Poremećaj sna i opasnosti apneje: Zbog pomeranja sata osećamo se umorno, razdražljivo i manje koncentrisano

U noći između subote i nedelje pomeren je sat unapred i izgubili smo jedan sat sna, pa se mnogi već osećaju umorno, razdražljivo i manje koncentrisano. O poremećajima spavanja, opasnostima apnee, uticaju lošeg sna na odrasle i decu, praktičnim savetima kako da što lakše prevaziđemo ovaj mini džet leg i poboljšamo san za Euronews Srbija je govorio pulmologom i somnolog Miodrag Vukčević.

On kaže da to što smo izgubili taj jedan sat sna svakako ostavlja posledice, navodeći da kraći san predstavlja stres za organizam i budimo se umorni, neraspoloženi i sa slabijom koncentracijom.

Prema njegovim rečima, naučna istraživanja su pokazala da u tom prvom danu, ponedeljku, posle promene vremena, posebno promene letnjeg vremena, gotovo za 21 odsto rastu neželjeni kardiovaskularni događaji, a za osam odsto raste broj saobraćajnih udesa.

On naglašava da svaki gubitak sna ili kraći san utiče i na naš imunitet i na stanje krvnih sudova.

"Lakše može doći do poremećaja koagulacije i stvaranja tromba u organizmu. Ovaj gubitak od jednog sata jeste naročito problematičan za osobe koje su starije od 60 godina ili za osobe koje su kardiovaskularni bolesnici tako da je povećan broj infarkta, povećan broj šlogova kod ovih ljudi u tim jutarnjim satima, a povećan je broj udesa", rekao je Vukčević. 

On je naveo da osobe koje imaju apneju imaju mnogo češće probleme.

Kako se prilagoditi 

Sagovornik Euronews Srbija naglašava da treba polako da se prilagodimo pomeranju sata. 

"Pošto znamo datum i vreme kada se sat pomera, treba da prilagodimo naš biološki sat, takozvane cirkadijalne ritmove, koji definišu vreme spavanja, buđenja, koji onda zatim imaju mnogo efekta na određene biološke procese u organizmu kao što su srčana frekvenca, pritisak, telesna temperatura, metabolizam, aktivnosti, stanje budnosti koje praktično imaju i svi organizmi, i svi naši organi. Sva naša tkiva poseduju taj biološki sat i ona se sinhronizuju prirodno sa dnevnom svetlošću", rekao je on.

Vukčević kaže da bismo mogli gotovo nedelju dana pre pomeranja sata da počnemo da ležemo u tačno određeno vreme i da to vreme kada odlazimo na spavanje pomeramo za 15 do 20 minuta svakog dana, kao i buđenje ranije za 15-20 minuta tako da možemo da se prilagodimo. 

profimedia

On je naveo da je period prilagođavanja posle pomeranja sata individualan, da kod nekih traje i duže, ali otprilike za nekoliko dana mi ćemo se prilagoditi.

"Za to vreme imamo tegobe koje smo navodili i mogućnost problema. Kod nekih ljudi ostaju i posledice koje su i dugotrajne zbog ovih promena, tako da su određena udruženja pre svega Američka akademija za medicinu spavanja dali predlog da se sa ovom praksom prekine. Efekti nisu svuda jednaki, zavise od toga gde živite na zemljinoj hemisferi. Mnogo su intenzivni efekti tamo i mnogo se bolje podnose tamo gde je ekvatorski pojas, mnoge zemlje u tom ekvatorskom pojasu čak i ne menjaju svoje letnje i zimsko vreme", rekao je on.

Da li treba ukinuti pomeranje sata?

Mnoge zemlje razmišljaju o ukidanju pomeranja sata, a Vukčević kaže da uvek ima i za i protiv toga.

Euronews

Argumenti koji idu u prilog pomeranju sata su štednja energije, duži dan koji obezbeđuje više aktivnost i slobodnog vremena pod dnevnom svetlošću kod stanovništva koje živi u gradovima i radi u industriji.

"Neki stepen štednje energije, to je nekad bilo mnogo značajnije nego danas, ali ono što je jako bitno mi i sami pravimo veliki problem jer dugo sedimo noću pod veštačkim osvetljenjem i ne pratimo ove prirodne biološke ritmove. Istraživanja posebno u Americi pokazuju da, ipak, većina stanovništva želi da se zadrži ovakva promena vremena tako da odluka da li će biti ili ne ovo nadalje prihvaćeno, ostaje da se reši kroz vreme. Svakako najprirodnije bi bilo da usklađujemo svoje životne ritmove prema dnevnoj svetlosti, ali današnja civilizacija nam to praktično ne dozvoljava", rekao je Vukčević. 

On kaže da pomeranje sata najteže podnose svi hronični bolesnici, a da je taj problem mnogo izraženi kod starih osoba od 60 godina, kao i za one koji boluju i od apneje, a imaju i druge hronične bolesti kao što su, na primer, astma, opstruktivna bolest pluća, vrlo često i pridružene kardiovaskularne bolesti. 

On objašnjava da skraćenje sna dovodi do blagog zapaljenja u organizmu, do jednog stresa sa povećanjem tonusa simpatikusa i noradrenalina, hormona koji su vezani za metabolizam i aktivnost čoveka, povišene vrednosti kortizola, što utiče na imunitet.

"Postoji i sklonost ka povećanom zgrušavanju krvi i kod ljudi koji imaju probleme, to takođe može da dovede do češćeg stvaranja trombova u venskom sistemu. Veliki broj ljudi, ali posebno hroničnih bolesnika i starijih osoba najviše je ugrožen", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Koji su najčešći poremećaji sna?

Vukčević kaže da su, kada se izuzme pomeranje sata, najčešći poremećaji u spavanju vezani za poremećaje disanja tokom spavanja koji praktično predstavljaju preko 90 odsto problema.

"Inače, od poremećaja disanja u spavanju pati ogroman broj ljudi. Današnja procena je da oko milijardu ljudi ima više od pet pauza u disanju, a negde oko 450 miliona ima umereno težak ili težak oblik bolesti koji obavezno zahteva primenu odgovarajućeg lečenja, pre svega takozvane CPAP terapije, terapije pozitivnim pritiskom u toku spavanja", rekao je on.

Apneja se sve više pominje kao tihi ubica, pa se postavlja pitanje kako da je prepoznamo na vreme.

Vukčević kaže da apneja vrlo lako može da se prepozna na osnovu dnevnih i noćnih simptoma koji su prisutni.

"Noćni simptomi su hrkranje. Gotovo svi bolesnici koji imaju apneju hrču, ali svi koji hrču nemaju apneju, zatim takvi bolesnici se noću često preznojavaju naročito gornji deo tela, ujutru kad se probude imaju suvoću jezika, usta, bol u grlu, ustaju noću češće radi odlaska do toaleta i bude se ujutru umorni povremeno sa glavoboljom, a dnevni simptomi su vezani za preteranu pospanost", rekao je on. 

On je, međutim, naveo da se na pospanost tokom dana ne obraća pažnja, nego se odmah pripisuje umoru u toku radnog dana koji nastaje zbog radnih aktivnosti.

"Međutim, čovek koji normalno spava oko sedam sati ne bi trebao da zadrema kada gleda televiziju, kada radi za kompjuterom, kada čita novine ili neku knjigu. Znači, jedan od znakova te preterane pospanosti jeste da u monotonim situacijama vrlo lako zadremate, ne možete da se otmete toj potrebi za spavanjem", rekao je on.

Vukčević navodi da su drugi simptomi koji ukazuju na apneju smanjenje pažnje, koncentracije, problemi sa pamćenjem i seksualne disfunkcije.

"A i bračni partner ili partner može noću da vas opomene da prestajete da dišete u snu. To je dovoljan razlog da se javite nekom centru za dijagnostiku poremećaja disanja u spavanju gde će se odrediti stepen težine bolesti i preporučiti odgovarajuća terapija", naveo je on. 

         Kompletan razgovor o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.