Pčele u Americi počele da prave "slani med": Pčelari dupliraju prinose zahvaljujući jednoj invazivnoj vrsti
Komentari
15/12/2025
-19:20
Otkako su se prvi put pojavile u Americi 2014. godine, invazivne pegave mušice (Lycorma delicatula) pustoše drveće i useve, obrušavaju se na prolaznike i ostavljaju svoje lepljive izlučevine, poznate kao medna rosa, po automobilima i baštenskom nameštaju. Državni zvaničnici pozivali su građane da ih zgaze kad god ih ugledaju.
Međutim, ova invazija insekata poreklom iz Azije ima još jednu neočekivanu posledicu i to na ukus, boju i miris meda.
Poslednjih godina, američki pčelari su u košnicama počeli da pronalaze taman, crvenkasto-braon med neobičnog ukusa i arome. Taj misteriozni med javlja se samo u jesen, a nakon malo naučnog "detektivskog" rada, entomolozi u Pensilvaniji zaključili su da je reč o medu koji se pravi od medne rose pegavih mušica.
Tradicionalno, pčele prave med od nektara - slatke, šećerne tečnosti koju cvetnice proizvode kako bi privukle oprašivače. Kada pčele, moljci, leptiri i kolibri piju nektar, oni pritom prenose polen na sledeći cvet, omogućavajući biljkama unakrsno oprašivanje i razmnožavanje.
Pčele deo tog nektara donose nazad u košnice i pretvaraju ga u med, koji im služi kao ključni izvor hrane tokom zime. Najpre sakupljeni nektar skladište u posebnom "mednom želucu", gde se meša sa enzimima. Po povratku u košnicu, izbacuju nektar obogaćen enzimima i prenose ga drugim pčelama, koje dodaju još enzima. Na kraju, raspoređuju nektar u saće i snažno mašu krilima kako bi se osušio, pretvarajući nekada vodnjikavu tečnost u gust, lepljiv med.
Ispostavlja se da ovaj proces jednako dobro funkcioniše i sa mednom rosom - slatkom tečnošću koju pegave mušice izlučuju nakon što se hrane sokovima drveća. Tokom kasnog leta i jeseni, kada cvetova bogatih nektarom ima sve manje, pčele očigledno koriste obilje medne rose.
Med od izlučevina pegavih mušica bezbedan je za ishranu, a testiranja su pokazala da u njemu postoje "izuzetno male" količine pesticida korišćenih u borbi protiv ovih insekata, navodi Penn State Extension. Bezbednost je jedno, ali uživanje u ukusu je sasvim druga priča: neki ljudi ne mogu da ga podnesu, opisujući ga kao slan ukus, koji podseća na dimljeni proizvod, dok ga drugi smatraju sasvim prijatnim.
Povezane vesti
"U nezvaničnim degustacijama, polovina ili više ljudi koji probaju ovaj med misli da je odličnog ukusa", navodi Penn State Extension.
Iznenadni prinos na kraju sezone
Evropski pčelari već dugo skupljaju med napravljen od medne rose, s tim što u njihovom slučaju ona potiče od vaši i drugih insekata, a ne od pegavih mušica. Taj med često se prodaje pod nazivom "šumski med".
Richard B. Levine / imago stock&people / Profimedia
Ipak, američki pčelari su u početku bili zabrinuti, strahujući da bi ovaj neobični med mogao da naruši ugled industrije. Međutim, čini se da postaje sve popularniji. Istraživači ispituju njegova antimikrobna svojstva i moguće zdravstvene koristi, a za sada američki potrošači deluju zaintrigirano.
"Kažem sebi: ako je dovoljno dobar za pčele, ako su pčele u redu s tim, onda imam više poverenja", kaže Džen Dej, predsednica Udruženja pčelara Vašingtona, za The Washington Post.
Neki pčelari čak koriste neobično poreklo ovog meda u svoju korist, promovišući ga kao novinu sa zanimljivom pričom u pozadini. Tako je, na primer, Philadelphia Bee Company svoj med od pegavih mušica brendirala kao "Doom Bloom".
U međuvremenu, za pčelare koji nisu oduševljeni ovim medom, postoji i dobra vest. Med od pegavih mušica obično se pojavljuje u košnicama tek u kasno leto i jesen, kada pčele inače usporavaju proizvodnju klasičnog meda. To znači da ovi invazivni insekti ne kvare redovne zalihe, već pčelarima daju dodatni, kasnosezonski prinos.
I dalje je više štete nego koristi
Bil Vondrasek, dugogodišnji pčelar hobista iz Merilenda, inače dobija oko 135 kilograma meda godišnje. Međutim, poslednjih godina taj prinos je porastao na oko 320 kilograma.
Povezane vesti
"Godine 2023. primetio sam drugačiju vrstu meda koja se pojavila između naših uobičajenih prolećnih i jesenjih berbi", rekao je za Offrange. "Ove godine uopšte nisam prestajao sa berbom, iako bih inače napravio letnju pauzu".
A ako pčelari ne žele med od pegavih mušica, mogu jednostavno da "izvade med iz košnica pre nego što mušice postanu aktivne u proizvodnji medne rose", kaže Medard Latmerding, predsednik Centralnog udruženja pčelara Ohaja, prenosi Smithsonian Mag. Taj med mogu da ostave pčelama kao zimsku hranu.
"Pčelari u područjima gde su pegave mušice prisutne već godinama primećuju da pčele veoma dobro prezimljavaju na ovoj vrsti uskladištene hrane", navodi Penn State Extension.
Povezane vesti
S obzirom na sav ovaj dodatni med, da li građani treba i dalje da gaze pegave mušice kad god ih vide? Pčelari i entomolozi se slažu - da, apsolutno. Ovi invazivni insekti i dalje nanose više štete nego koristi.
"Ne želimo ih, ali ako su već tu, pčele mogu da iskoriste situaciju. Tako ja to vidim", kaže Robin Andervud, entomološkinja i edukatorka iz Penn State Extensiona, za Washington Post.
Komentari (0)