka". Ovaj epitet nisu dobile slučajno - razlog je njihova rastuća učestalost i sve veći uticaj na kvalitet života obolelih. Alergije se ispoljavaju na dva načina: kao hronične alergijske bolesti ili kao iznenadne alergijske reakcije koje imaju akutni tok i mogu se povući same od sebe ili uz pomoć lekova. Najčešće se manifestuju lokalno, na koži, kroz crvenilo i svrab, ali u nekim slučajevima mogu preći u sistemsku alergijsku reakciju poznatu kao anafilaksa.
"Anafilaksa je najteža i najbrža sistemska alergijska reakcija. Za razliku od lokalnih alergijskih reakcija koje su ograničene i obično bezopasne, anafilaksa je životno ugrožavajuća i u najtežim slučajevima se može završiti fatalno", objašnjava doc. dr Rajica Stošović, alergolog sa Klinike za alergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Koji su simptomi anafilakse?
Anafilaksa se obično razvija naglo i iznenada, u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati, sa brzim napredovanjem i zahvatanjem više organa i sistema organa. Najčešći simptomi anafilakse su:
- Intenzivni svrab dlanova i tabana
- Crvenilo koje se brzo širi po koži
- Osip koji liči na tragove koji ostaju na koži nakon kontakta sa koprivom zbog čega je nazvan - koprivnjača
- Oticanje lica, usana ili jezika, otežano disanje, osećaj nedostatka vazduha, zujanje u ušima i vrtoglavica
- Nagli pad arterijskog pritiska
- Nestabilnost pri hodu
- Mučnina
- Nagon na povraćanje i bol u stomaku
Razvoj anafilakse je brz i progresivan - u većini slučajeva sve tegobe se jave za nekoliko minuta, a ukoliko se ne primene hitne mere, može dovesti do fatalnog ishoda. Važno je napomenuti da se anafilaksa može ispoljiti i pojavom samo nekih od navedenih simptoma, nezavisno od navedenog redosleda.
Šta sve može izazvati anafilaksu?
- Hrana – najčešći okidač kod dece: kravlje mleko, jaja, kikiriki i drugi orašasti plodovi, morski plodovi, sve češće i aditivi, konzervansi i veštačke boje u brzim i pakovanim jelima
- Lekovi – čest uzrok kod odraslih: lekovi protiv bolova, antibiotici, lekovi za anesteziju, jodna kontrastna sredstva, hemioterapija i biološki lekovi
- Otrovi insekata – ubodi pčela, osa i stršljenova
- Retki uzročnici – fizički napor ili vežbanje
- Idiopatska anafilaksa - uzrok nije poznat
Anafilaksa nije često stanje, ali je životno ugrožavajuće i za njega moramo biti spremni
Povezane vesti
Procene pokazuju da ukupna učestalost anafilakse u opštoj populaciji danas iznosi između 0,3 i 5 odsto, uz tendenciju porasta. Hospitalizacije zbog anafilakse u poslednjih deset godina udvostručene su kod starijih osoba (osobe starije od 65 godina), a kod odraslih čak utrostručene. Posebno je važan podatak da osobe koje su preživele anafilaksu imaju visok rizik od ponovne epizode. Što se tiče smrtnosti od anafilakse, ona se procenjuje na manje od jedno na milion osoba godišnje i nije zabeležen porast. Ipak, treba biti oprezan.
"Shodno važećim smernicama, lek izbora za lečenje anafilakse u hitnim slučajevima je autoinjektor sa adrenalinom za samoprimenu. Adrenalin treba upotrebiti što ranije, aktiviranjem autoinjektora za intramuskularnu primenu, neposredno preko garderobe u spoljni deo gornje trećine nadkolenice. U slučaju izostanka poboljšanja ili čak pogoršanja opšteg stanja, nakon 5-15 minuta treba aktivirati dodatni autoinjektor – zato je preporuka da se uvek imaju 2 autoinjektora. Po primeni leka, pacijenti obavezno treba da se jave u zdravstvenu ustanovu radi opservacije i daljeg zbrinjavanja. Pacijenti treba da budu obučeni kako da koriste autoinjektor, a naročito da vode računa da pri isteku roka trajanja autoinjektor zameni novim", savetuje pacijente doc. Stošović i podseća sve koji imaju rizik od anafilakse ili su doživeli anafilaksu da obavezno posete alergologa kako bi se upoznali sa merama za izbegavanje anafilakse i samozaštitu.
Život u stalnom strahu: Kako izgleda svakodnevica porodica sa anafilaksom?
Povodom obeležavanja Dana podizanja svesti o anafilaksi, Snežana Šundić Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja "Alergija i ja", naglasila je da anafilaksa nije samo medicinski problem, već duboko psihološko opterećenje za celu porodicu, nezavisno od toga da li se radi o alergiji na hranu, ubod insekata ili na lekove.
"To je život u kojem je briga konstantna, u kojem se sve planira unapred. Kao majka deteta sa visokim klasama nutritivnih alergija, strah od anafilakse je nešto što živimo 24 sata dnevno. Strah prati svaki obrok, čak i na dečjem rođendanu gde sklanjate svoje dete od torte, kupovinu namirnica, svako druženje, boravak u kolektivu, a posebno odlaske na ekskurziju ili na putovanje. Iako prethodno obavim razgovor sa vaspitačem, sa agencijom, sa osobljem restorana ili hotela o alergijama na hranu koje moje dete ima, pa čak i sa roditeljima na Viber grupi sa molbom da ne spakuju svom detetu omiljenu grickalicu od koje moje dete, čak i udahom, može dobiti ozbiljniju alergijsku reakciju - strah ostaje. Samo jedna mala greška može da košta mnogo. Zato smo od ranog detinjstva naučili da ne rizikujemo sa nepoznatom hranom, da uvek dvaput proverimo i da sa sobom uvek moramo imati dva autoinjektora adrenalina", objašnjava Snežana kako izgleda život jedne porodice sa anafilaksom i poziva sve one koji žive sa anafilaksom da se pridruže Nacionalnom udruženju "Alergija i ja" koje okuplja oko 250 pacijenata sa visokim klasama nutritivnih alergija i alergijom na venome insekata.
Komentari (0)