Ostali sportovi

Bogata istorija srpskog olimpizma između Atine 1896. i Tokija 2021: Od trovanja arsenom i istorijskih nikad odigranih mečeva do medalja

Komentari

Autor: Euronews

20/07/2021

-

07:20

Bogata istorija srpskog olimpizma između Atine 1896.  i Tokija 2021: Od trovanja arsenom i istorijskih nikad odigranih mečeva do medalja
Bogata istorija srpskog olimpizma između Atine 1896. i Tokija 2021: Od trovanja arsenom i istorijskih nikad odigranih mečeva do medalja - Copyright MN Press/Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Još nekoliko dana ostalo je do ceremonije svečanog otvaranja Olimpijskih igara u Tokiju. Srbija će u prestonici Japana nastupiti peti put kao samostalna država, a četvrti uzastopno. Prilika je da se prisetimo učešća Srbije i ostalih država za koje smo navijali na Letnim olimpijskim igrama.

Sve je počelo još 1896, kada je Atina bila domaćin prvih modernih Igara. Sportisti Srbije i Crne Gore nisu učestvovali jer je sport još bio u povoju, ali na poziv grčkog kralja Đorđa I, Igrama je prisustvovao kralj Aleksandar Obrenović sa svojom svitom.

Momčilo Tapavica iz Nadalja kod Novog Sada se takmičio za Mađarsku i osvojio bronzanu medalju u tenisu, dok u rvanju grčko-rimskim stilom i dizanju tegova, disciplinama u kojima je takođe nastupio, nije imao uspeha.

Srbija na olimpijskim igrama (1912. i od  2008. do 2016)

MN Press

 

Olimpijska istorija Srbije počela je u Stokholmu 1912. godine. Prvi put su sportisti iz naše zemlje na letnjim olimpijskim igrama nastupali pod imenom Srbija i prvi put pod svojom zastavom.

Među 4.742 takmičara iz 27 zemalja i Srbija je imala dva predstavnika, atletičara Dušana Miloševića u trci na 100 i 200 metara i maratonca Dragutina Tomaševića.

Njihovo učešće pratile su neobične okolnosti. Dušan Milošević je u kvalifikacionoj trci na 100 metara stigao treći i ispao iz daljeg takmičenja. Posle trke, zbog bolova u stomaku završio je na bolničkom lečenju tako da nije ni učestvovao u trci na 200 metara. Nakon lekarskih ispitivanja u njegovom telu pronađen je arsen, što ukazuje da je bio trovan. U bolnici ga je posetio i predsednik Olimpijskog komiteta Pjer de Kuberten. Detalji istrage koju je pokrenula švedska policija  u vezi njegovog trovanja nisu poznati.

Srbija je osvojila 15 medalja

Olimpijci koji su se takmičili pod zastavom Srbije osvojili su 15 medalja na Letnjim Olimpijskim igrama. Bilans je tri zlatne i po šest srebrnih i bronzanih (Peking 0-1-2, London 1-1-2, Rio de Žaneiro 2-4-2)

Teško je utvrditi plasman Dragutina Tomaševića u maratonu, prema službenim podacima nije završio trku, jer njegovog imena nema među 34 prispela takmičara. U beogradskim novinama iz tog vremena, pominje se da je naš atletičar stigao 37. na cilj.

Zanimljivo je da je na zvaničnom spisku Organizacionog odbora Igara bilo i ime Živka Nastića, još jednog srpskog maratonca koji je u kvalifikacionoj trci od Beograda do Umke i natrag stigao drugi iza Tomaševiča, sa rezultatom kojim je ispunio olimpijsku normu. Živko Nastić Baba, zemljoradnik iz Žarkova, u Stokholm ipak nije otputovao, zabranjen mu je odlazak sa najvišeg mesta iz srpskog dvora uz obrazloženje da "kao seljak ne bi mogao da se snađe i na pravi način reprezentuje svoju zemlju".

U znak sećanja na jednog od pionira srpske atletike, u Žarkovu, jedna ulica nosi njegovom ime.
 

Peking 2008.

Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. Srbija je prvi put posle 96 godina nastupala kao samostalna država. Naš olimpijski tim je brojao 92 predstavnika u 11 sportova. Zastavu na svečanom otvaranju nosila je strelkinja Jasna Šekarić, bila joj je to peta od sedam olimpijskih smotri na kojima je učestvovala, uz osvojenih pet medalja.

Peking je imao svoje heroje čiji su uspesi gotovo neponovljivi. Atletičar Jamajke Jusein Bolt osvojio je tri zlatne medalje uz oborena tri svetska rekorda u disciplinama 100, 200 i štafeti 4 puta 100 metara.

Nadvisio ga je plivač Majkl Felps, sa osam zlatnih medalja (uz sedam svetskih rekorda) čime je ostvario i najbolji pojedinačni učinak u istoriji Olimpijskih igara. Na tom putu američkom plivaču najveća prepreka bio je Milorad Čavić. Usledio je njihov antologijski okršaj u finalu na 100 metara delfin. Čavić je vodio sve vreme, u uzbudljivom finišu Felps ga je sustigao i kroz cilj prošao za stotinku brže, bar je tako utvrdio zvanični merač vremena. Snimak i fotografije iz završnice trke ukazuju da je Čavić prvi dotakao cilj, ali nije rukom dovoljno snažno pritisnuo ivicu bazena da elektronika to zabeleži. Čavić je osvojio prvu medalju za samostalnu državu Srbiju, a dilema, ko je bio brži, Felps ili on, i dalje traje.

Novak Đoković doneo je Srbiji drugu medalju na Igrama u Pekingu. U polufinalu je bio poražen od Rafaela Nadala sa 1:2 (4;6, 6;1, 4:6), da bi u borbi za bronzu pobedio Amerikanca Džejmsa Blejka sa 2:0 (6:3, 7:6). Blejk je u četvfrfinalu eliminisao Federera.

Vaterpolo reprezentacija je takođe stigla do trećeg mesta, uz šokantan poraz u polufinalu od Sjedinjenih Američkih Država (5:10). U borbi za bronzu, Srbija je bila bolja od Crne Gore (6:4).

London 2012.

London je 2012. treći put bio domaćin Olimpijskih igara posle 1908. i 1948. godine. Još jednom su sportsku planetu zadivili Jusein Bolt i Majkl Felps, ali i dugoprugaš Mo Farah, prvak u disciplinama na pet i deset hiljada metara, i posebno kineska plivačica, tinejdžerka Je Šiven koja je u pobedi na 400 metara mešovito oborila svetski rekord, a poslednjih 50 metara otplivala je brže od šampiona u muškoj konkurenciji, Rajana Lohtea.

Srbija je u Londonu slavila sto godina od prvog učešća na Olimpijskim igrama. Zastavu Srbije na otvaranju nosio je Novak Đoković, a na zatvaranju Milica Mandić. Srbija je učestvovala sa 115 takmičara u 15 sportova i osvojila je četiri medalje. Prvi put je na Olimpijskim igrama na pobedničkom postolju intonirana himna "Bože pravde". Zlato za samostalnu Srbiju osvojila je Milica Mandić u tekvondou. U finalu je bila bolja od Francuskinje An-Karloin Žraf rezultatom 9:7. Na putu ka zlatnoj medalji, u četvrtfinalu, naša takmičarska je bila bolja i od aktuelne olimpijske šampionke, Meksikanke Marije Del Espinoze.

Srebrom se okitila Ivana Maksimović u streljaštvu, u disciplini 50 metara malokalibarskom puškom trostav.

Bronzane medalje osvojili su strelac Andrija Zlatić u disciplini vazdušni pištolj na 10 metara i vaterpolisti koji su kao i u Pekingu čertiri godine ranije, ponovo bili bolji od Crne Gore. Slavili su rezultatom 12:11, posle preokreta u finišu kada su nadoknadili tri gola zaostatka.

Rio de Žaneiro 2016.

Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. bile su prve organizovane na tlu Južne Amerike. Posle Meksiko Sitija 1968. godine, Rio je bio drugi latinoamerički grad domaćin Igara.

Srbija će Olimpijske igre u Rio de Žaneiru pamtiti kao jedne od najuspešnijih u istoriji. Od 103 takmičara sa koliko je otputovala na Igre, njih 54 se vratilo sa odličjem oko vrata.

Od osam medalja čak četiri je osvojeno u ekipnim sportovima.

Olimpijski prvak postao je rvač Davor Štefanek u kategoriji 66 kilograma grčko-rimskim stilom pošto je bio bolji od Jermena Migrana Arutjunjana. U finalnoj borbi bilo je 1:1, po pravilu, kod nerešenog ishoda, pobednik je ko poslednji osvoji poen, a to je bio Štefanek.

Vaterpolisti Srbije, večiti kandidati za zlatnu medalju, najzad su je osvojili. U finalu su pobedili Hrvatsku rezultatom 11:7. Ovaj uspeh ostvarili su: Milan Aleksić, Živko Gocić, Nikola Jakšić, Dušan Mandić, Stefan Mitrović, Branislav Mitrović, Slobodan Nikić, Duško Pijetlović, Gojko Pijetlović, Andrija Prlainović, Sava Ranđelović, Filip Filipović, Miloš Ćuk i selektor Dejan Savić.  

Srebrne medalje osvojili su Tijana Bogdanović u tekvondou, kajakaši Marko Tomićević i Milenko Zorić u trci na 1.000 metara. Odbojkašice Srbije su u finalu poražene od Kine rezultatom 3:1, dok je muška košarkaška reprezentacija u borbi za zlato izgubila od Sjedinjenih Američkih Država sa 66:96.

Bronzani su bili Ivana Španović u skoku u dalj i košarkašice koje su bile bolje u borbi za treće mesto od Francuske rezultatom 70:63.

Kraljevina Jugoslavija i SFRJ na Olimpijskim igrama

MN Press

 

Prvi ekipni olimpijci (ujedno i prvi jugoslovenski olimpijci) bili su fudbaleri, tačnije ukupno 11 igrača (bez rezervi) na Igrama u Antverpenu 1920. Na narednim u Parizu 1924. Jugoslaviju su predstavljali Leon Štukelj (gimnastika) i još 36 olimpijaca.

U glavnom gradu Francuske osvojene su i prve medalje, jer je gimnastičar Leon Štukelj uzeo dva zlata, u višeboju i na vratilu. Na narednim Igrama 1928. u Amsterdamu,  Štukelj je ponovo osvojio zlato, prvo srebro doneo je Josip Primožič, takođe gimnastičar, a bronze Štukelj i njihov kolega Stane Derganc u višeboju.

Individualno, najveće uspehe ostvario je gimnastičar Leon Štukelj, koji je osvojio tri zlata. Miroslav Cerar ima dva olimpijska zlata i jednu bronzu, plivačica Đurđa Bjedov osvojila je jednu zlatnu i jednu srebrnu medalju.

Nosioci zlatnih olimpijskih medalja u doba SFRJ postali su rvači Branislav Simić, Stevan Horvat, Momir Petković, Šaban Trstena i Vlado Lisjak, bokseri Mate Parlov, Slobodan Kačar i Anton Josipović, kanuisti Matija Ljubek i Mirko Nišović i strelci Jasna Šekarić i Goran Maksimović.

Ekipno, najuspešniji su vaterpolisti sa po tri zlata i srebra, rukometaši su osvojili dva zlata, a prvi olimpijski pobednici u ovom sportu u Minhenu 1972), po jedno zlato osvajali su fudbaleri (uz tri srebra), košarkaši (uz jedno srebro) i rukometašice.

Dominacija gimnastičara

Za vreme Kraljevine Jugoslavije osvojeno je osam olimpijskih medalja i to u gimnastici (Pariz 1920, 2-0-0, Amsterdam 1924, 1-1-3, Berlin 1936, 0-1-0). Pod zastavom SFRJ bilans je 75 odličja, 23 zlata, 27 srebra i 25 bronzi.

Zbirno gledano, od 1920. do 1988. godine, Jugosloveni su osvojili 94 medalje – 28 zlatnih, 34 srebrene i 32 bronzane.

Za sportiste iz SFRJ najuspešnije su bile igre u Los Anđelesu 1984, kada su olimpijci Jugoslavije čak 18 puta bili na pobedničkom postolju. Čak sedam puta se na pomenutim Igrama slušala himna "Hej, Sloveni" u čast pobeda "plavih". Osvojeno je još četiri srebra i sedam bronzi. U ekipnim sportovima turnire su trijumfalno završili vaterpolisti, dok su rukometaši i rukometašice potvrdili svetsku dominaciju. Košarkaši i fudbaleri su bili treći.

Samo dva puta su se Jugosloveni vraćali sa Olimpijskih igara sa dvocifrenim brojem medalja. U Seulu 1988. osvojeno je 12, uz napomenu da su na igrama u Južnoj Koreji posle 12 godina učestvovali zajedno i sportisti iz zapadnog i istočnog bloka. Većina zapadnih država bojkotovala je LOI u Moskvi 1980, a istom merom su se revanširale olimpijske reprezentacije iz zemalja naklonjenih SSSR-u četiri godine kasnije.

U ekipnim sportovima su osvojene četiri medalje. Vaterpolisti su odbranili zlato, košarkaški i košarkašice su bili drugi, a rukometaši treći. Nova generacija, po mnogima najbolja vanamerička košarkaška ekipa u istoriji, prošetala se do finala u kojem je neshvatljivo lako poražena od SSSR-a. U naredne tri godine "plavi" su potvrdili dominaciju na dva evropska i Mundobasketu u Argentini…

SR Jugoslavija i Srbija i Crna Gora na Olimpijskim igrama (od 1992. do 2004)

MN Press

 


Olimpijske igre u Barseloni označene su odmah posle Seula kao buduće najuspešnije za Jugoslovene. Očekivao se rekordan broj takmičara iz SFRJ i napad na preko 20 medalja. Svet je s nestrpljenjem iščekivao sudar najboljih košarkaških timova. Amerikanci su prvi put spremali NBA zvezde, prvi i jedini "drim tim", a Jugosloveni su označeni kao jedini koji mogu da im izađu na crtu.

Međutim…

Do tog susreta nikada neće doći, kao ni do rekorda projektovanog posle Igara 1988. SFRJ je u međuvremenu prestala da postoji i nekadašnje republike Hrvatska i Slovenija su u Barselonu krenule kao samostalne države. Srbija i Crna Gora, odnosno SR Jugoslavija, kao naslednica SFRJ, morala je da učestvuje pod olimpijskom zastavom zbog tek uvedenih sankcija Ujedinjenih nacija. SRJ je sprečena da se takmiči u ekipnim sportovima, već samo u pojedinačnoj konkurenciji kao "Nezavisni olimpijski učesnici", a pod istim nazivom takmičili su se i sportisti iz Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Skromni rezultati SR Jugoslavije i SCG

Od Barselone do Atine osvojeno je 12 medalja, dve zlatne i po pet srebrnih i bronzanih.

Prvi put nakon 20 godina, najveću sportsku smotru nije bojkotovala ni jedna zemlja, ali su Igre u Barseloni protekle u znaku velikih političkih promena koje su se desile u prethodnom periodu.

Nemačka je ponovo, prvi put posle 1936. i igara u Berlinu, nastupila ujedinjena, Južnoafričkoj Republici ukinut je aparthejd i ona se nakon 32 godine vratila na Igre. MOK je prvi put pozvao na poštovanje olimpijskog primirja po ugledu na tradiciju iz doba antičke Grčke, kada su svi sukobi prekidani u toku trajanja Igara. Sovjetski Savez je prestao da postoji, a 12 njegovih republika nastupilo je pod istim imenom – Zajednica Nezavisnih Država.

Jugoslaviju je predstavljalo 52 takmičara u 13 pojedinačnih sportova. Osvojena su tri odličja, sva tri u streljaštvu. Jasna Šekarić je uzela srebro, dok su bronze pripale Aranki Binder i Stevanu Pletikosiću.

Najuspešniji na Igrama u Barseloni bili su sportisti koji su se takmičili pod imenom Zajednica Nezavisnih Država, sa 112 medalja (45 zlatnih, 28 srebrnih i 29 bronzanih), ispred SAD sa 108 (37-34-37) i Nemačke sa 82. To je i poslednji put da su "Rusi" bili ispred Amerikanaca po broju osvojenih medalja.

Uprkos očekivanju da će na stogodišnjici modernog olimpizma, organizacija pripasti Grčkoj, odnosno Atini, to se ipak nije dogodilo. MOK je saopštio da su stanje i broj sportskih borilišta u Atini bili nedovoljni za uspešno organizovanje Igara.

Savezna Republika Jugoslavija svoj debi ima u Atlanti 1996, pojavivši se sa 68 takmičara u 13 sportova. "Plavi" su osvojili četiri medalje.

Zlatnu i bronzanu u streljaštvu osvojila je Aleksandra Ivošev. Košarkaši su uzeli srebro, dok je odbojkaška reprezentacija osvojila bronzu, inače prvo olimpijsko odličje u istoriji naše odbojke.

Po generalnoj oceni, zahvaljujući velikoj profesionalnosti organizatora turnira, Igre u Sidneju 2000. proglašene su za "najbolje Olimpijske igre u dotadašnjoj istoriji". SR Jugoslaviju predstavljalo je 111 takmičara, koji su u 14 sportova osvojili tri medalje.

Muška odbojkaška reprezentacija se okitila zlatom, strelkinja Jasna Šekarić srebrom, dok je bronza pripala vaterpolistima.

Povratak najveće sportske manifestacije u postojbinu Grčku 2004. bio je i više nego uspešan. Stadion Panatenaikon u Atini je još jednom bio domaćin olimpijskih takmičenja. Maratonska trka je bila organizovana na istoj maršuti kao i pre više od jednog veka, dok su takmičenja u bacanju kugle održana u Olimpiji, na lokaciji gde se nalazio antički stadion. Prva pobednica u novijoj eri na ovom znamenitom mestu bila je kubanska bacačica kugle, Jumileidi Kumba.

Košarkaši Sjedinjenih Američkih Država su na ovom turniru prekinuli niz od 24 uzastopne olimpijske pobede, pošto su na početnoj utakmici Igara izgubili od Portorika sa 19 poena razlike. Kasnije su ostali i bez zlata, a Argentina stala uz rame Sovjetima i Jugoslovenima, jedinima koji su "skidali" Amere sa olimpijskog trona.

Najveću sportsku smotru održanoj u Atini, obeležila i borba protiv dopinga u kojoj je palo 23 takmičara, uključujuči i šestoro “osvajača“ medalja (tri zlatne, srebrna i dve bronzane).

Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore, predstavljalo je 87 sportista, koji su u 14 disciplina osvojili dve srebrne medalje. Strelkinja Jasna Šekarić je uzela vicešampionsko mesto, kao i vaterpolisti. Skromni rezultati najavili su i kraj zajedničkih nastupa na olimpijskim igrama. Srbija je konačno od 2008. ponovo počela da nastupa kao samostalna država…

Srbija je nasledila medalje od prethodnih država, a kao samostalna ima ukupno 15 odličja – tri zlata i po šest srebrnih i bronzanih medalja.

možda vam se dopadne

Komentari (0)

Sport