Klimatske promene podstiču širenje "bakterije koja jede meso" u evropskim morima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sada kada je leto zvanično počelo, milioni turista željno iščekuju svoje odmore i, u mnogim slučajevima, planiraju da se upute ka obali kako bi uživali na plaži. Međutim, ove godine duga senka nadvila se nad turistički sektor zbog širenja bakterija u moru, što je već primoralo vlasti da zatvore nekoliko plaža u Španiji.
Poslednjih godina, duž različitih delova evropske obale, zabeleženi su slučajevi zagađenja i zdravstvenih upozorenja koji su doveli do ograničenog pristupa moru, u okolnostima sve viših temperatura vode i rastućeg turističkog pritiska.
"Mediteran nam pokazuje kako izgleda topliji svet. Zemlje koje dele ovo more još uvek mogu da izaberu da dele i rešenje", kaže Hatim Aznague, analitičar za projekte, klimatske akcije i energetsku otpornost pri Uniji za Mediteran, u izjavi za Euronews.
Pretnja od "bakterije koja jede meso"
Posebna zabrinutost vlada zbog bakterije Vibrio, popularno poznate kao "bakterija koja jede meso", mikroorganizma koji se prenosi vodom i prirodno živi u morskim i bočatim vodama, naročito u područjima gde se reke ulivaju u more.
Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), "Vibrio je vodena bakterija koja se može pronaći u morskim plodovima", a neki sojevi mogu izazvati sve, od gastroenteritisa do teških, pa čak i smrtonosnih infekcija.
Među najznačajnijim vrstama u Evropi su Vibrio vulnificus, Vibrio parahaemolyticus i određene varijante Vibrio cholerae. EFSA upozorava da ove bakterije mogu izazvati infekcije putem konzumiranja sirovih morskih plodova ili kontakta otvorenih rana sa vodom.
"Vibrio je bliski srodnik bakterije koja izaziva koleru, iako ta dva mikroorganizma uzrokuju veoma različite bolesti. U teškim slučajevima, infekcija može izazvati nekrotizirajući fasciitis, pri kojem se tkivo oko rane ubrzano razgrađuje. Bakterija takođe može dospeti u krvotok i izazvati sepsu, a u nekim slučajevima pacijentima je potrebna amputacija zahvaćenog ekstremiteta", objašnjava organizacija Gavi.
Pixabay
Povezane vesti
Pored toga, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) upozorio je na "povećan rizik od Vibrio infekcija tokom čitave letnje sezone", naročito tokom toplotnih talasa, poput onog koji se očekuje u Evropi ovog juna, kao i u plitkim priobalnim vodama. Rizik nije samo zdravstveni već i ekološki: ove bakterije napreduju u sredinama u kojima je narušena prirodna ravnoteža morskog ekosistema.
Mediteran, "pregled" klimatskih promena
Ovaj fenomen je posebno vidljiv u Sredozemnom moru, koje naučnici smatraju jednom od regija najugroženijih globalnim zagrevanjem. Aznague, stručnjak za klimatsku i energetsku politiku, upozorava da ovaj fenomen nije izolovan, već strukturne prirode.
"Važno je naglasiti da Mediteran nije žrtva klimatskih promena, već njihov pregled unapred. To je jedno od mora koje se najbrže zagreva na planeti", navodi.
Analitičar ističe da porast temperature vode, u kombinaciji sa zagađenjem i nižim salinitetom u priobalnim područjima, stvara idealne uslove za razmnožavanje patogena.
"Toplija voda, naročito tamo gde je manje slana, na ušćima reka i u lagunama koje su od njih odsečene, postaje pogodnija za razvoj patogenih bakterija", kaže.
Nedavni izveštaji, poput onog EFSA-e, upozoravaju da se "očekuje da će rasprostranjenost bakterije Vibrio u morskim plodovima porasti kako širom sveta tako i u Evropi usled klimatskih promena", naročito u vodama sa niskim salinitetom i u estuarima. Mediteran, sa svojim velikim turističkim pritiskom i ubrzanim zagrevanjem, tako postaje jedno od ključnih područja ove biološke transformacije.
Ekonomski uticaj koji direktno pogađa turizam
Pored zdravstvenog rizika, širenje bakterije Vibrio ima i direktne ekonomske posledice. Sam Aznague to sažima bez ulepšavanja.
Povezane vesti
"Na našim obalama, obalna linija nije deo ekonomije — ona jeste ekonomija", kaže.
Zatvaranje plaža ili izdavanje zdravstvenih upozorenja usred turističke sezone direktno pogađa jedan od najvažnijih pokretača evropske ekonomije: turizam vezan za plaže.
"Zatvorena plaža predstavlja posledicu klimatskih promena koja dolazi sa računom za naplatu", kaže analitičar, koji takođe upozorava na cenu "narušene reputacije za čiju su obnovu potrebne godine".
Mediteran je najposećenija turistička regija na svetu, što dodatno pojačava posledice svakog privremenog zatvaranja. Hoteli, restorani i lokalne privrede direktno zavise od stabilnosti obale, koja je sada ugrožena sve učestalijim biološkim pojavama.
Prema EFSA-i, rast temperatura i ekstremni vremenski događaji umnožavaju broj područja koja su izložena riziku, dok antimikrobna otpornost otkrivena kod nekih sojeva predstavlja dodatni razlog za zabrinutost kada je reč o javnom zdravlju.
Sadašnji rizik, a ne budući
Za Uniju za Mediteran, ovaj problem više ne pripada klimatskoj budućnosti, već sadašnjosti. Ovo more služi kao globalni termometar za ono što bi moglo da se dogodi u drugim regionima tokom narednih decenija.
Rešenje, insistira Aznague, leži u većoj saradnji i usvajanju koordinisanih mera, naglašavajući: "Nije prihvatljivo praviti ustupke kada su u pitanju naše zdravlje ili klima".
U ovom kontekstu, bakterija Vibrio nije samo rastuća pretnja po zdravlje, već i pokazatelj morskog ekosistema koji prolazi kroz vrtoglavu transformaciju. Ili, kako Aznague rezimira u intervjuu: "Bakterije nisu priča, one su glasnici; priča je more koje je izbačeno iz ravnoteže usled toplote i zagađenja".
Komentari (0)