U Srbiji godišnje oko 1.150 obolelih od raka grlića materice: Papa test i HPV tipizacija nisu dovoljni

Rak grlića materice u velikoj meri može da se spreči, ali Srbija i dalje beleži visoke stope obolevanja i umiranja u odnosu na brojne evropske zemlje. HPV je rasprostranjen, a rasprava o tome kako se infekcija otkriva i leči ponovo je aktuelna zbog slučajeva kod mladih žena koje su, prema rečima lekara, redovno išle na preglede.

O prevenciji, dijagnostici i lečenju HPV infekcije, kao i o tome koliko mlade žene znaju da se zaštite, za Euronews Srbija govori specijalista ginekologije i akušerstva Igor Jeremić. On tvrdi da svetski protokol zasnovan na PAPA testu i HPV tipizaciji ne daje pravu sliku obolevanja, da kolposkopija može za pola minuta da pokaže promenu na grliću i da edukacija mora da bude ispred vakcinacije ako se broj karcinoma želi smanjiti.

Protokol, "ranica" i greška u dijagnostici

Jeremić osporava tezu da Srbija prednjači u Evropi po broju obolelih zato što, kako kaže, evropska slika počiva na protokolu koji kasno i usko meri problem.

"Dijagnostika u Evropi HPV infekcije i karcinoma grlića materice svodi se na svetski protokol: PAPA test i HPV tipizaciju. Ako to radite tek od 2021, 2022, 2023. ili 2025. godine, nemate realnu sliku ni koliko je ljudi zaraženo, ni koliko je ozbiljnih stanja, ni koliko je karcinoma. Taj protokol nije sveto pismo. Mi smo školovani da dijagnostikujemo na vreme", objašnjava Jeremić.

profimedia

Navodi da mu je u poslednjih deset dana kod osam žena dijagnostikovan karcinom grlića, od toga kod tri rođenih 1993, 1994. i 1995. godine.

"Sve su one išle redovno na preglede. Od te tri, dve su imale uredan PAPA nalaz, a pratila ih je priča o takozvanoj ranici i promeni koja nije ništa strašno. Niko ne dobija karcinom. Došli ste do karcinoma ako ste išli redovno kod ginekologa, zato što je neko napravio propust u dijagnostici", ističe Jeremić.

Kolposkopiju opisuje kao bezbedan pregled kojim, kako kaže, za 30 sekundi postavlja dijagnozu.

"Imate organ pred očima. HPV možete da detektujete bez ijednog papira, samo kolposkopskim pregledom. Protokol kaže da to nije potrebno. Sve ove žene koje su došle sa pričom da je sve uredno uradile su kod mene kolposkopiju i ja sam rekao: ovo ne valja. Reakcija je uvek ista: rekli su mi da je sve bilo u redu. Moj profesor kaže: vidiš samo ono što si naučio", dodaje Jeremić.

Lečenje, CIN 1 i trudnoća

Kod mikroinvazivnih karcinoma, kaže, koristi radio-talasnu konizaciju koju je, prema sopstvenim rečima, doneo iz Amerike.

"Ove tri žene imaju mikroinvazivne karcinome. Kod dve je invazija minimalna. Tom intervencijom, koja traje 90 sekundi, rešavam mikroinvazivne. Treća ima invaziju veću od pet milimetara i za nju je predviđena radikalnija intervencija", kazuje Jeremić.

Posebno kritikuje praćenje umesto lečenja kada kolposkopija već pokazuje jasnu sliku.

"Žena kaže: imam neku ranicu, nije ništa strašno. Ako nije ništa strašno, zašto dolazite za tri meseca? Mozaik, AV epitel, punktacija jesu jasne kolposkopske slike HPV infekcije. Meni tada ne treba ni PAPA test ni HPV tipizacija. Ako je PAPA uredan, ja imam bolestan grlić", objašnjava Jeremić.

Kaže da se promenio i tok bolesti kod mladih.

"U prvoj godini nakon gubitka nevinosti imamo teške prekanceroze. Time se ruši priča da treba pet do deset godina do karcinoma. Imao sam devojke od 21 i 23 godine sa karcinomima. Jedna je izgubila nevinost godinu i po pre toga, druga dve godine. Imao sam i devojku od 17 godina koja je tri meseca ranije izgubila nevinost, a već ima tešku prekancerozu. Ono što je važilo pre 20 godina ne može da se primenjuje danas", ističe Jeremić.

Žene koje nisu rađale, kaže, često strahuju od intervencije na grliću. On tvrdi da ne skida sve, već manifestne promene.

"Dolaze sa nalazom CIN 1 i protokolom da se prati, jer može da se povuče. Šta ako se ne povuče? Ako uklonim CIN 1 malom intervencijom, rizik je mali. Ako sačekate godinu dana i dođe CIN 3, više nema male intervencije. Često CIN 1 nije dijagnostikovan kolposkopski, nego na osnovu PAPA testa i HPV tipizacije. Ti i dalje ne znaš šta je na grliću", dodaje Jeremić.

O trudnoći kaže da HPV nije „dobijen“ u trudnoći ako je slika postojala ranije.

"Najveći problem je kad ne dijagnostikuješ manifestnu infekciju pre trudnoće, pa žena uđe sa ozbiljnim promenama i kaže da je dobila HPV u trudnoći. Nisi dobila tad. Imala si daleko pre toga kolposkopski jasnu sliku", kazuje Jeremić.

Gostovanje u celosti pogledajte u video prilogu