Procene bezbednosti na istočnom krilu NATO-a: Ruske pretnje i eskalacija hibridnog ratovanja u Evropi

Nedavno objavljivanje, a potom i ekspresno uklanjanje pretećeg teksta na ruskoj državnoj agenciji RIA Novosti, ponovo je pokrenulo ozbiljne rasprave o bezbednosnoj situaciji na istočnom obodu NATO-a i stvarnim namerama Moskve prema Severnoatlantskoj alijansi.

Reč je o analizi autorskog teksta Aleksandra Nosoviča, glavnog urednika prokremljskog portala RuBaltic.ru, objavljenoj 25. septembra pod naslovom "Rusija se suočava sa još jednom specijalnom vojnom operacijom. Biće veoma kratka“.

U spornom članku Litvaniji se direktno pretilo potencijalnim raketnim udarima, a objavljen je neposredno nakon što je litvanski parlament podržao ukidanje ustavne zabrane držanja nuklearnog naoružanja na svojoj teritoriji.

RIA Novosti su tekst ubrzo obrisale, uz obrazloženje da izneti stavovi ne predstavljaju uređivačku politiku kuće niti zvanične stavove državnog vrha Rusije.

Hibridne operacije, sabotaže i upozorenja evropskih zvaničnika

Uprkos povlačenju teksta, analiza portala Espreso ukazuje na to da se ovaj incident uklapa u širi kontekst pojačanih hibridnih aktivnosti Rusije na tlu Evrope, uključujući sajber napade, sabotaže, primenu elektronskog ometanja i ulogu dronova.

Na rastući rizik upozorio je i poljski premijer Donald Tusk, navodeći nakon susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom krajem avgusta da eskalacija intenzivno raste te da narednih šest meseci predstavlja ključni period za pripremu Alijanse na različite scenarije, pieš Defense Express.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda upozorio je još u julu na obaveštajne podatke koji ukazuju na moguće ruske provokacije usmerene na saobraćajnu i energetsku infrastrukturu u Baltiku i Poljskoj.

Tanjug AP/Mindaugas Kulbis

Danska premijerka Mete Frederiksen i šef češke obaveštajne službe Mihal Kudelka takođe su ukazali na jačanje hibridnog ratovanja, pri čemu Kudelka ne isključuje mogućnost ograničenog ruskog upada na teritoriju NATO-a već u narednim mesecima.

Obaveštajne službe više zemalja, poput Nemačke i Švedske, saglasne su da će obim sabotaža nastaviti da raste, dok je američka CIA upozorila na potencijalne udare dronovima u Francuskoj, Italiji ili Španiji. Analitičar Rajan Mekbet sugeriše da bi popularna turistička mesta u ovim zemljama mogla postati mete s ciljem zastrašivanja javnosti i smanjenja podrške Ukrajini.

Potencijalna žarišta i strategije pritiska

Među ključnim tačkama potencijalne eskalacije u baltičkom regionu izdvaja se Suvalki koridor – jedina kopnena veza Poljske sa baltičkim državama koja se nalazi između Kalinjingradske oblasti i Belorusije.

Druga kritična tačka je estonski pogranični grad Narva, gde bi izgovor za intervenciju mogla biti navodna zaštita ruskojezičnog stanovništva, po modelu primenjenom na Krimu i u Donbasu 2014. godine.

Pored toga, Finska se zbog duge granice sa Rusijom i snažnog sistema teritorijalne odbrane posmatra pre svega kao teren za testiranje pritiska i povrede vazdušnog prostora nego kao meta masovne vojne invazije.

Slično, švedsko ostrvo Gotland u Baltičkom moru, gde je vojni garnizon obnovljen 2018. godine, ima veliku stratešku važnost, ali trenutne procene ne ukazuju na ruske namere njegovog zauzimanja. Osim konvencionalnih pretnji, Rusija intenzivno koristi sajber napade, GPS ometanje i opstrukciju komunikacija.

Vojna ograničenja Moskve i ocene stručnjaka

Iako pojedini analitički centri, poput Instituta za proučavanje rata (ISW), upozoravaju da bi Rusija mogla predstavljati pretnju po NATO ranije nego što se predviđa, mnogi stručnjaci ukazuju na ozbiljna vojna i resursna ograničenja sa kojima se Moskva suočava zbog rata u Ukrajini.

List Njuzvik (Newsweek) navodi pet ključnih razloga zbog kojih je direktni sukob sa NATO-om malo verovatan u bliskoj budućnosti: ogromni gubici u Ukrajini, usporavanje regrutacije od kraja 2025. godine, tehnološka zavisnost od Kine, slabosti u modernizaciji nuklearnog arsenala (uključujući neuspešno testiranje rakete Sarmat 2025. godine), kao i moćno nuklearno odvraćanje Alijanse.

Ukrajinski vojni eksperti ocenjuju da trenutni manevri i nagomilavanje rezervi preko Belorusije predstavljaju pre svega vojno poziranje i politički pritisak Kremaljskih vlasti, mada naglašavaju da se nijedan scenario ne sme u potpunosti odbaciti.