Žene političarke češće meta napada na ličnom nivou na društvenim mrežama: Ko je kriv i kako uvredama stati na put?

Đulija Fosati je ušla u italijansku politiku oko 2021. godine, redovno se obraćajući preko društvenih mreža da iznese svoje stavove o temama poput migracija, rasizma i feminizma. Ali njeno prisustvo na mrežama imalo je i cenu.

"Na društvenim mrežama vlada velika nasilnost", rekla je Fosati, članica centralno-leve Partito Democratico, koja predstavlja žene registrovane u partiji u Paviji, blizu Milana.

"Dobijam mnogo komentara, naročito kada govorim o feminističkim temama", rekla je za Euronews Next, navodeći primere kao što su "vrati se u kuhinju" ili "idiotkinjo, ćuti".

Fosati još nije poznato ime u italijanskoj politici, ali se već suočava sa online uznemiravanjem, gde uvrede često kombinuju napade na njen pol i godine.

"Zovu me ‘mladom ženom’ na način koji me čini manje verodostojnom, manje uverljivom nego odraslu osobu" rekla je.

Iskustvo Fosati nije izuzetak.

Prema novoj recenziranoj studiji objavljenoj u časopisu Politics and Gender, žene političarke češće nego njihove muške kolege bivaju meta napada zasnovanih na identitetu na društvenim mrežama.

Istraživači su analizirali više od 23 miliona objava na platformi X, koje su bile upućene političarima iz Nemačke, Španije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. U to vreme platforma je još imala aktivnu moderaciju sadržaja.

Dok muškarci i žene dobijaju sličan broj online napada, studija je pokazala da su muški političari češće meta opštih uvreda, dok se žene političarke češće napadaju zbog izgleda, pola, etničke pripadnosti ili lične moralnosti.

U Evropi, poznatost nema veliki uticaj na napade. Žene političarke se suočavaju sa necivilizovanim tvitovima bez obzira na to koliko su poznate, i one su izloženije takvim napadima nego njihove muške kolege, otkrili su istraživači.

Studija je definisala "necivilizovane" tvitove kao one koji sadrže govor mržnje, rodne stereotipe, isključujući jezik (kao što je "žene treba da ostanu kod kuće, a ne da se bave politikom"), pretnje ličnim pravima, vređanje, napade na karakter ("lažov", "izdajnik"), vulgarnosti, sarkazam, pisanje velikim slovima (kao vikanje) ili sadržaj koji je zapaljiv ili ponižavajući.

Istraživači upozoravaju da ovi online napadi mogu navesti žene da smanje svoju prisutnost na mrežama i odvratiti ih od kandidovanja za političke funkcije.

Duboko ukorenjeni uzroci online mržnje prema ženama

Studija ima određena ograničenja. Andrea Peto, profesorka na Odeljenju za rodne studije na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču, kritikovala je upotrebu veštačke inteligencije u studiji, navodeći da iako ovi modeli mogu da prepoznaju eksplicitne pretnje, teško im je da otkriju suptilnije oblike verbalne agresije.

"Veštačka inteligencija ne može da uhvati nijanse", rekla je Peto za Euronews Next.

Takođe, označavanjem komentara kao "necivilizovanih" može se izgubiti deo konteksta, na primer činjenica da mnogi "demokratski birači drže ove navodno ‘necivilizovane’ stavove", dodala je.

Tanjug/AP/Jenny Kane

Ipak, opšti zaključci studije nisu iznenadili stručnjake za rod i politiku. Online uznemiravanje žena već dugo je predmet pažnje, što je podstaklo istraživanja, debate i pravne reforme.

Moć, politika i javna rasprava tradicionalno nisu bili povezani sa ženskim ulogama ili tradicijama. Uzmimo za primer pravo glasa žena. U nekim evropskim zemljama, poput Grčke, univerzalno biračko pravo za nacionalne izbore uvedeno je tek 1952. godine.

Nasleđe ove rodne nejednakosti vidljivo je i danas. Kada žene ulaze u političke prostore, uključujući i društvene mreže, mogu naići na neprijateljstvo i napade upravo zato što su žene, objasnila je Peto.

"Od žena se očekuje da budu u privatnoj sferi, a one koje dovode u pitanje ovu podelu – bilo da su veštice, ili Marija Kiri, lokalne političarke ili poslanice – suočavaju se sa određenom vrstom disciplinovanja od strane javne sfere kojom upravljaju muškarci", rekla je.

Ali, da li su ova online neprijateljstvo pokrenuta duboko ukorenjenim društvenim stavovima, tehnološkim sistemima koji ih pojačavaju, ili oba?

Tehnološki i ekonomski problemi

"Tehnologija često funkcioniše kao ogledalo. Oni koji već doživljavaju ugnjetavanje i diskriminaciju u društvu suočavaju se s tim u još većem obimu ako tehnologiju primenjujemo potpuno nekontrolisano. Zato je zakon važan", rekla je Sandra Vočer, profesorka tehnologije i regulacije na Univerzitetu u Oksfordu i na Institutu Haso Platner u Potsdamu, Nemačka.

Vočer je istakla da, pored društvenih i istorijskih uzroka, online napadi na žene takođe pokreću ekonomski interesi velikih tehnoloških kompanija.

Ona je rekla da su njihovi poslovni modeli dizajnirani tako da korisnici ostanu online što je duže moguće kako bi se prodavale reklame.

"Ono što ljudi žele da vide i što ih drži angažovanim često je nešto što je ljutito, skandalozno", rekla je Vočer.

To je ključni razlog zašto se lažne vesti, koje često imaju senzacionalistički ton, šire dalje i brže od legitimnih informacija.

Ipak, mnogi ljudi nisu svesni ovog problema, istakla je Vočer. Žrtve online napada često bivaju okrivljene, dok počinioci — pa čak i organi reda — često ne shvataju koliko ozbiljne posledice ovi napadi mogu da imaju, delimično zbog digitalnog okruženja.

Kako rešiti problem

Neke platforme, poput TikToka, koriste AI za moderaciju sadržaja, dok su druge, kao što su Facebook i Instagram kompanije Meta, smanjile obim pregleda sadržaja.

Međutim, AI ne može da uhvati sve, upozorila je Sara de Vujst, profesorka savremene vizuelne kulture na Univerzitetu u Mastrihtu u Holandiji.

Unsplash

"Ovo [korišćenje AI] ima određene probleme; propuštaju stvari kada su komentari formulirani na sarkastičan način, nijanse se gube", rekla je de Vujst za Euronews Next.

De Vujst i Vatner su saglasne da su regulative poput Evropskog zakona o digitalnim uslugama (DSA) korak u pravom smeru.

DSA, koji je stupio na snagu u februaru 2024, ima za cilj zaštitu prava korisnika na internetu. Olakšava korisnicima da prijave problematične online objave i zahteva od velikih društvenih mreža da uvedu protokole za smanjenje rizika.

Ipak, i de Vujst i Vočer tvrde da pod DSA odgovornost korporacija ostaje niska.

"Sve su to sjajni, fantastični koraci u pravom smeru. Ali ono što niko još nije pitao jeste: ‘a šta je sa poslovnim modelom?" rekla je Vočer.

U Italiji, Fosati je odlučila da sama preuzme stvar u svoje ruke.

Isprva je pokušavala da razgovara sa svojim online kritičarima, nastojeći da razume njihove stavove. Međutim, promenila je pristup kada je shvatila da mnogi komentatori nisu spremni na iskrenu debatu.

"Ako me neko vređa, moj odgovor je uvek veoma ironičan", rekla je.

Ako je komentar posebno uvredljiv, podseti korisnika da bi mogla da podnese tužbu, ali to nikada nije uradila jer bi to bio skup i komplikovan proces.

Uprkos napadima, Fosati ostaje motivisana i odlučuje da se fokusira na pozitivnu stranu.

"Često ima negativnih komentara zato što ne pišemo o tome koliko su ljudi dobri", rekla je. Online "hejteri ne predstavljaju celu stvarnost".