Znate li šta je "životinjska diplomatija" i zašto Malezija planira da poklanja orangutane drugim zemljama?

Malezija je ranije ovog meseca objavila planove da pokloni orangutane zemljama koje kupuju malezijsko palmino ulje. Nazvana "diplomatija orangutana", strategija ima za cilj ublažavanje ekološke štete od proizvodnje palminog ulja.

Ova roba se nalazi u više od polovine pakovane robe u supermarketima - od sladoleda do karmina, a plantaže su glavni pokretač krčenja šuma u ​​Maleziji. Ali čišćenje zemljišta za plantaže palminog ulja uništava staništa orangutana.

Predložena politika orangutana ove zemlje jugoistočne Azije je najnoviji primer "životinjske diplomatije", gde vlade koriste žive životinje u svojim međunarodnim odnosima.

Kako sistem funkcioniše, koje zemlje su ga koristile i šta grupe za zaštitu životinja kažu o toj praksi?

Šta je "životinjska diplomatija"?

Životinje su hiljadama godina igrale ulogu u diplomatiji, koristili su ih vladari i šefovi država kao poklone za negovanje međunarodnih odnosa.

Smatra se da je Kleopatra dala žirafu Juliju Cezaru, dok je kalif Bagdada Harun al-Rašid poklonio Karlu Velikom azijskog slona.

Od početka 20. veka, životinjska diplomatija se razvila u oblik meke moći, koja se koristi za stvaranje i jačanje odnosa između zemalja.

Šta je kineska "panda diplomatija"?

Verovatno najpoznatiji primer životinja u međunarodnim odnosima je kineska "panda diplomatija", piše Euronews.

Počevši od 1941. godine, smatra se da ova azijska zemlja poklanja džinovske pande drugim nacijama kao gestove prijateljstva, diplomatskih alata i napora za očuvanje.

Indonezija, Tajland, SAD i Velika Britanija su prihvatile pande iz Kine.

Iako se o njima govori kao o poklonima, životinje su od osamdesetih na desetogodišnjim kreditima i ostale su u vlasništvu Kine.

Profimedia

Strani zoološki vrtovi dobijaju medvede po ceni od oko milion dolara (926.000 evra) godišnje za par. Kina koristi novac za finansiranje očuvanja vrste, uključujući izgradnju najsavremenijih objekata i uspostavljanje zaštićenih područja. Za zemlju primaoca, to je šansa da u svojim zoološkim vrtovima ima jednu od najređih vrsta na planeti.

Druge zemlje su takođe koristile životinjsku diplomatiju. Australija je poklanjala koale, indonezijske komodo zmajeve i tajlandske slonove.

Zašto Malezija poklanja orangutane?

U najnovijem primeru životinjske diplomatije, Malezija planira da pokloni orangutane trgovinskim partnerima uključujući EU, Indiju i Kinu.

"Moramo da pokažemo zemljama sveta da je Malezija održivi proizvođač palminog ulja i da je posvećena zaštiti šuma i održivosti životne sredine", rekao je ministar plantaža i roba Johari Abdul Gani na društvenim mrežama.

Dodao je da će to "dokazati globalnoj zajednici da je Malezija posvećena očuvanju biodiverziteta". Nije objasnio kako bi orangutanska šema koristila naporima za očuvanje ili održivosti.

Zemlja je pod sve većim pritiskom EU, koja je prošle godine uvela zabranu uvoza robe povezane sa krčenjem šuma.

"Evropska komisija se dugo borila da pronađe kompromis između, s jedne strane, masovnog uvoza palminog ulja i, s druge strane, sprečavanja da palmino ulje bude pokretački faktor za uništavanje staništa (a time i klimatsku krizu)", objašnjava dr Signe Preušhoft, šefica odeljenja za zaštitu majmuna u organizaciji za zaštitu životinja FOUR PAWS.

Organizacije za divlje životinje kritikuju životinjsku diplomatiju

Diplomatsku strategiju malezijske vlade žestoko su kritikovale grupe za zaštitu životinja.

"Zaštita šume, koja je prirodno stanište orangutana, najvažniji je korak koji treba preduzeti", rekla je organizacija "Justice for Wildlife Malaysia" za britanski list Guardian.

"Sredstva koja bi bila potrošena na diplomatiju orangutana trebalo bi da budu usmerena na napore za očuvanje ovih primata i očuvanje njihovog šumskog doma", dodaje se.

Čišćenje zemljišta za plantaže palminog ulja jedan je od najvećih faktora koji stoji iza uništavanja staništa orangutana i njihovog sve manjeg broja.

"Nepristojno je, odvratno i izuzetno licemerno uništavati prašume u kojima žive orangutani, oduzimati ih i davati kao poklone da bi se stekla naklonost drugih nacija", rekao je za CNN Stjuart Pim, predsednik katedre za ekologiju očuvanja na Univerzitetu Djuk.

"To je potpuno suprotno načinu na koji treba da štitimo njih i našu planetu", rekao je.

Preušhoft takođe dovodi u pitanje dugoročne efekte ovog sistema na populaciju orangutana.

"Uzgajanje orangutana u zatočeništvu u Evropi se dešava prvenstveno u zoološkim vrtovima Evropskog udruženja zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA). Njihov uspeh u razmnožavanju je loš, a sadašnja devastacija ne pokazuje znakove jenjavanja", kaže.

Generalno, Preušhoft i FOUR PAWS vide "životinjsku diplomatiju" kao zastarelu i neodgovornu praksu.

"Korišćenje životinja poput orangutana kao diplomatskih poklona je gest iz apsolutističkih vremena", kaže ona.

Poklanjanje životinja uopšte, a posebno pojedinaca divljih životinjskih vrsta koje su kritično ugrožene, kao bonus za kupovinu same robe koja uzrokuje njihovu smrt je neprihvatljivo i deluje veoma nerealno, dodala je.

"Prenos i držanje divljih životinja u zatočeništvu zahteva pažljivo razmatranje kako bi se osiguralo da je zaista neophodno i da je najbolja opcija da se pomogne naporima za očuvanje i obezbedi im život vredan življenja", kaže Dejvid Garahi, menadžer za spoljne poslove Svetske zaštite životinja.

"Ako su svi ovi uslovi ispunjeni, životinjska diplomatija bi trebalo da se desi samo ako donosi istinske diplomatske koristi između uključenih zemalja. Međutim, u mnogim situacijama ili slučajevima životinje jednostavno nisu prikladne za transport iz njihovih prirodnih staništa", dodao je on.