Usamljenost raste s godinama, ali se različito doživljava u evropskim zemljama
Komentari
04/05/2025
-12:00
Istraživanja su pokazala da se stariji ljudi osećaju usamljenije u poređenju sa sredovečnima, ali se pokazalo da se to razlikuje od zemlje do zemlje. Evropljani mogu da očekuju da će postati usamljeniji kako stare – ali Amerikanci bi mogli da se suoče sa najvećim socijalnim padom u srednjem veku, sugeriše novo istraživanje, piše Euronews.
Usamljenost je postala ozbiljan problem javnog zdravlja koji povećava rizik od svega, od depresije i dijabetesa tipa 2 do demencije i moždanog udara. Međutim, često se smatra da je to problem koji pogađa veoma mlade i veoma stare osobe, dok se sredovečna populacija ponekad zanemaruje.
Euronews navodi su autori istraživanja merili nivoe usamljenosti više od 64.000 ljudi u dobi od 50 do 90 godina u 29 zemalja, od kojih je većina iz Evrope. Koristili su skalu usamljenosti koja je uzimala u obzir koliko često su ljudi osećali da im nedostaje društvo, da su isključeni ili društveno izolovani.
Sredovečni i stariji odrasli su bili najusamljeniji na Kipru i u Grčkoj, prema istraživanju objavljenom u časopisu “Aging & Mental Health”. Najmanje usamljeni bili su u Danskoj, Švajcarskoj i Austriji.
U svim zemljama, ljudi su imali tendenciju da postanu usamljeniji kako stare – ali koliko su postajali usamljeniji zavisilo je od mesta na kojem su živeli, pri čemu su ljudi u Bugarskoj i Letoniji beležili najveći porast usamljenosti sa godinama.
profimedia
Usamljenost je, u svim uzrastima, bila povezana sa nezaposlenošću, neženstvom, depresijom ili lošim zdravljem, ali koliko su ovi faktori bili važni zavisilo je od zemlje i starosne grupe.
Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, nezaposlenost je bila usko povezana sa usamljenostima u srednjim godinama. To je jedina zemlja u kojoj su sredovečne osobe osećale više usamljenosti od starijih generacija.
Povezane vesti
Sličan trend pojavio se i u Holandiji, ali izveštaj napominje da postoje ograničenja podataka koja čine ovu povezanost manje sigurnom.
“Signal da se potraže dodatne konekcije”
Razlike između zemalja i starosnih grupa sugerišu da usamljenost nije samo prirodna posledica starenja – verovatno je povezana sa širim društvenim faktorima poput zahteva na poslu i brige o starijima, rekli su istraživači.
“Naši nalazi pokazuju da usamljenost nije samo problem kasnih godina”, rekao je Esteban Kalvo, dekan na Univerzitetu Mayor u Čileu i glavni autor studije, u izjavi.
“Jedan pristup za sve neće rešiti ovaj globalni problem”, dodao je Kalvo.
Izveštaj ima nekoliko ograničenja, naročito to što su podaci prikupljeni pre pandemije koronavirusa i što su stope odgovora bile niske u nekim zemljama, što znači da nalazi možda nisu u potpunosti reprezentativni.
profimedia
Takođe, izveštaj nije precizno razjasnio faktore povezane sa usamljenošću. Na primer, osoba koja je single može biti razvedena, udovica ili nikada nije bila u braku, dok osoba koja je nezaposlena može biti i otpuštena ili u penziji – a ove razlike mogu biti od velikog značaja.
“Neke stvari nisu nužno toliko akcione... Svi mi na kraju izgubimo partnera”, rekla je Katarina Mauri, viša istraživačica na Briselskom institutu za društvene i populacijske studije na Slobodnom univerzitetu u Briselu (VUB), za Euronews Health.
Povezane vesti
Međutim, s obzirom na povezanost između usamljenosti, zdravstvenih ishoda i kvaliteta života, tema usamljenosti zaslužuje više pažnje – za ljude svih uzrasta.
“Usamljenost je nešto što je deo naših života, ali postaje problematična kada postane hronična i dovodi do depresije”, rekla je Mauri, koja nije bila uključena u ovo istraživanje.
“Usamljenost je poput gladi”, dodala je, “služim kao signal da potražimo više veza”.
Povezane vesti
Komentari (0)