Svetski dan okeana: Kakve vode Srbija šalje ka okeanima i zašto je to veliki problem
Komentari08/06/2026
-18:25
Svetski dan okeana, koji se obeležava 8. juna, prilika je da se ukaže na značaj vodenih ekosistema za život na Zemlji, ali i na izazove sa kojima se suočavaju usled klimatskih promena, prirodnih procesa i ljudskog delovanja. O važnosti očuvanja voda, poruci ovogodišnjeg obeležavanja i najvećim problemima koji ugrožavaju vodeni svet za Euronews Srbija govorio je geolog Branislav Božović.
"Ti dani koji se širom sveta postoje već dugo, na inicijativu aktivista i Ujedinjenih nacija, obeležavaju se kao posebni datumi koji nas podsećaju na značaj životne sredine u kojoj živimo, krećemo se i od koje direktno zavisimo. Oni nas ne podsećaju samo tog jednog dana, kao što je danas Dan okeana, već i na to da o tim temama moramo razmišljati i brinuti svakog dana. To se odnosi na dane okeana, reka, jezera, izvora, planina, hrane i sve druge datume posvećene prirodi i održivom razvoju. To je naša trajna obaveza", rekao je Božović.
Govoreći o stanju u Srbiji, upozorio je da se pitanje voda ne može posmatrati samo kroz prizmu vodosnabdevanja, već i kroz problem otpadnih voda.
"Kada pogledamo situaciju u Srbiji danas, nalazimo se pored jedne od velikih evropskih reka, ali je veliko pitanje šta mi doprinosimo i šta sve sa naše strane završava u okeanu kada je reč o vodama. Ne mislim samo na čiste vode, već pre svega na otpadne vode. One su, pored voda za piće, jedan od naših najvećih problema, koji je, nažalost, posebno tokom poslednjih decenija, toliko zapušten da je danas teško uspostaviti punu kontrolu ili se vratiti onome što bi trebalo da bude normalan razvoj sistema za zbrinjavanje i prečišćavanje otpadnih voda", naveo je on.
Božović je dodao da Srbija značajno zaostaje za zemljama regiona kada je reč o tretmanu otpadnih voda.
"Naša zemlja je, nažalost, među najslabijima na Balkanu po tom pitanju. Kod nas svega oko 10 odsto stanovništva ima pristup postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, dok su sve ostale balkanske zemlje ispred nas. Neke imaju bolje rezultate za 10 ili 20 procenata, a pojedine i znatno više. Zato je veoma važno da razgovaramo o tome kakve vode šaljemo prema okeanima".
On je podsetio da okeani predstavljaju jedan od najvažnijih prirodnih sistema na planeti.
Povezane vesti
"Okeani predstavljaju džinovski ekosistem, odnosno skup ekosistema, i jedinstven su prirodni fenomen, baš kao što su to planine, atmosfera i drugi ključni delovi naše životne sredine. Zbog toga se o njima mora voditi stalna i odgovorna briga", kaže on.
Govoreći o podizanju svesti građana, Božović je ocenio da edukacija mora biti kontinuirana i prisutna u svakodnevnom životu.
"Takve poruke trebalo bi svakodnevno slati stanovništvu. Moramo da shvatimo da nam se sve što radimo prirodi vraća. Plaćamo cenu svoje nepažnje, a ponekad i nevaspitanja. Ta cena se na kraju raspoređuje na sve stanovnike i vraća nam se kroz zagađene vode, kroz reke kojima plovimo, iz kojih zahvatamo vodu i od kojih zavisimo", priča Božović.
Posebno je ukazao na problem zagađenja u planinskim i turističkim centrima: "Danas više ni sa visokih planina ne silaze tako često potpuno čiste vode. Zagađenje dopire svuda gde je čovek, a čovek je praktično svuda, naročito u turističkim centrima. Ulažu se velika sredstva u izgradnju i razvoj tih područja, ali se istovremeno dešava da kanalizacioni sistemi i otpadne vode ostaju bez adekvatnog prečišćavanja. To je tragedija".
Kako je naglasio, odgovornost prema životnoj sredini podrazumeva i odgovornost prema budućim generacijama.
"Ne radi se samo o tome da li ćemo baciti papir u parku ili otpad na livadi. Reč je o odgovornosti prema svojoj deci. Isto kao što je štetno pušenje u zatvorenom prostoru, tako je štetno i prosipanje mineralnih ulja i drugih otpadnih materija u prirodu. Sve to završava u zemljištu, podzemnim vodama, bunarima i rekama, a potom se vraća nama", priča Božović.
Smatra da je neophodno mnogo više ulaganja u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda.
Povezane vesti
"Poslednjih petnaest godina potpisani su brojni ugovori, memorandumi i sporazumi sa različitim partnerima o razvoju sistema za tretman otpadnih voda, uzimani su i krediti, ali rezultati izostaju. Kao da nam je sve drugo važnije od toga, a ne bi smelo da bude. Najvažniji su voda i vazduh, jer oni direktno određuju zdravlje stanovništva".
On je zaključio da su zdravi građani preduslov razvoja svakog društva.
"Zdravi stanovnici podižu privredu, kulturu i nove generacije. Bolesni se leče, a tada trpe i društvo i ekonomija. Zato je važno da se o ovim temama stalno govori, da postoje emisije, prilozi i edukativni sadržaji namenjeni i deci i odraslima. Takve teme ne smeju biti povremene, već stalno prisutne u javnosti", rekao je geolog.
Komentari (0)