Tri godine od masakra u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni: Kako razgovarati sa decom o nasilju i strahu?

Tri godine nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima Malo Orašje i Dubona, stručnjaci upozoravaju da su deca i dalje posebno ranjiva i da im se o tim događajima mora govoriti pažljivo, uz naglasak na osećaj sigurnosti. Dečiji psihijatar Nedeljko Rrvović ističe u razgovoru za Euronews Srbija da informacije treba prilagoditi uzrastu, a fokus staviti na emocije i podršku odraslih, uz izbegavanje dodatnog zastrašivanja.  

On takođe roditeljima savetuje da budu prisutni u životu dece, prepoznaju moguće znakove traume i, po potrebi, potraže stručnu pomoć, uz jasno postavljene granice u vaspitanju. 

Rrvović istakao je da je ključno govoriti istinu, ali na način prilagođen uzrastu deteta.  

"Ja smatram da je važno je da kada im govorimo o ovom događaju ne iznosimo samo informacije i detalje, nego da naglašavamo osećaj bezbednosti“, rekao je on. 

Kako objašnjava, mlađa deca ne moraju nužno biti upoznata sa svim okolnostima, dok se starijima može pristupiti otvorenije, ali uz pažljivo vođen razgovor o emocijama koje takve vesti izazivaju. Rrvović naglašava da dodatno zastrašivanje dece nije rešenje.  

"Nije pametno govoriti "ovo može da se ponovi", jer to izaziva strah i retraumatizaciju", upozorio je, dodajući da je važno poslati poruku da postoje odrasli i institucije koji brinu o njihovoj bezbednosti”, kaže. 

Ne samo autoritet, već i sagovornik

Upravo taj osećaj sigurnosti, prema njegovim rečima, predstavlja osnovu za zdraviji psihološki odgovor dece na traumatične događaje.  Poseban akcenat stavljen je na ulogu roditelja i nastavnika, koji bi trebalo da budu dostupni deci ne samo kao autoriteti, već i kao sagovornici.  

"Moramo da se zapitamo da li zaista poznajemo svoje dete - kako je, kako spava, šta se dešava u školi“, rekao je Rrvović.  

On upozorava da savremeni način života i uticaj digitalnog okruženja dodatno komplikuju odrastanje, zbog čega je neophodan aktivniji i pažljiviji pristup vaspitanju. 

Govoreći o mogućim signalima da dete trpi posledice stresa ili traume, Rrvović navodi povlačenje, izbegavanje škole, ali i fizičke simptome poput glavobolje i bolova u stomaku.  

"Ukoliko simptomi traju ili se javljaju u kombinaciji, to je znak da treba reagovati na vreme", istakao je. 

Na kraju, podseća da razumevanje ne znači odsustvo granica, i da su one važne u vaspitanju deteta.

"Granice treba da postoje i mora se znati šta je prihvatljivo, a šta nije", rekao je, uz poruku roditeljima da ne oklevaju da potraže stručnu pomoć kada procene da je to potrebno.  

Kako zaključuje, najvažnije je da deca osete da nisu sama i da u odraslima imaju podršku i sigurnost. 

"Dete ne treba da posmatramo kroz školu, kroz to da je dobar đak, da je dobar sportista ili da je sredio sobu. Mora jednostavno da im priđemo bliže, i da shvatimo da svako dete ima svoj unutrašnji svet i da on ukoliko mi ne utičemo na izgradnju i oblikovanje, uticaće neko drugi, a to je vršnjačka orijentacija, to su, da kažemo, vršnjaci, internet, to je rijaliti šou. Mi kao roditelji moramo da im priđemo, moramo da ih razumemo, moramo da ih osluškujemo”, rekao je. 

Podsetimo, trećeg maja 2023. godine u Beogradu se desilo prvo masovno ubistvo u školama. Ubijeno je devetoro dece i čuvar škole, dok je bilo povređeno nekoliko učenika i nastavnika. Već sledećeg dana, u selima Dubona i Malo Orašje dogodilo se novo masovno ubistvo u kojem je ubijeno devetoro mladih ljudi. Bilo je ranjeno njh 12.

Zbog masovnih pucnjava pokrenuto je više sudskih postupaka, ali i tri godine kasnije, neki od njih i dalje nisu okončani. 

Tanjug/Miloš Milivojević

Na optuženičkoj klupi zbog pucnjave u vračarskoj školi nali su se roditelji dečaka K.K. koji je pucao. Pored njih postupak se vodio i protiv predsednika streljačkog kluba u kojem je dečak učio da puca i instruktor streljaštva. K.K. nije mogao da odgovara jer je, kada je počinio krivično delo, imao manje od 14 godina. 

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je krajem novembra 2025. godine ukinuo prvostepenu osuđujuću presudu protiv roditelja dečaka i naložio ponovno suđenje. Uprkos ukidanju presude, ocu je produžen pritvor, a poslednja odluka o produženju doneta je u novembru 2025. godine.

Pored krivičnog, protiv roditelja se vode i parnični postupci (tužbe za naknadu nematerijalne štete), a pet parničnih presuda je u martu 2026. godine poslato u Apelacioni sud na odlučivanje. 

Tanjug/Marko Đoković

Što se pucnjave u selima Dubona i Malo Orašje tiče, u oktobru 2023. godine podignuta je optužnica protiv Uroša Blažića, koji je počinio masovno ubistvo, njegovog oca i dva rođaka. Sušenje ocu i sunu počelo u Višem sudu u Smederevu, ali je početak obeležio incident, pa je suđenje prebačeno u Beograd.

Krajem 2024. godine Viši sud u Smederevu je presudio da su Uroš Blažić i njegov otac krivi. Obojica su osuđena na po 20 godina zatvora. Uroš Blažić je dobio 20 godina zbog toga što je u momentu činjenja krivičnog dela bio mlađi punoletnik. Blažići su se žalili Apelacionom sudu ali je presuda potvrđena.