Za neke uspomena, za druge gubljenje vremena: Da li pečati u pasošima odlaze u prošlost?
Komentari
27/12/2025
-21:16
U oktobru 2025. godine, Evropska unija je počela sa uvođenjem Sistema za ulazak/izlazak (EES), novog digitalnog alata za upravljanje granicama koji beleži biometrijske podatke, kao i datume ulaska i izlaska za državljane zemalja koje nisu članice EU, prilikom putovanja u Šengen zonu i iz nje. Kada sistem bude u potpunosti implementiran u aprilu 2026. godine, on će zameniti ručno pečatiranje pasoša digitalnim pregledom, čineći proces efikasnijim i bezbednijim – što označava značajnu promenu u načinu na koji neki putnici prelaze evropske granice.
Ova promena deo je šireg globalnog trenda. Zemlje poput Australije, Japana i Kanade već koriste biometrijske podatke na graničnim prelazima, dok su Sjedinjene Američke Države najavile planove za proširenje sličnih sistema. Kako digitalna obrada postaje norma, ona bi tiho mogla označiti kraj jednog dugogodišnjeg putničkog običaja - prikupljanja pečata u pasošu, piše BBC.
"Verzije pasoških pečata sežu sve do Srednjeg veka ili Renesanse. [Vosak se] stavljao na pisma o ponašanju od strane vladara u Evropi. To je, bar koliko ja znam, početak svega", rekao je Patrik Biksbi, profesor na Državnom univerzitetu u Arizoni i autor knjige License to Travel: A Cultural History of the Passport.
Iako su putna dokumenta – i neki oblici pečata – postojali vekovima, tek je početkom 20. veka moderni pasoš počeo da poprima današnji oblik. Nakon Prvog svetskog rata, Liga naroda je pomogla da se standardizuju pasoši, jer su granice postajale sve strože regulisane.
Do 1950-ih, moderna praksa dobijanja pasoških pečata postala je simbol mobilnosti i društvenog statusa, u "zlatno doba" putovanja, kada su avionski letovi postali pristupačniji široj javnosti.
"Tek posle Drugog svetskog rata i obnavljanja međunarodnog putovanja pečati su počeli da dobijaju onu sentimentalnu vrednost koju imaju danas", rekao je Biksbi.
profimedia
Mogućnost nestajanja pasoških pečata izaziva pomešane reakcije među putnicima.
Povezane vesti
"Zaista će nedostajati pasoški pečati. Za mene su oni oduvek bili više od dokaza o ulasku – to su male uspomene na mesta koja sam posetila i zemlje u koje sam putovala", kaže Hristina Nabosni, koja živi u Londonu.
Slično misli i autorka iz Njujorka El Bulado.
"Gubitak pasoških pečata je pomalo tužan. Iako razumem potrebu za bržim i efikasnijim procesima, dobijanje pečata oduvek je delovalo kao mali znak priznanja. To je dokaz da ste prešli granicu i stigli negde o čemu ste mogli samo da sanjate. Nedostajaće mi taj običaj ako pečati nestanu" kaže ona.
Drugi su, međutim, pragmatičniji. Horhe Salas-Gevara, predsednik i osnivač turističke kompanije New Paths Expeditions, oduševljen je koliko vremena bi novi digitalni proces mogao da uštedi.
"Provodim oko 250 do 300 dana godišnje na putu, stalno prelazeći granice, tako da je za ljude poput mene ova promena olakšanje", rekao je.
Iako će nekima nedostajati nostalgija prikupljanja pasoških pečata, mnogi planiraju da svoja putovanja obeleže na druge načine, poput prikupljanja magnetića za frižider ili drugih suvenira.
Ipak, za Biksbija će uvek postojati nešto posebno u posedovanju opipljivog zapisa o putovanjima.
Povezane vesti
"Ovo je, zapravo, veće pitanje analognog naspram digitalnog. Postoji nešto u tome kada imate dokument koji je bio sa vama dok ste bili tamo. Stvara neku vrstu aure oko fizičkog objekta koja nestaje kada sve postane digitalno", rekao je on.
Komentari (0)