Masovni turizam uveliko ugrozio evropske bisere, ali još uvek postoje neotkrivene alternative - gde se nalaze?

Sa ograničenim zemljištem i krhkom infrastrukturom, ostrva su među destinacijama koje su najviše pogođene masovnim turizmom.

Masovni turizam ponovo testira granice najposećenijih mesta u Evropi, a ostrva su među najteže pogođenim. Sa ograničenim prostorom i osetljivom infrastrukturom, rekordan broj posetilaca je podigao troškove stanovanja i preopteretio lokalne usluge do tačke pucanja.

Poslednjih godina, protesti su izbili širom arhipelaga dok stanovnici pozivaju lokalne vlasti da počnu da stavljaju njih na prvo mesto.

Nova analiza kompanije BookRetreats.com istražila je koja su ostrva najviše preopterećena, a koja su tiho razvijala održiviji pristup.

Prekomerni turizam je posebno štetan u malim regionima

"Turizam je transformisao mnoga evropska ostrva, ali tempo i obim više nisu održivi", kaže Šon Keli, suosnivač BookRetreats.com.

"Kada su lokalni sistemi preopterećeni i zajednice potisnute, to je znak da nešto treba da se promeni. Zato je toliko važno da analiziramo podatke, razumemo gde je pritisak najveći i počnemo da biramo destinacije koje zaista mogu imati koristi od našeg prisustva"

Veb-sajt za rezervaciju smeštaja analizirao je najnovije podatke Evropske komisije, fokusirajući se na broj noćenja u turističkom smeštaju po kvadratnom kilometru (km2), ključnu meru gustine turizma.

Ovaj pokazatelj otkriva koliko se turizam koncentriše u malim regionima, što je posebno značajno za ostrva gde su infrastruktura, zemljište i prirodni resursi ograničeni.

Malta je ostrvo sa najvećom gustinom turista u Evropi

profimedia

Majorka je možda najposećenije ostrvo u Evropi, ali nijedna destinacija ne sabija više turizma u tako mali prostor kao Malta.

Sa samo 316 km2, Malta je dovoljno mala da stane u London pet puta, a ipak beleži više od 38.700 noćenja po kvadratnom kilometru.

Pritisak je vidljiv širom arhipelaga, posebno na turističkim žarištima poput Plave lagune na Kominu, koja privlači i do 12.000 posetilaca dnevno tokom leta.

Zbog intenzivnog pritiska koji ove brojke vrše na lokalno okruženje i infrastrukturu, zvaničnici su nedavno uveli dnevno ograničenje od 4.000 posetilaca na ovom lokalitetu, a sada je potrebna i rezervacija.

Uprkos ovim očiglednim problemima, vlada je najavila planove da poveća ukupan broj dolazaka na 4,5 miliona do 2034. godine.

Kanarska ostrva osećaju pritisak prekomernog turizma

Unsplash

Očekivano, nakon Malte na listi sledi niz španskih ostrva.

Poznato po zlatnim plažama, vulkanskim stazama i celogodišnjem suncu, Lanzarote je odavno magnet za turiste. Podaci pokazuju da ovo ostrvo sada beleži više od 21.600 noćenja po kvadratnom kilometru.

Tenerife beleže 16.873 noćenja, a odmah iza njih je Gran Kanarija sa 16.709. Čak i Fuerteventura, koja se često reklamira kao mirnija opcija, zauzima 12. mesto među najzasićenijim ostrvima kontinenta.

Iako turizam čini oko 35 odsto BDP-a Kanarskih ostrva, mnogi stanovnici kažu da cena masovnog turizma prevazilazi koristi.

Sa približavanjem leta, protesti su se proširili širom ostrva, a hiljade ljudi je izašlo na ulice tražeći ograničenje broja posetilaca, strožu kontrolu kratkoročnog iznajmljivanja i zaštitu kanarske kulture.

Baleari otišli predaleko

Unsplash

Decenijama su Ibica i Formentera privlačile putnike svojim tirkiznim vodama i legendarnim noćnim životom. Ali za 170.000 ljudi koji ova ostrva zovu domom, obim turizma je takođe postao preplavljujući.

Prošla godina je donela rekordan broj od 3,7 miliona posetilaca, zajedno sa još jednom sezonom rastućih zakupnina, zagušenih puteva i prepunih plaža. Sa preko 17.000 noćenja po km2, Ibica i Formentera su najpreopterećenija od Balearskih ostrva.

Dok se lokalno stanovništvo slaže da je turizam vitalan, mnogi kažu da je ravnoteža otišla predaleko, podižući troškove života i čineći stanovanje nepristupačnim.

U aprilu 2025. godine, regionalna vlada je odobrila novi set mera za suzbijanje turizma kako bi ograničila uticaj. Među njima su strože sprovođenje dozvola za turistički najam i zabrana stvaranja novog turističkog smeštaja u višeporodičnim stambenim zgradama.

Severnoevropska ostrva koja praktikuju održivi turizam

Uprkos sumornim izgledima za mnoga evropska ostrva, desetine njih ostaju primeri destinacija gde održivi turizam koristi stanovnicima.

Za putnike spremne da se upute na sever, Svalbard nudi pravi spokoj u Evropi. Sa samo 2,4 noćenja po kvadratnom kilometru, ovaj arktički arhipelag je najmanje pretrpana ostrvska destinacija na kontinentu.

Dostupan sa kopnenog dela Norveške, Svalbard deluje kao prava granica civilizacije. Leti se ponoćno sunce prostire preko tihih glečera i širokih fjordova, čineći ga jednim od retkih mesta u Evropi gde možete planinariti, voziti kajak ili jednostavno sedeti a da ne vidite žive duše.

Unsplash

Ono što čini Svalbard posebno jedinstvenim jeste njegov pristup turizmu.

Preko dve trećine arhipelaga zaštićeno je nacionalnim parkovima i prirodnim rezervatima. Polarni medvedi, arktičke lisice i irvasi slobodno lutaju, dok stroga pravila o zaštiti životne sredine određuju gde posetioci mogu ići i kako putuju.

Smeštaj je ograničen, uglavnom na tradicionalne hotele i male hostele oko Longjirbijena, sa minimalnim novim razvojem u planu.

Kruzerski turizam, koji je nekada bio u porastu, sada se preispituje. Kako Norveška pooštrava ekološke propise, budućnost ukazuje na manja ekspedicijska krstarenja koja imaju manji uticaj na životnu sredinu umesto velikih brodova.

Olandska ostrva u Finskoj i švedski Gotland takođe se ubrajaju među najmanje pretrpana ostrva Evrope, nudeći sporije, avanturističke alternative daleko od uobičajenih gužvi.

Grčko ostrvo koje je izbeglo prekomerni turizam

Unsplash

Uprkos tome što je peto najveće ostrvo u Grčkoj, Hios ostaje iznenađujuće van radara. Otprilike je iste veličine kao Lanzarote, ali beleži oko 21.000 manje noćenja po kvadratnom kilometru.

To je delom i namera. Hios je dugo bio ekonomski samodovoljan, zahvaljujući retkom drveću mastike, koje raste na samo nekoliko mesta u svetu.

Bez pritiska da razvije turizam velikih razmera, ostrvo je zauzelo održiviji pristup, fokusirajući se umesto toga na male, porodične pansione, prenamenjene kamene kuće i očuvanje svog kulturnog nasleđa.

Sela poput Pirgija i Meste deluju netaknuta vremenom, a plaže, iako prelepe, ostaju blaženo neprenatrpane. Priroda se ovde poštuje, a rezultat je vrsta turizma koja odgovara mestu, umesto da ga preoblikuje.

Druga grčka ostrva koja se ubrajaju među najmanje pretrpana u Evropi uključuju Eviju, Lezbos, Limnos, Ikariju i Samos.

Jero, biser Kanara koji turisti zaobilaze

Unsplash

Na zapadnom rubu Kanara, Jero deluje svetovima udaljeno od najprometnijih turističkih središta regije. Sa samo 610 noćenja po km2, to je najmanje pretrpana ostrvska destinacija u Španiji.

Manje od 11.000 ljudi živi na ostrvu, a turizam namerno ostaje malih razmera.

Od kada je turizam počeo da se razvija na Jeru, ostrvo je dalo prioritet održivom pristupu. Umesto da teži obimu, fokusiralo se na zaštitu životne sredine, samoodrživost i obnovljivu energiju, s ciljem da smanji emisije za 50 odsto do 2030. godine i postigne nulte emisije do 2050.

Turizam na Jeru takođe podržava, umesto da zamenjuje, tradicionalne industrije poput poljoprivrede, koja proizvodi 98 odsto svih ananasa uzgajanih na Kanarskim ostrvima.

Nema direktnih letova za Jero, što znači da prima šačicu posetilaca u poređenju sa susednim Tenerifama. Postoji oko 1.000 gostinskih kreveta, uglavnom u skromnim pansionima i seoskim kućama, a čak i najveći hotel na ostrvu ima manje od 50 soba.

Pejzaž je sirov i upečatljiv: vulkanske litice, prirodni bazeni za plivanje, šume i planinska imanja, sve smešteno unutar UNESCO označenog rezervata biosfere.

Posetioci dolaze da planinare, rone i isključe se, ali i da dožive sporiju, ukorenjeniju verziju ostrvskog života.

Drugde na Kanarima, ostrva poput La Palme i La Gomere izgleda da izbegavaju najgore aspekte masovnog turizma, ali sa porastom broja posetilaca širom arhipelaga, prozor za održavanje te ravnoteže mogao bi se sužavati.