U Jerusalimu se nalazi manastir kralja Milutina koji je podigao pre Gračanice: Svetinje grada koji spaja tri religije

Jerusalim, glavni grad Izraela, ali i Palestine, najveći je kamen spoticanja u njihovom međusobnom konfliktu. U njemu se nalaze neka od najvažnijih religijskih mesta za Jevreje, muslimane, ali i za hrišćane. Vodimo vas u ovaj sveti grad, grad kao nijedan drugi u svetu, jedan od najstarijih, najznačajnijih, ali i za život prilično komplikovano mesto. 

Jerusalim, sveti grad za Jevreje, muslimane i hrišćane. Njegova istorija, duga više od dve hiljade godina, smeštena je u Stari grad, opasan zidinama i podeljen na hrišćansku, muslimansku, jermensku i jevrejsku četvrt.

”Doći u Izrael je za većinu ljudi duhovno putovanje i iskustvo. Većina ljudi dolazi da ga poseti, u zavisnosti od svoje religije, da vidi svoje sveto mesto. Posebno za hrišćanstvo i judaizam, Izrael, a naročito Jerusalim, je najsvetije mesto. A za islam je takođe treće sveto mesto po redu”, rekao je za Euronews Srbija turistički vodič Josif Šošani.

Sionska gora i u njoj Dvorana poslednje ili Tajne večere Isusa Hrista sa apostolima, kada je Isus ustanovio pričešće, mesto je odakle posetu Jerusalimu počinju hrišćani. Dvoranu je prilikom svog prvog hodoćašća, otkupio Sveti Sava. 

Prema Novom zavetu, Isus je uhapšen, nakon što ga je Juda označio poljupcem, u Gestimanskom vrtu, pored koga je kasnije izgrađena Crkva Svih nacija.

Nakon osude, sa krstom na leđima, Isus je prešao Put suza ili Via Dolorosa, sve do Golgote, gde je razapet. Golgota se sada nalazi, kao i mesto gde je umro, skinut sa krsta i položen na Mironosnu ploču, u Hramu Vaskrsenja Hristovog, ili Crkvi Svetoga groba. Nedaleko od Mironosne ploče, mala kapela, edikula, u kojoj je mesto smrti i vaskrsenja Isusovog.

"Tama koja se pojavila prilikom njegovog stradanja, koja je bila određeni vremenski period je ustvari ona tama našeg neznanja i našeg života. Hristovim vaskresenjem ta tama je pobeđena i iz tog groba, malog mesta, je isijala jača i veća svetlost, svetlost večnog života i daje nam nadu u ovom životu, koliko god izgledao turubno, on je lep i pun radosti", objasnio je za Euronews Srbija Stefan Blagojević, veroučitelj iz Gračanice.

pexels.com

Hrišćani, svih konfesija, iz svih delova sveta, Crkvu Svetoga groba doživljavaju kao svoju. Unutar nje su manje pravoslavne, katoličke, evangelističke i ostale svetinje, kao i u čitavom jerusalimskom Starom gradu.   

U starom gradu Jerusalimu, u blizini crkve Svetoga groba, nalazi se i srpski manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila, koji je podigao kralj Milutin i to deset godina pre nego što je podigao Gračanicu.

Kralj Milutin je svetinju, koja danas pripada grčkoj crkvi, a za koju je Sveti sinod uputio molbu Jerusalimskoj patrijaršiji da se vrati pod okrilje Srpske pravoslavne crkve, podigao u čast vizantijske pobede protiv Persijanaca i kako bi srpski monasi hodočasnici, imali svoj hram.

"Možete da vidite i razliku u ikonostasu. Ovaj ikonostas je iz 11. veka. Kada je kralj Milutin sagradio ovu kapelu, postavljen je i ikonostas, i možete da vidite razliku u stilu. Pošto su je izgradili Srbi, stavili su i srpske motive", kaže episkop Demetrije iz Bratstva Jerusalimske patrijaršije.

A za muslimane, jedna od najvećih svetinja, džamija Al Aksa, nalazi se u blizini najstarijeg jevrejskog groblja, nastalog još u 16. veku, pored najprepoznatljivijeg mesta u Jerusalimu, Kupole na steni.

Za Jevreje pak, najvažniji i najposećeniji je Zapadni, Burakov ili Zid plača, gde vernici uz molitvu, oplakuju svoje uništene hramove. Zid plača, u čije pukotine svoje molitve ne ostavljaju samo Jevreji, svedoči o duhovnoj povezanosti tri religije.