Igre 
Sve veće siromaštvo pogađa Tursku: Imam 100 lira u džepu, da li da kupim pelene, mleko ili litar ulja?
Komentari14/08/2023
-15:30
Turska ekonomija je bila relativno uspešna kategorija 21. veka ali su se stvari promenile i slika više nije ružičasta.
Tri meseca neplaćene stanarine, voda i struja isključeni a gazda stana lupa na vratima tražeći svoju kiriju - ovo je samo jedna od loših strana života u Turskoj u kojoj se našla jedna od mnogobrojnih sličnih porodica sa troje male dece, uključujući i četvoromesečnu bebu, u najvećem turskom gradu Istanbulu.
"Znate, moj sin ima epilepsiju. U bolnici je dve nedelje“, a i ja umirem od bolesti. Ali, moj orman je prazan", rekao je za Euronews otac te porodice koji je želeo da ostane anoniman.
"Osećam se toliko žrtvovanim. Ne znam šta da kažem. Imam 100 lira (3,40 evra) u džepu. Da li da kupim pelene? Mleko za decu ili flašu ulja za spremanje hrane", kaže on, aludirajući da im je sve to potrebno a može da eventualno kupi samo jednu od potrebnih stvari i mora da se opredeli.
Slučaj ove porodice nije usamljen.
Skoro jedna trećina stanovništva Turske trenutno je u opasnosti od siromaštva ili socijalne zavisnosti, prema izveštaju koji je nedavno objavio Turski institut za statistiku. Ovaj zabrinjavajući trend preti da uništi sva dostignuća rasta turske ekonomije početkom novog veka.
"Bavim se problemom siromaštva već 22 godine ali ovako lošu situaciju još nisam videla", kaže Hačar Fogo, koordinatorka Kancelarije za solidarnost sa siromašnima iz za Republikanske narodne partije (CHP).
Povezane vesti
Ona navodi zabrinjavajuće simptome kako ova kriza utiče na obične ljude u Turskoj - žene koje ne mogu sebi da da priušte osnovne sanitarne proizvode, sve veća gojaznost jer su porodice primorane da jedu jeftiniju hranu lošeg kvaliteta, studenti koji napuštaju univerzitet...
„Ljudi ne mogu da zadovolje svoje osnovne potrebe“, rekla je Fogo za Euronews i dodala da "takva situacija izaziva anksioznost, depresiju i izolaciju porodica."
A teška vremena uzimaju svoj danak. Turski medicinski stručnjaci upozorili su na rastući nivo mentalnih bolesti, ukazujući na „ozbiljan porast“ upotrebe psihijatrijskih lekova. U međuvremenu, dve trećine ispitanika u istraživanju Centra za društvena istraživanja iz 2022. reklo je da je depresivno zbog finansijskih poteškoća.
"Nema novca za ni za hranu"
Široki deo turskog društva trenutno se bori sa sličnim problemima, ali deca snose najveći deo problema siromaštva, kaže Fogo. Neki idu u školu gladni ili potpuno napuštaju školovanje da bi radili i donosili novac za domaćinstvo, tvrdi ona.
"Dolazi generacija koja je i psihički i fizički nezdrava", upozorila je ona.
Otprilike trećina dece u Turskoj živi u siromašnim domaćinstvima i direktno oseća neku vrstu materijalne uskraćenosti, kažu podaci UNICEF-a iz 2020. Iza onoga što se dešava u zemlji kriju se ozbiljni ekonomski problemi.
Turska je pogođena veoma visokom inflacijom koj je podigla cene skoro za skoro 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To je zvanični podatak odeljenja za statistiku, međutim nezavisni ekonomisti Grupe za istraživanje inflacije kažu da je stvarna brojka daleko veća i da iznosi oko 70%.
Povezane vesti
"Kada dobijem novac, ja sam ga već izgubio", kaže za Euronews otac troje dece, tvrdeći da posle plaćanja stanarine i računa ostaje bez novca za hranu.
Čovek ističe da 1550 lira (52 evra) koje dobija kao državnu pomoć ne pokriva čak ni račun za hranu njegove porodice, koji je procenio na skoro 2500 lira (84 evra) mesečno. Prošle nedelje, Konfederacija turskih radničkih sindikata (Turk-Is) je izvestila da je granica gladi, misleći na minimalni iznos koji četvoročlana porodica mora da potroši da bi se prehranila, sada viša od minimalne plate, i to uprkos tome što je vlada povećala minimalnu platu za 34 odsto u julu.
Mnoge zemlje širom sveta pogođene su inflacijom, podstaknutom ratom u Ukrajini i klimatskim promenama, ali neki faktori su posebni baš za Tursku. Kolaps valute je pomogao u pokretanju jedne od najviših stopa inflacije u Evropi, umanjujući plate i uništavajući lokalna preduzeća.
Povezane vesti
Ipak, u igri su i dublja ekonomska pitanja. U septembru 2021. jedan američki dolar je vredeo oko 8 turskih lira, a u julu 2023. čak 27. Iza ovoga se krije nešto drugo.
Govoreći za Euronews prošle jeseni, Timoti Eš, stručnjak za tržišta u razvoju u BlueBai Asset Management, rekao je da je ekonomsko loše upravljanje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegove Partije pravde i razvoja (AKP) podstaklo inflaciju i dovelo do pada lire.
On je okrivio Erdoganovu odluku da ne snizi kamatne stope, što bi primirilo inflaciju, zbog njegovog "nekonvencionalnog" razumevanja monetarne politike, islamskog verovanja o lihvarstvu, i koristi koje njegovi politički saveznici imaju od od najnižih stopa.
Centralizacija vlasti je srce ovog pitanja, tvrdi Eš, a turski predsednik se naširoko optužuje za autoritarni zaokret.
"Erdogan krivi sve ostale", rekao je on za Euronews i dodao: "Oko sebe ima tim ljudi koji su svi klimoglavci. Oni mu ne govore istinu. Niko ne sme da kaže da je car go!"
Nakon njegovog reizbora u maju, Erdoganova vlada navodno pravi novi ekonomski put, signalizirajući da je spremna da preokrene svoju nekonvencionalnu politiku imenovanjem novih ličnosti u centralnu banku i ministarstvo finansija.
Međutim, pad lire se nastavlja.
Za zvaničnicu CHP Fogo, turski problemi sa siromaštvom nisu novi, jer kako tvrdi, vlasti godinama nisu reagovale.
"Svi ovi problemi su zapravo alarmantne stvari iz prošlosti. Ovo pokazuje da ništa nije preduzeto," rekla je ona za Euronews, pozivajući na rešenje zasnovano na ljudskim pravima, i dodala:
"Potrebna nam je socijalna politika zasnovana na pravima koja uključuje studente, žene, samohrane majke, invalide, starce, decu i svakog pojedinca koji živi u siromaštvu u skladu sa svojim potrebama. Kako se siromaštvo produbljuje i produžava, njegovi efekti se samo pogoršavaju."
Komentari (0)