Tri godine posle tragedija: Anđelković i Petričković o tome šta je društvo naučilo i gde su granice odgovornosti

Pre tri godine Srbiju su potresle dve nezapamćene tragedije, masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i ubistva u selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca. U razmaku od samo dva dana, izgubljeni su mladi životi, među kojima i deca, što je duboko uzdrmalo javnost i otvorilo brojna pitanja o bezbednosti, odgovornosti i stanju društva. Ovi događaji ostavili su neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju i pokrenuli široku raspravu o tome šta je moglo biti učinjeno da se slične tragedije spreče. Gosti Euronews jutra bili su profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Milan Petričković, i generalni direktor Pošte Srbije, i nekadašnji predsednik privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije, Zoran Anđelković. 

Profesor Petričković naglasio je da je ključni aspekt ovih događaja bol i tuga porodica žrtava, što, kako ističe, mogu istinski da razumeju samo oni koji su izgubili najbliže. Dodaje da ostatak društva može samo da saoseća, ali iz pozicije posmatrača. Ukazao je i na problem politizacije tragedija, ocenjujući da je nedopustivo koristiti tuđu nesreću za političke ciljeve i manipulacije u javnom prostoru.

"Imamo različite aspekte sagledavanja ove pojave. Ono što je ključno, to je bol, tragedija, tuga, i nešto što samo ti ljudi, nažalost, koji su izgubili bližnje, mogu da osete i da znaju. Mi možemo empatično da saosećamo i da razumemo, naravno, iz tog diskursa posmatrača. Drugi neki aspekt koji se meni nimalo ne dopada u javnom mnjenju, a tu mislim na političke konotacije ili politička zloupotrebljavanja", istakao je Petričković za Euronews Srbija.

Tanjug/Ana Paunković

On smatra da jako ružno u bilo kom kontekstu služiti se tuđom nevoljom i koristiti društvenu scenu da bi se određena pitanja preko bola tih ljudi prolongirala i pustila u javno mnjenje.

Petričković smatra da je previše slučajnosti da su te dve tragedije u nizu jedna za drugom. On je istakao da su slične tragedije dešavale i u drugim zemljama, ali da nisu bile praćene takvim nivoom političke zloupotrebe kao u Srbiji.

Prema njegovim rečima, društvo bi iz svakog zla moralo da izvuče pouke, ali izražava sumnju da su svi uzroci ovih događaja do kraja razjašnjeni, naglašavajući da postoje elementi koji zahtevaju dublju analizu.

"Ono što je vrlo tu karakteristično, da na kraju iz svakog tog zla koje nam se događalo treba izvlačiti određenu vrstu pouke, ako postoji mogućnost. Mada, meni su vrlo sumnjive okolnosti i posle politički aktivizam na tu temu", ističe profesor Fakulteta političkih nauka.

Tragedije iz maja šok bez presedana

Anđelković se saglasio da su događaji iz maja pre tri godine nezapamćeni u Srbiji, posebno zbog broja stradale dece. Iako se slični incidenti dešavaju u svetu, istakao je da su za domaće društvo oni predstavljali šok bez presedana.

Euronews/Emil Čonkić

"U svim tim strategijama imamo cilj da jačamo porodicu, a s druge strane imamo pritisak da budemo vrlo precizni iz Evropske komisije, iz Evrope, od liberalnih struktura, da razbijamo porodicu. Temelj svega je porodica. Bez njenog jačanja teško možemo govoriti o ozbiljnoj strategiji da se ovakve stvari ne ponove“, istakao je Anđelković.

Anđelković je ukazao i na potrebu da se istraže dublji uzroci.

"Mi i dalje ne znamo dovoljno o tome šta se zaista dešavalo u pozadini tih zločina. Društvo mora ozbiljnije da se time bavi. Mislim da ove tri godine nedostaje utvrđivanje pozadine zločina i u Duboni i u Ribnikaru, naročito u Duboni. Mi ne znamo s kim je taj čovek sve komunicirao, kako je spremao slavu, pa odjednom krenuo da puca na na ljude. Nemojmo sve da pripišemo, što bi rekli, 'šiframa', lud ili slične stvari. Da je lud, ne bi bio u zatvoru, bio bi sada smešten u psihijatrijskoj bolnici.“, kaže Anđelković.

On je posebno naglasio uticaj savremenih medija i društvenih mreža.

"Danas se deca, na neki način, ‘vaspitavaju’ kroz društvene mreže. To je veliki izazov za svako društvo.“, rekao je Anđelković.

Izmene porodičnih zakona

U nastavku razgovora otvoreno je aktuelno pitanje izmena porodičnih zakona i vrednosnog sistema. Petričković je istakao značaj očuvanja kulturnog identiteta.

Euronews Srbija

"Ne možemo nekritički preuzimati modele iz drugih sistema. Svako društvo mora da čuva svoje vrednosne i kulturne obrasce. Ja nisam kruti pristalica. Jesam za praćenje evropskih trendova, svetskih trendova, jesam za najrazličitije oblike saradnje, usaglašavanja zakona, ali nisam za kruto prepisivanje tih obrazaca", rekao je profesor.

U nastavku razgovora profesor Milan Petričković govorio je o uticaju medija i javnog prostora na mlade.

"Nije dobro kada u javnom mnjenju postoji propaganda i kada oni koji ne bi smeli da budu uzori postaju modeli za identifikaciju. Taj psihološki mehanizam, posebno kod mladih koji još nemaju izgrađen identitet, može biti veoma poguban“, upozorio je Petričković.

Govoreći o društvenim promenama i zakonima, istakao je da ne treba nekritički prihvatati sve trendove.

"Nešto možemo da prihvatimo, ali ne sve. Protiv sam politizacije i zloupotrebe određenih tema, jer to nije u skladu sa našim kulturnim obrascem. Moramo voditi računa o sopstvenoj kulturi i identitetu. Ne možemo mehanički preuzimati rešenja iz drugih društava, jer ona ne moraju biti primenljiva kod nas“, rekao je.

On smatra da je jedan od ključnih problema savremenog sveta otuđenje čoveka.

"Veliki problem današnjice je otuđenje čoveka od sopstvene prirode i vrednosti. Ako se naruši kulturni kod jednog naroda, dovodi se u pitanje i njegov opstanak“, rekao je Petričković.

U nastavku emisije, Zoran Anđelković osvrnuo se na politizaciju tragedija i društvene reakcije koje su usledile.

Euronews Srbija

"Nakon tragedija imali smo proteste i političke poruke, ali mislim da je pogrešno koristiti takve događaje za političke ciljeve“, rekao je Anđelković.

On je istakao da je važno kako društvo reaguje na nasilje.

"Ako mediji i javni prostor podstiču ili relativizuju nasilje, ono može postati društveno prihvatljivo, a to je veoma opasno“, upozorio je.

Govoreći o izborima, Anđelković je naveo da su oni već održavani u prethodnom periodu i da je važno da se odluke donose u skladu sa državnim interesima.

"Izbori treba da budu održani u trenutku koji je najbolji za stabilnost države i njen razvoj“, rekao je.

Komentarišući političke izjave iz javnosti, dodao je da je potrebno praviti razliku između ličnih stavova i javne odgovornosti.

"Nije isto kada neko nastupa kao umetnik ili kao politički akter. Važno je razdvojiti te uloge“, istakao je.

Izborni tajming

Kada se govori o izborima i njihovom tajmingu, Petričković smatra da je jasno da se politički trenutak bira tako da bude što stabilniji i što manje konfliktan. U uslovima društvene podeljenosti i tenzija, otežano je stvaranje prostora za normalan politički proces.

"U ovom trenutku ne vidi se jasna politička ponuda druge strane , ni program, ni struktura, ni korektivni faktor. Umesto toga, prisutni su različiti oblici društvene nestabilnosti i radikalizacije, uključujući blokade i pozive na internacionalizaciju unutrašnjih pitanja. Istorijsko iskustvo pokazuje da takvi procesi nisu donosili pozitivne rezultate", rekao je Petričković.

Ističe da je važno da se političke razlike rešavaju kroz dijalog i institucije, a ne kroz sukobe. Dodaje da su društvu potrebne političke opcije koje nude razvoj, stabilnost, investicije i poboljšanje životnog standarda, a ne povratak u oblike političkog ponašanja koji vode ka nestabilnosti.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.