"Supermarket safari" osvaja turiste: Lokalna kultura krije se na pijacama, a umesto magneta sve češće "kupujemo priču"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ako želite da neku zemlju upoznate iz potpuno drugačijeg ugla, možda ne bi trebalo da zaobiđete mesto koje na prvi pogled nema mnogo veze sa turizmom – lokalni supermarket, pijacu ili malu zanatsku radnju. Takozvani "supermarket safari" postaje jedan od zanimljivijih trendova u putovanjima, jer turistima omogućava da kroz proizvode koje kupuju lokalni stanovnici zavire u njihovu svakodnevicu, navike i standard.
Umesto klasičnog obilaska znamenitosti, sve više putnika želi da vidi kako izgleda svakodnevni život na destinaciji – šta ljudi jedu, gde kupuju, koje proizvode koriste i kakve lokalne proizvode mogu da ponesu sa sobom. Turistički stručnjaci ocenjuju da ovakva iskustva mogu da budu važan deo ponude jedne zemlje, posebno kada se povežu sa gastronomijom, zanatima i lokalnom kulturom.
Kako je za Euronews Srbija objasnio turizmolog i vlasnik turističke agencije Ljubiša Nešovanović, termin "supermarket safari" možda nije najsrećniji, ali ideja koja stoji iza njega jeste važna.
"Meni malo smeta taj 'super' u tome, ali 'market' je nešto što je primereno, jer se to pre svega odnosi na lokalne prodavnice, lokalne proizvođače i, naravno, pijace", rekao je Nešovanović za Euronews Srbija.
AP Photo/Vincent Thian
On podseća da odlazak u inostranstvo zbog kupovine nije nova pojava. Nekada su organizovane čitave šoping ture, a Trst je bio jedna od najpoznatijih destinacija. Ipak, današnji trend se razlikuje od nekadašnjeg odlaska preko granice isključivo zbog povoljnije kupovine.
Turistima je, kako objašnjava, sve važnije da kroz hranu, piće, običaje i domaću radinost upoznaju zemlju koju posećuju.
"Jednu zemlju upoznati kroz kulturno nasleđe, kroz hranu, piće, kroz običaje i, naravno, kroz onu domaću radinost, najlepši je način", ističe Nešovanović.
Povezane vesti
Takav pristup turizmu sve je prisutniji i na međunarodnim turističkim sajmovima. Degustacije čokolade u Belgiji, vina i lokalne hrane odavno su deo turističke ponude, dok se sve više promovišu i radionice na kojima posetioci mogu sami da učestvuju u izradi tradicionalnih predmeta ili pripremi hrane.
AP Photo/Nam Y. Huh
Beograd nudi unikatne proizvode, prošlo vreme magneta
Nešovanović navodi da i Srbija ima veliki potencijal za ovakav vid turizma. Strani gosti, prema njegovom iskustvu, sve češće traže autentične proizvode domaćih kreatora i zanatlija.
Kao jedan od primera navodi Čumićevo sokače u Beogradu, gde se mogu pronaći proizvodi malih proizvođača – od sapuna i nakita do odeće i drugih rukotvorina. Posebno mesto imaju i stari zanati, koje turističke agencije sve češće uključuju u programe za strane grupe.
"Moderni trendovi nisu samo storytelling, već i story-living. Sednete da sami napravite od gline onaj krčag ili neki suvenir, spremate gibanicu zajedno sa domaćinima“, objašnjava Nešovanović.
Unsplash
Upravo takva iskustva, ocenjuje, postaju vrednija od klasičnih suvenira koji se kupuju u velikim turističkim prodavnicama.
"Čini mi se da je vreme tih magneta i tako dalje prošlo. Više se sada nose, mimo eventualno lepih pakovanja hrane i pića, neke upotrebne stvari, kao što su razne činije, čaše, čokanji i tako dalje", kaže on.
Pijaca: mesto susreta turista sa lokalnom kulturom
Ipak, granica između turističkog iskustva i klasičnog šopinga i dalje postoji. Dok se u neke gradove odlazi zbog povoljnije kupovine ili određenih brendova, drugi odlazak u lokalnu prodavnicu ili na pijacu ima potpuno drugačiju svrhu.
AP Photo/Thein Zaw
Povezane vesti
Beč, na primer, osim kulturnih sadržaja, turistima nudi i velike šoping centre, dok se u aranžmane za Bratislavu mogu uključiti degustacije vina i obilazak mesta povezanih sa lokalnim zanatstvom. Slično je i u Italiji, gde postoje veliki outlet centri poput onih kod Đenove ili Venecije.
Nešovanović navodi da se termini putovanja ponekad prilagođavaju i periodima rasprodaja, ali naglašava da motiv nije uvek samo cena.
Posebno zanimljivu ulogu imaju pijace, koje sve više postaju mesta susreta turista sa lokalnom kulturom. One nude ono što veliki tržni centri često ne mogu – autentičnu hranu, lokalne proizvode, zanate i neposredan kontakt sa stanovnicima.
Povezane vesti
I Srbija taj potencijal sve više koristi. Nešovanović navodi Palilulsku i Zemunska pijacu kao mesta koja mogu da budu zanimljiva i stranim turistima. Na njima se danas, osim tradicionalne kupovine, razvija i gastronomska ponuda, pa posetioci mogu da probaju hranu pripremljenu na licu mesta.
"Mi imamo kruzere koji pristaju upravo pored pijace. I ljudi žele da odu tamo. Obavezno, kada završimo razgledanje Beograda, vodič sa njima prođe i svi uvek nešto, da li je to sir, da li je to voće, povrće ili nešto sa roštilja, obavezno probaju", objašnjava Nešovanović.
Tako pijaca prestaje da bude samo mesto za kupovinu i postaje deo turističke rute.
Od magneta do uspomene koja ima priču
Isti princip može se primeniti i na suvenire. Umesto generičkih predmeta koji bi mogli da se kupe bilo gde, sve više turista traži nešto što je direktno povezano sa mestom koje su posetili.
To može biti ručno izrađena činija, komad nakita, lokalna hrana, predmet napravljen tradicionalnim zanatom ili nešto što će se koristiti godinama nakon putovanja.
Takav suvenir nije samo predmet, već podsećanje na iskustvo.
"Postoje stvari koje možete da kupujete bilo gde, koje imaju neku primenu i kada se, mislim, igrate neku partiju šaha i tako dalje, uvek se setite tih lepih putovanja", kaže Nešovanović.
Zbog toga bi „supermarket safari“ možda preciznije bilo posmatrati kao deo šireg trenda u turizmu – želje da se destinacija ne samo vidi, već i doživi.
U tom smislu, lokalna prodavnica može da kaže mnogo o jednoj zemlji. Pijaca još više. A radionica, u kojoj turistički posetilac sam napravi predmet ili zajedno sa domaćinom pripremi tradicionalno jelo, pruža iskustvo koje teško može da se zameni fotografijom ispred neke znamenitosti.
Komentari (0)