Srbija u top 10 na svetu po turističkom "bumu": Odakle nam stižu strani gosti i koje ih destinacije privlače?

Srbija je jedan od najvećih pobednika postpandemijskog turističkog buma na globalnom nivou. Naša zemlja zauzela je 9. mesto u svetu po rastu broja stranih turista od 27 odsto u odnosu na 2019. godinu, pokazuju najnoviji podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Posmatrano samo među evropskim zemljama koje su ušle u svetskih Top 10, Srbija je ostvarila drugi najbolji rezultat, odmah iza Norveške.

Skok broja stranih turista nije slučajan, u velikoj je meri rezultat širenja mreže direktnih letova. Otvaranje tržišta Severne Amerike i Azije olakšali dolazak gostiju u Srbiju, rekao je za Euronews Srbija diretkor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.

"Dok nismo imali redovne linije, bilo je jako teško bilo koga ubediti da dođe. Razvoj direktnih avio-linija omogućio je jednostavnost dolaska na destinaciju i odmah ste daleko atraktivniji. Iz Kine smo, na primer, nekada imali jednu, a sada tri direktne linije, što je značajno uticalo na odziv turista sa tog tržišta", ističe direktor YUTE.

Posebno mesto zauzima tursko tržište, odakle dolazi i najviše stranih turista.

"Turci su nam trenutno lideri među stranim gostima. Imamo oko 14 do 15 direktnih linija prema Istanbulu i Ankari zajedno preko kompanija Air Serbia i Turkish Airlines. Ta laka dostupnost omogućava dobru promociju", objasnio je Seničić.

Pored Turske i Kine, beleži se i značajan priliv gostiju iz Španije i celokupne Zapadne Evrope, dok poseban segment čine državljani Rusije, sa kojom Srbija i dalje ima obimnu direktnu avio-vezu.

Seničić napominje da je rusko tržište specifično, jer mnogi od njih ovde ne borave samo kao klasični turisti, već su se privremeno ili trajno nastanili, ali se kroz protok i dalje rotiraju i utiču na turističke pokazatelje.

Beograd nosi polovinu poseta, ali Zlatibor i banje privlače nove goste

Iako je glavni grad i dalje neprikosnoveni centar turizma, trendovi pokazuju da se strani gosti sve više odlučuju za istraživanje unutrašnjosti Srbije.

"Beograd nosi preko 50 odsto ukupnih dolazaka svih stranih gostiju, što je logično s obzirom na veličinu aerodroma i atraktivnost grada. Međutim, Novi Sad i Niš takođe beleže odlične rezultate zahvaljujući manjim aerodromima", objašnjava Seničić.

Među najpopularnijim vanserijskim i regionalnim destinacijama izdvajaju se Zlatibor, Vrnjačka i Soko Banja, kao i banje u Vojvodini. Na tim lokacijama primetan je porast turista sa Dalekog istoka, iz Turske, ali i iz susednih zemalja poput Bugarske. Bolja putna infrastruktura omogućila je agencijama da organizuju i jednodnevne izlete iz Beograda ka Zlatiboru ili Vrnjačkoj Banji, što je ranije bilo teško izvodljivo.

Seničić ističe da u Srbiji ima dosta agencija koje stranim turistma nude kružne ture.

"Imamo lokalnu agenciju na Zlatiboru koja dovodi na hiljade turista sa Malte. Oni čarterima sleću u Beograd, a potom se prevoze na planinu i tamo borave – kao što naši ljudi idu na more, tako oni dolaze na planinu. Takođe, u Bajinoj Bašti imamo agenciju sa sopstvenim brodovima za kružne ture po zapadnoj Srbiji i do Višegrada", naveo je primere sagovornik Euronews Srbija.

Tanjug/Dimitrije Nikolić

Glavni cilj duži boravak

Za razliku od primorskih zemalja, Srbija nema izraženu sezonalnost, što u turizmu predstavlja veliku prednost. Najveća posećenost je u periodu kasnog proleća i leta, kao i tokom zimskih praznika (od sredine decembra do kraja januara), kada potražnja diktira i nešto više cene smeštaja.

Ipak, glavni fokus i najveći izazov za srpski turizam u narednom periodu biće produžetak prosečnog boravka gostiju.

"Pre korone, prosek boravka stranaca bio je ispod tri noći (oko 2,3 do 2,5). Sada je to skočilo na nešto više od tri, bliže četiri noći. Međutim, naš najveći izazov jeste da dođemo do brojeva koje imaju druge kontinentalne zemlje. Primera radi, Mađarska ima prosečan broj noćenja oko sedam. Kada bismo produžili boravak gostiju, to bi našem turizmu donelo daleko veći promet i značajno više prihode", zaključuje Aleksandar Seničić.

Velike promene u globalnom turizmu

Globalna turistička mapa se menja, a podaci koje je objavio Visual Capitalist na osnovu statistike OECD-a prikazuju promene u broju posetilaca od 2019. do 2025. godine.

Na samom vrhu liste pobednika nalazi se Saudijska Arabija sa rastom od 67 odsto zahvaljujući ogromnim ulaganjima u turizam, a prate je Maroko sa 53 odsto, Egipat sa 47 odsto, Brazil sa 46 odsto i Kolumbija sa 45 odsto više posetilaca.

Japan je jedina azijska zemlja među prvih deset sa rastom od 34 odsto, dok Čile beleži 33 odsto.

Evropa takođe ima svoje predstavnike u samom vrhu. Srbiju je Norveška pretekla "za dlaku" sa rastom od 28 odsto, a na 10. mestu je treća destinacija sa drevnog kontinenta – Danska sa 22 odsto.

Pored njih, lep oporavak i rast zabeležili su i Portugalija, Španija i Francuska.

Sa druge strane, među najvećim gubitnicima našao se Izrael, koji je zbog oružanih sukoba u Gazi doživeo ubedljivo najveći pad u svetu od čak 71 odsto. Druga na listi zemalja sa najvećim padom jeste Irska sa 32 odsto manje posetilaca u odnosu na 2019. godinu. Značajan pad zabeležen je i u Južnoj Americi, gde su Argentina i Peru pali za 23 odsto i 22 odsto, dok su Sjedinjene Američke Države i Kanada zabeležile pad od 14 i 11 odsto.

Čak su i neke tradicionalne evropske destinacije zabeležile negativne rezultate, pa je tako Nemačka ostala uskraćena za 6, a Italija za 5 odsto turista.