Mesta koja su izbegla masovni turizam: Kako je to uspelo i jednom grčkom ostrvu
Komentari
01/06/2025
-09:38
Masovni turizam ponovo testira granice najposećenijih mesta u Evropi – a ostrva su među najteže pogođenima.
Zbog ograničenog prostora i osetljive infrastrukture, rekordan broj posetilaca doveo je do rasta troškova stanovanja i opteretio lokalne usluge do tačke pucanja.
U poslednjim godinama, širom arhipelaga izbili su protesti dok stanovnici pozivaju lokalne vlasti da ih konačno stave na prvo mesto, prenosi Euronews.
Nova analiza sajta BookRetreats.com istražila je koja su ostrva najpreopterećenija, a koja tiho primenjuju održiviji pristup.
Prekomerni turizam naročito šteti malim regionima
"Turizam je iz korena promenio mnoga evropska ostrva, ali brzina i razmere više nisu održivi. Kada su lokalni sistemi preopterećeni, a zajednice potisnute, to je jasan znak da nešto mora da se promeni. Zato je važno da pogledamo podatke, razumemo gde je pritisak najveći i počnemo da biramo destinacije kojima naše prisustvo zaista može da koristi", kaže Šon Keli, suosnivač sajta BookRetreats.com.
Veb-sajt za rezervaciju odmora analizirao je najnovije podatke Evropske komisije, fokusirajući se na broj noćenja u turističkom smeštaju po kvadratnom kilometru – ključnu meru gustine turizma.
Ova metrika pokazuje koliko turizam može biti koncentrisan u malim regionima, što naročito pogađa ostrva, gde su infrastruktura, zemljište i prirodni resursi ograničeni.
Povezane vesti
Malta je najgušće turistički naseljeno ostrvo u Evropi
Majorka je možda najposećenije ostrvo Evrope, ali nijedna destinacija ne sabija toliko turizma na tako mali prostor kao Malta.
Sa površinom od svega 316 kvadratnih kilometara, Malta je dovoljno mala da bi mogla da stane u London čak pet puta, a ipak beleži više od 38.700 noćenja po kvadratnom kilometru.
Pritisak je vidljiv širom arhipelaga, naročito na turističkim žarištima poput Plave lagune na ostrvu Komino, koja leti privlači i do 12.000 posetilaca dnevno.
profimedia
Zbog velikog pritiska koji ovi brojevi vrše na lokalnu životnu sredinu i infrastrukturu, zvaničnici su nedavno uveli dnevno ograničenje od 4.000 posetilaca na tom lokalitetu, a poseta sada mora da se unapred rezerviše.
Uprkos ovim očiglednim problemima, vlada je najavila planove da poveća ukupan broj dolazaka na 4,5 miliona do 2034. godine.
Kanarska ostrva trpe pritisak prekomernog turizma
Očekivano, odmah iza Malte na listi slede španska ostrva.
Poznato po zlatnim plažama, vulkanskim stazama i suncu tokom cele godine, Lanzarote već dugo privlači turiste. Podaci pokazuju da ovo ostrvo sada beleži više od 21.600 noćenja po kvadratnom kilometru.
Povezane vesti
Tenerife ima 16.873 noćenja, a odmah za njim je Gran Kanarija sa 16.709. Čak je i Fuerteventura, koja se često promoviše kao mirnija alternativa, na 12. mestu među najzasićenijim ostrvima Evrope.
Iako turizam čini oko 35 odsto BDP-a Kanarskih ostrva, mnogi stanovnici smatraju da su troškovi masovnog turizma veći od koristi.
Kako se leto približava, protesti su zahvatili ostrva – hiljade ljudi izlaze na ulice zahtevajući ograničenje broja posetilaca, strožu kontrolu kratkoročnog izdavanja smeštaja i zaštitu kanarske kulture.
Povezane vesti
Narušena ravnoteža Balearskih ostrva
Decenijama su Ibica i Formentera privlačile putnike tirkiznim morem i legendarnim noćnim životom. Međutim, za oko 170.000 ljudi koji ova ostrva zovu domom, razmere turizma postale su prevelike.
Prošla godina donela je rekordnih 3,7 miliona posetilaca, uz još jednu sezonu rasta kirija, zakrčenih puteva i prepunih plaža. Sa više od 17.000 noćenja po kvadratnom kilometru, Ibica i Formentera su najpretrpanija ostrva u Balearima.
Iako je lokalno stanovništvo saglasno da je turizam od ključne važnosti, mnogi smatraju da je ravnoteža ozbiljno narušena – troškovi života su porasli, a stanovanje postaje nedostupno za sve veći broj ljudi.
U aprilu 2025. regionalna vlada je usvojila novi set mera za obuzdavanje turizma kako bi ublažila njegov uticaj. Među merama su stroža kontrola izdavanja licenci za turistički smeštaj i zabrana otvaranja novih turističkih kapaciteta u stambenim zgradama sa više stanova.
Posetite ova severnoevropska ostrva koja primenjuju održivi turizam
Uprkos sumornoj situaciji na mnogim evropskim ostrvima, desetine njih i dalje predstavljaju primer destinacija gde održivi turizam donosi koristi lokalnom stanovništvu.
Za putnike spremne da krenu na sever, Svalbard nudi pravi spokoj u Evropi. Sa samo 2,4 noćenja po kvadratnom kilometru, ovaj arktički arhipelag je najmanje zasićena ostrvska destinacija na kontinentu.
Dostupan sa kopna Norveške, Svalbard deluje kao prava granica. Tokom leta, ponoćno sunce obasjava tihe glečere i široke fjordove, čineći ga jednim od retkih mesta u Evropi gde možete pešačiti, voziti kajak ili jednostavno sedeti i ne sresti nikoga.
profimedia
Ono što Svalbard čini posebno jedinstvenim jeste njegov pristup turizmu.
Više od dve trećine arhipelaga zaštićeno je nacionalnim parkovima i prirodnim rezervatima. Polarni medvedi, arktičke lisice i irvasi slobodno lutaju, dok stroga pravila o zaštiti životne sredine određuju gde posetioci smeju da idu i kako se kreću.
Smeštaj je ograničen, uglavnom se radi o tradicionalnim hotelima i malim hostelima oko Longjearbena, sa minimalnim novim investicijama u planu.
Kruzing turizam, koji je nekada bio u usponu, sada se preispituje. Kako Norveška pooštrava ekološke propise, budućnost ide ka manjim, ekspedicijskim kruzerima sa niskim uticajem, umesto velikih brodova.
Aland u Finskoj i Gotland u Švedskoj takođe spadaju među najmanje pretrpana evropska ostrva, nudeći sporije, avanturističke alternative daleko od uobičajenih gužvi.
Grčko ostrvo koje je izbeglo prekomerni turizam
Iako je peto po veličini u Grčkoj, Hios ostaje izuzetno nepoznat široj javnosti.
Njegova površina je otprilike jednaka Lanzaroteu, ali beleži oko 21.000 noćenja po kvadratnom kilometru manje.
To je delimično i namerna strategija. Hios je dugo bio ekonomski samodovoljan zahvaljujući retkim drvećem mastike, koje raste na samo nekoliko mesta u svetu.
Bez pritiska za razvoj masovnog turizma, ostrvo je izabralo održiviji pristup, fokusirajući se na male, porodične pansionе, adaptirane kamene kuće i očuvanje svoje kulturne baštine.
Sela poput Pirgija i Meste deluju netaknuto vremenom, a plaže, iako prelepe, ostaju prijatno nekrcate. Priroda se ovde poštuje, a ne pretvara u proizvod, pa je rezultat turizam koji se uklapa u mesto i ne menja ga-
Među najmanje zasićenim grčkim ostrvima nalaze se i Evija, Lezbos, Limnos, Ikarija i Samos.
Ako želite da posetite Kanarska ostrva, izaberite Jero
Na zapadnoj ivici Kanara, Jero deluje kao sasvim drugačiji svet u odnosu na najprometnija turistička mesta u regionu. Sa svega 610 noćenja po kvadratnom kilometru, to je najmanje zasićena destinacija u Španiji.
Manje od 11.000 ljudi živi na ostrvu, a turizam je namerno ograničenog obima.
Nema direktnih letova do Jera, što znači da ostrvo prima znatno manje posetilaca u poređenju sa susednim Tenerifeom. Postoji oko 1.000 ležajeva, uglavnom u skromnim pansionima i seoskim kućama, a čak i najveći hotel na ostrvu ima manje od 50 soba.
Pejzaž je sirov i upečatljiv: vulkanske litice, prirodni bazeni, drevne šume i planinske farme smešteni su unutar Rezervata biosfere pod zaštitom UNESCO-a.
Posetioci dolaze da planinare, rone i isključe se iz svakodnevnice, ali i da iskuse sporiji, dublje ukorenjen način života na ostrvu.
Otkako je turizam počeo da se razvija na Jeru, ostrvo je stavilo održivost u prvi plan.
Umesto da teži velikom broju turista, Jero se fokusira na zaštitu životne sredine, samodovoljnost i obnovljive izvore energije, sa ciljem da do 2030. godine smanji emisiju gasova za 50 odsto, a do 2050. potpuno eliminiše emisije.
Turizam na Jeru takođe podržava, a ne zamenjuje, tradicionalne industrije poput poljoprivrede, koja proizvodi 98 odsto svih ananasa uzgajanih na Kanarskim ostrvima.
Na drugim ostrvima Kanara, poput La Palme i La Gomere, čini se da uspevaju da izbegnu najgore posledice masovnog turizma, ali kako broj posetilaca raste širom arhipelaga, vreme za očuvanje te ravnoteže može se brzo smanjivati.
Komentari (0)