Ugrožena priroda Evrope: Golf tereni i jahte jedu zaštićene predele - dnevno nestane 600 fudbalskih igrališta

Evropa dnevno izgubi zelene i obradive površine veličine 600 fudbalskih terena usled izgradnje i urbanog razvoja, pokazuje najnovija analiza.

Analiza satelitskih snimaka iz Ujedinjenog Kraljevstva i ostatka kontinentalne Evrope, obuhvatajući period od pet godina, pokazuje kolikom brzinom i razmerom zelenilo ustupa mesto betonu i asfaltu - za puteve, luksuzne golf terene i stambene komplekse.

Gubitak amazonske prašume godinama se prati pomoću satelita i terenskog nadzora, ali do sada nikada nije bilo prikazano koliko Evropa gubi svoje prirodne i poljoprivredne površine, piše Gardijan.

U prvoj istrazi ovog tipa u Evropi, projekat "Od zelenog ka sivom", koji sarađuje sa naučnicima Norveškog instituta za istraživanje prirode (NINA), otkriva razmere gubitka prirode i obradivog zemljišta pod pritiskom ljudske aktivnosti.

AP/Leo Correa

Istraživanje koje uključuje 11 zemalja, a koje su sproveli Guardian, Arena for Journalism in Europe, NINA, norveški javni servis NRK i drugi, pokazuje da Evropa godišnje izgubi oko 1.500 kvadratnih kilometara (580 kvadratnih milja) zbog izgradnje. Između 2018. i 2023. godine, ukupno 9.000 kilometara kvadratnih zemljišta - površina veličine Kipra - pretvoreno je iz zelenog u sivo. To znači skoro 30 kilometra kvadratnih nedeljno, ili 600 fudbalskih terena dnevno.

Većina gubitaka odnosi se na prirodna područja, oko 900 kilometara kvadratnih godišnje, ali istraživanje pokazuje i da se godišnje oko 600 kilometara kvadratnih obradivog zemljišta prekriva betonima, što ima ozbiljne posledice po bezbednost hrane i zdravlje u Evropi.

Stiv Karver, profesor divljine na Univerzitetu u Lidsu, rekao je da zemljište koje se gubi zbog izgradnje je jedan od glavnih uzroka nestanka divljine i opadanja biodiverziteta.

"Ali takođe gubimo i obradivo zemljište, jer se gradovi šire u zelene pojaseve i na poljoprivredna područja", naveo je.

profimedia

Najčešći oblici izgradnje - četvrtina svih slučajeva - odnose se na stanogradnju i putnu infrastrukturu. Ali priroda i poljoprivreda ustupaju mesto i luksuzu za bogate, turizmu, potrošačkom društvu i industriji.

Arena otkriva da je u Portugalu gotovo 300 hektara (740 ari) zaštićenih peščanih dina kod plaže Gale, južno od Lisabona, pretvoreno u novi golf teren u sklopu luksuznog kompleksa KostaTera Golf i "Okean klub", gde će nekretnine koštati oko 5,6 miliona funti.

Rizort, koji je još u izgradnji, služi kao druga kuća princezi Eugeniji i njenom suprugu Džeku Bruksbenku, koji radi na razvoju projekta. Gradi se na zemljištu koje je deo mreže Natura 2000, koje bi prema propisima EU trebalo da bude zaštićeno.

Google Earth

Rizort obećava "jednostavan luksuz evropskog života" na "poslednjoj netaknutoj atlantskoj obali južne Evrope". Golf teren od 75 hektara procenjuje se da troši čak 800.000 litara vode dnevno za održavanje zelenih površina.

Iako se izuzeci za izgradnju na Natura 2000 zemljištu mogu odobriti u slučaju "preovlađujućeg javnog interesa", portugalske vlasti su odobrile projekat pozivajući se na ekonomske koristi. Ipak, pravnici tvrde da luksuzni golf teren ne ispunjava taj kriterijum.

"To očigledno nije preovlađujući javni interes", rekao je Janis Agapakis, pravnik iz jedne organizacije, te dodaje:

"Sama činjenica da projekat donosi ekonomsku korist ne znači automatski da predstavlja javni interes".

Kompanija Diskaveri lend, vlasnik rizorta, navela je u saopštenju:

"KostaTera razvijamo kao model za ekološku odgovornost i održivost u regionu. Svaki aspekt - od dizajna golf terena do upravljanja otpadom i očuvanja staništa - dizajniran je da ispunjava ili nadmašuje EU standarde, uključujući Natura 2000 okvir".

Pixabay

Džek Bruksbenk nije komentarisao navode za Gardijan.

Drugi primer je močvarni teren u Turskoj, u provinciji Izmir na obali Egejskog mora, koji je prekriven betonskim temeljima za marinu u kojoj će se graditi luksuzne jahte, pokazala je studija.

Zvanično je bila registrovana kao močvarno područje od strane turskih vlasti, a bila je dom za flamingose, pelikane, kormorane, orade i brancine. Takođe je služila kao važno skladište ugljenika i prirodna zaštita od poplava.

Međutim, lokalne vlasti su 2017. ukinule njen zaštićeni status nakon burnog i kontroverznog sastanka. Satelitski snimci pokazuju kako je ova ključna stanica za migratorne ptice pretvorena u betonsko gradilište.

Kooperativa Jatek, investitor u projekat marine, tvrdi da će ona doneti ogroman ekonomski rast i hiljade novih radnih mesta.

"Najbogatiji ljudi Turske i sveta dolaziće ovde da popravljaju ili grade svoje jahte", rekao je tadašnji direktor kompanije u intervjuu 2021. godine.

Oni planiraju da godišnje proizvedu čak 132 luksuzne jahte. Jatek je u saopštenju istakao da je projekat "u potpunosti usklađen sa zakonima" i da je pribavljena pozitivna procena uticaja na životnu sredinu (EIA), neophodna za izdavanje dozvola u skladu sa zakonodavstvom EU.

"Ekološki uticaji projekta detaljno su analizirani od strane nadležnih organa, koji su dali pozitivnu EIA odluku. U skladu s tim, ceo projekat se odvija zakonito i po važećim propisima", navodi se u saopštenju.