Petarde nisu jedini neprijatelj: Veterinar otkriva još jednu skrivenu opasnost koja vreba pse i mačke tokom praznika

Tokom novogodišnjih i božićnih praznika, upotreba pirotehnike i petardi predstavlja ozbiljan rizik za kućne ljubimce i ulične životinje. Buka koju proizvode može izazvati jak stres, dok postoji i opasnost od fizičkih povreda. Međutim, prema rečima veterinara dr Vladimira Pavlovića, još veći problem može biti hrana, koja se često daje nepravilno ili je čak namerno otrovana.

Dr Pavlović je u razgovoru za Euronews Srbija istakao ključne mere zaštite, naglašavajući važnost prevencije i brze reakcije. Jedan od glavnih problema u ovom periodu je neadekvatna ishrana. Ljudi često nekontrolisano nude ljubimcima svinjetinu, kosti, rusku salatu ili začinjenu hranu, što dovodi do povraćanja i drugih komplikacija.

"Hrana se pojavljuje prvenstveno kao problem jer ljudi nekontrolisano daju što svinjetinu, što kosti, kožicu, svašta se tu ubacuje, ruska salata, začinjena hrana i onda imamo situacije kada psi povraćaju, to ne može lako da se zaustavi", objasnio je dr Pavlović.

Još opasniji su slučajevi namernog trovanja, gde zlonamerni pojedinci ubacuju otrove u hranu. U takvim situacijama, vlasnici ne smeju delovati sami, već moraju odmah kontaktirati veterinara. Specijalista će pružiti prvu pomoć u zavisnosti od sumnje na vrstu otrova, a za ozbiljnije slučajeve neophodna je poseta ambulanti.

Posebno je upozorio na upotrebu hidrogen-peroksida od 3 odsto za izazivanje povraćanja.

"Jeste delotvorno ako znate šta je pas pojeo, ako ne znate onda je to nekada kontraproduktivno jer postoje otrovi koji su korozivni i dva puta prolaze kroz jednjak i naprave veću štetu nego da nismo to radili. Prvo zvati veterinara, konsultovati se pa tek onda delovati", savetuje veterinar.

Prepoznavanje otrova na ulici je ključno za brzu reakciju. Najčešći su rodenticidi – otrovi za pacove u obliku sitnih ružičastih granula, koji su kumulativni i deluju nakon nekoliko dana. U tom slučaju, hidrogen-peroksid može biti koristan ako se primeni na vreme. Međutim, drugi otrovi poput kreozota, koji je ranije bio u širokoj upotrebi, izuzetno su toksični i zahtevaju trenutnu intervenciju da bi ljubimac imao šanse za oporavak. Tu spadaju i organofosfati, gde je ključno znati šta je pas konzumirao kako bi veterinar mogao efikasno da pomogne.

pexels.com

Simptomi trovanja kumulativnim otrovima uključuju krvarenje iz desni, vidljivih otvora, prisustvo krvi u urinu i stolici. Ako se primete ovi znakovi, neophodna je hitna veterinarska pomoć.

Kada je reč o zaštiti od petardi, dr Pavlović preporučuje smeštanje ljubimaca na tiho mesto. Psi imaju osetljiviji sluh od ljudi, pa buka može izazvati strah i fobije.

"Postoje lekovi koji se mogu koristiti u tim situacijama, i mi to nekada preporučujemo, ali ljudi to obično rade na svoju ruku. Moj savet je konsultovati se oko izbora leka i doziranja da bismo dobili efekat koji hoćemo da postignemo", kaže on.

Skretanje pažnje igrom ili hranom može pomoći kod nekih pasa, ali ne kod svih – posebno ako je fobija već razvijena. U takvim slučajevima, hemijska podrška je često neophodna, dok je dresura dugotrajan proces koji ne garantuje uspeh kod svakog ljubimca.

Da bi se sprečilo da psi jedu sa ulice, vaspitanje treba započeti u najranijoj mladosti.

"Kao sa decom, krenuti u najranijoj mladosti. Od najranijih dana krećete sa nekim komandama koje će pas da nauči i to funkcioniše. Ja obično kažem: imate vremena da vaspitavate psa do godinu dana, posle toga je obrnuto – pas vaspitava vas. I to ne izađe na dobro. Do godinu dana šta ste ga naučili, naučili ste ga", savetuje dr Pavlović.