Poslednji zid u Evropi koji deli polove: Novi incident ponovo pokrenuo raspravu o sudbini čuvene plaže (FOTO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok jedni u njemu vide simbol identiteta Trsta, drugi, uglavnom turisti, opisuju ga kao "anomaliju zaglavljenu u srednjem veku". Ipak, gradsko kupalište La Lanterna, svima poznato kao El Pedoćin, prkosi vremenu. Ono je ostalo jedino priobalno zdanje u Italiji, a verovatno i u celoj Evropi, gde se, prema strogom pravilniku, muškarci i žene sunčaju odvojeni visokim zidom.
Ova "podeljena posebnost" ponovo se ovog leta našla u centru pažnje javnosti. Na jednoj strani su kritičari koji u razdvajanju polova vide relikt prošlosti koji se više ne uklapa u savremeno, inkluzivno društvo. Na drugoj su redovni posetioci koji ovaj zid brane kao stvar slobodnog izbora, lokalnu tradiciju i oazu mira koja i dalje ima svoj smisao. Ovu stranu otvoreno je podržao i gradonačelnik Trsta Roberto Dipjaca, poručivši na društvenim mrežama: "Istorija i specifičnosti mog Trsta se ne dovode u pitanje".
Nasleđe Habzburga i plaža "za običan narod"
Euronews Srbija
Iako je tačno poreklo Pedoćina nejasno, nastanak kompleksa vezuje se za period između 1903. i 1908. godine, u vreme velike urbanističke ekspanzije grada. "Banjo Lanterna je od samog početka važila za plažu nižih slojeva. Bila je to jednostavna površina bez ikakvih usluga; ko god je išao tamo, morao je od kuće da ponese ekser koji bi zakucao u konstrukciju kako bi imao gde da okači odeću", objašnjava tršćanski istoričar i novinar Zeno Saračino.
Vremenom je El Pedoćin postao jedan od najautentičnijih simbola tršćanskog identiteta. Njegov nadimak potiče iz lokalnog dijalekta i znači "vaška" – verovatno zbog gužve koja je vladala na malom prostoru plaže. Danas ulaz košta svega 1,20 evra, što je simbolična cena jednaka ceni autobuske karte, namerno zadržana kako bi plaža ostala dostupna svima.
Incident koji je pokrenuo lavinu
Euronews Srbija
Nedavni događaj ponovo je rasplamsao debatu. Jedan par turista ušao je u kompleks i smestio se u mušku zonu, ignorišući zid. Pažnju im je skrenula pedesetogodišnja meštanka koja se u muškom delu nalazila sa suprugom kako bi pomogli svom sinu sa invaliditetom – što je jedan od retkih izuzetaka koje pravilnik dopušta.
Kada je žena pokušala da podseti turiste na pravilo koje važi duže od veka, izbila je žučna rasprava. Za redovne posetioce, ovo pravilo je svetinja: muškarci i žene ulaze na različite kapije i sreću se tek u moru, iza bova koje razgraničavaju zone.
"Razdvajanje muškaraca i žena vuče korene iz austrougarskog zakonodavstva, koje je strogo kažnjavalo radnje protivne javnom moralu", objašnjava Saračino. I dok su takve plaže nekada bile česte širom Nemačke i severne Evrope, tokom decenija su gotovo sve nestale. Pedoćin je opstao, i to ne slučajno. Kada je pedesetih godina prošlog veka predloženo rušenje zida radi modernizacije, većina građana Trsta, a posebno žena, glasala je protiv.
Povezane vesti
Sloboda izbora ili diskriminacija?
Euronews Srbija
U tome i leži srž problema. Kritičari smatraju da je ovakva podela oblik diskriminacije koja narušava principe ravnopravnosti. S druge strane, oni koji svakodnevno posećuju La Lanternu odbacuju te optužbe. Za njih zid nije simbol konzervativizma, već utočište.
Mnoge žene, stariji sugrađani i porodice ističu da se osećaju slobodnije i opuštenije u razdvojenom okruženju, gde su privatnost i mir zagarantovani. Argument je jednostavan: niko nije primoran da dođe baš ovde. Trst nudi desetine mešovitih plaža, a Pedoćin je samo jedna, specifična alternativa.
Pedoćin nastavlja da deli javnost baš onako kako zid deli pesak. Dok jedni u njemu vide mračni odjek prošlosti, za druge je to dragoceni komadić istorije koji nudi drugačiji vid suživota i slobode. Više od veka kasnije, zid i dalje stoji, podsećajući nas da tradicija ponekad preživljava ne zato što je nametnuta, već zato što je ljudi i dalje biraju.
Komentari (0)