Cene mlaznog goriva skaču, avio-prevoznici podižu karte: Da li je potrebno ranije bukirati letove za odmor

Rast cena mlaznog goriva, izazvan ratom u Iranu i poremećajima na globalnom tržištu nafte, doveo je do poskupljenja avionskih karata i uvođenja dodatnih taksi, zbog čega se putnici suočavaju sa neizvesnošću pred letnju sezonu.

Prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj, prosečna cena mlaznog goriva dostigla je prošle nedelje 195,19 dolara po barelu, što je blagi pad od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu, ali i dalje više nego dvostruko u odnosu na kraj februara.

U Sjedinjenim Američkim Državama, indeks Argus US premašio je 4,60 dolara po galonu, u poređenju sa oko 2,50 dolara pre izbijanja sukoba.

Gorivo inače čini između 25 i 35 odsto operativnih troškova avio-kompanija, pa je rast cena primorao prevoznike na brze mere. Tako je Junajted erlajns najavio smanjenje broja letova za pet odsto, SAS planira da otkaže najmanje 1.000 letova narednog meseca, dok Er Nju Ziland smanjuje kapacitete za pet odsto i otkazuje oko 1.100 letova do početka maja.

Pojedine kompanije su već povećale cene – Kataj Pasifik na svim rutama, Taj Ervejz za 10 do 15 odsto, dok su ErEjža i Kvantas uveli privremene doplate.

Prevoznici poput Lufthanze i Rajanera delimično su ublažili udar zahvaljujući ranije ugovorenim cenama goriva.

Manji kapaciteti i skuplje karte

Zbog preusmeravanja ruta koje izbegavaju Bliski istok i povećanog saobraćaja na alternativnim pravcima, operativni troškovi dodatno rastu.

Poskupljenja nisu ograničena samo na interkontinentalne letove – rast cena beleži se i na kratkim i domaćim linijama, a prolećni i letnji aranžmani već odražavaju nove uslove na tržištu.

Stručnjaci upozoravaju da čak i u slučaju smirivanja sukoba posledice po cene goriva i karata mogu potrajati.

Tanjug AP/Malin Wunderlich/dpa via AP

Specijalna savetnica generalnog sekretara UN za turizam Anita Mendirata ukazala je da se pažnja prevoznika ne odnosi samo na dostupnost sirove nafte, već i na rafinisano mlazno gorivo i logistiku njegovog dopremanja do aerodroma.

Putnici oprezni, tržište neizvesno

Putnici se sada suočavaju sa višim cenama i manjim izborom letova, dok turističke agencije beleže rast interesovanja za fleksibilne karte i bliže destinacije.

Prema navodima iz industrije, deo putnika odlaže rezervacije u nadi da bi eventualni diplomatski pomaci mogli stabilizovati tržište.

Istovremeno, platforme za rezervacije ukazuju da cene karata obično rastu kako se približava datum putovanja, naročito u poslednje tri nedelje pre polaska.

U međuvremenu, Evropska komisija je u pismu nacionalnim ministrima energetike pozvala na dobrovoljne mere štednje, uključujući i smanjenje putovanja, kako bi se ublažio pritisak na potrošnju energije.

Iako potražnja za letnjim putovanjima ostaje snažna, analitičari ocenjuju da se ponašanje putnika menja – rezervacije se prave ranije, boravci su duži, a osetljivost na cenu sve izraženija.

U takvim okolnostima, putnici su prinuđeni da biraju između ranije kupovine karata uz veću cenu ili čekanja uz rizik dodatnih poskupljenja i smanjenja dostupnih letova.

Kriza drma nemačkog giganta

Rat u Iranu počinje da se preliva i na evropski avio-saobraćaj, a posledice već osećaju putnici u Nemačkoj kroz rastuće troškove i moguće smanjenje broja letova.

Izvršni direktor Lufthanze Karsten Špor analizirao je interne scenarije u svetlu naglog rasta cena goriva i rizika od njegove nestašice.

Kompanija se suočava sa dodatnim izdacima od oko 1,5 milijardi evra za gorivo koje nije bilo obuhvaćeno dugoročnim ugovorima po fiksnim cenama.

Tanjug AP/Michael Probst

Prema rečima Špora, povećanje cena avio-karata praktično je neizbežno. To će se najpre odraziti na nove rezervacije, dok bi istovremeno moglo doći i do smanjenja ukupnog broja letova.

Razlog za to je i planirano smanjenje operativne flote, što bi dodatno ograničilo ponudu u narednom periodu.

Plan prizemljenja aviona

Kako se navodi, Lufthanza razmatra dvostepeni plan prilagođavanja. U prvoj fazi moglo bi biti prizemljeno oko 20 aviona, dok bi u slučaju daljeg pogoršanja situacije taj broj mogao porasti na 40 letelica, što predstavlja do pet odsto ukupnih kapaciteta.

Najviše su ugroženi stariji modeli aviona sa većom potrošnjom goriva. Špor upozorava da rat ne utiče samo na cenu, već i na dostupnost goriva. Oko 40 odsto potreba Evrope za kerozinom do nedavno je dolazilo iz regiona Zaliva, što dodatno komplikuje situaciju.